U Budimpešti najavljuju da će nova vlada ispitati ulaganja u izgradnju železničke pruge ka Beogradu, koja je zajednički projekat dve zemlje sa Kinom.
Za to vreme ne zna se mnogo detalja o istrazi, koja se u Srbiji vodi o mogućoj korupciji, tokom modernizacije pruge od Novog Sada ka mađarskoj granici.
Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbija (TS) to što će Mađarska da uradi i te kako je relevantno i za Srbiju.
"Eventualno preispitivanje ugovora koji se odnose na izgradnju železnice u Mađarskoj pravno gledano nije obavezujuće za Srbiju, ali može biti značajno", rekao je on za RSE.
Istragom u Srbiji obuhvaćena su i dvojica bivših ministara Vlade Srbije.
Sumnja se da je 14 osumnjičenih oštetilo budžet za 115 miliona dolara.
Kao i da su izvođaču radova – kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC pribavili korist od najmanje 18,7 miliona dolara.
Ali nije poznato da li su u dosadašnjem toku istrage saslušani i predstavnici kineskog konzorcijuma.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije odgovorilo na upit RSE o tome, kao ni dokle je stigla istraga o tokovima novca tokom modernizacije pruge od Beograda do mađarske granice.
Ta istraga je pokrenuta nakon pada rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 16 osoba a jedna teško povređena.
Budući mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će analiza "rasipničkih" ulaganja, poput izgradnje pruge ka Srbiji, biti jedan od prvih zadataka nove vlade.
On je to rekao u intervjuu za HVG nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora 12. aprila na kojima je njegova Tisa odnela ubedljivu pobedu.
Nenadić dodaje da će biti zanimljivo videti šta će nova vlada Mađarske da učini.
"Hoće li da objavi te ugovore i kakvoj vrsti analize će da ih podvrgne", naveo je.
Železnička pruga Beograd-Budimpešta projekat je pokrenut u okviru kineske inicijative "Pojas i put" u cilju prodora te zemlje na evropsko tržište.
Radovi su započeli 2014. godine a prvi teretni vozovi krenuli su krajem februara ove godine.
Iako je najavljivano da će putnički saobraćaj krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta.
Iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo je da sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu.
Šta se do sada zna?
Istražni postupak se vodi protiv osumnjičenih bivših ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i Gorana Vesića i drugih zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
TOK je u januaru saopštio da je istražni postupak u tom predmetu od samog početka "ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa".
TOK će, kako je rečeno, u skladu sa trenutnim kapacitetima nastaviti aktivnosti na prikupljanju dokaza, ispitivanju svedoka, analizi dostavljene dokumentacije.
Nemanja Nenadić iz TS kaže da je uskraćivanje saradnje tužilaštvu "direktan udar na mogućnost da bilo koji predmet potencijalne visoke korupcije bude istražen."
TOK je 30. januara naveo i da je u prethodnih šest meseci ispitan veliki broj svedoka i izdata naredba za sprovođenje ekonomsko-finansijskog i građevinskog veštačenja.
Osumnjičeni za korpuciju na modernizaciji pruge od Novog Sada do Kelebije bili su uhapšeni 1. avgusta 2025.
Među njima je bio i bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović.
Drugi bivši ministar Goran Vesić nije priveden jer je dan ranije hospitalizovan na privatnoj klinici.
Momirović je tokom saslušanja negirao krivicu i branio se ćutanjem.
Vesić je 17. novembra 2025. izneo odbranu, ali je odbio da odgovara na pitanja tužioca.
Momiroviću je posle 15 dana zatvorskog pritvora određen kućni pritvor, a ista mera je izrečena i za Vesića, koji nije bio u zatvoru.
Mera kućnog pritvora ukinuta im je u januaru.
Tokom istrage, osim bivših ministara, saslušani su i drugi visoki funkcioneri, rukovodioci i zaposleni u državnim preduzećima i predstavnici domaćih firmi i podizvođača.
U međuvremenu je neformalna Anketna komisija, koju čini grupa stručnjaka, ocenila da je projekat rekonstrukcije pruge do Mađarske bila "organizovana šema za izvlačenje novca".
Komisija je navela da je nepotrebno ubrzavanje radova, kako bi se pre izbora organizovalo svečano otvaranje, građane Srbije dodatno koštalo 65 miliona dolara.
Takođe je u izveštaju navedeno da se projektom upravljalo iz kabineta predsednika države, što "ne umanjuje odgovornost ostalih učesnika u komandnom lancu."
Rok za završetak pruge od Beograda do Budimpešte predstavnici vlasti u Srbiji pomerali su više puta.
Od 2018. kao godine kada će prvi putnici sesti u voz, do poslednjeg datuma koji predviđa polaske u leto 2026.
Šta je sa kineskim konzorcijumom u istrazi?
Ni posle devet meseci od kada je otvorena istraga nije poznato da li je njome obuhvaćen i izvođač radova, kineski konzorcijum CRIC-CCCC.
TOK nije odgovorio na upit RSE o tome, kao ni da li je saslušan neko od predstavnika tog konzorcijuma i u kom svojstvu.
To tužilaštvo je ranije odbilo zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na to pitanje navodeći da bi se time "ugrozili" istraga i eventualno vođenje postupka.
Ni kineske kompanije China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC) nisu odgovorile na upit RSE da li su uključeni u istragu.
"Bilo bi očigledno potrebno da se neke informacije pribave i sa te strane da bi čitava stvar mogla u potpunosti da se istraži", naveo je Nenadić iz TS.
CRIC–CCCC je u oktobru 2025. saopštio da je projekat modernizacije pruge Novi Sad–Subotica–Kelebija sprovođen u skladu sa zakonodavstvom Srbije i uslovima ugovora.
Konzorcijum je tada naveo da je većina troškova za dodatne radove i varijacije na deonici Novi Sad – Subotica nastala usled promena u projektu ili dodatnih zahteva lokalnih samouprava.
Saopšteno je i da su svi dodatni radovi i varijacije prošli zakonske procedure odobrenja.
U tom saopštenju kineski konzorcijum nije ekslicitno komenatrisao istragu koju je pokrenuo TOK.
Ugovor o modernizaciji pruge sklopljen je sa CRIC-CCCC po međudržavnom sporazumu, direktnom pogodbom, bez tendera.
Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita.
Iste kineske kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
Kineska državna kompanija CCCC je na crnoj listi SAD od 2020. godine, zbog povezanosti sa kineskom vojskom.
Ta kompanija, i sve njene podružnice, su godinama do 2016. bile na crnoj listi Svetske banke zbog prevarnih praksi i sumnji na korupciju u projektu upravljanja nacionalnim putevima na Filipinima.
Istraga evropskog javnog tužilaštva
Evropsko javno tužilaštvo nije odgovorilo na upit RSE šta je utvrđeno u dosadašenjem toku njihove istrage o mogućoj zloupotrebi fondova Evropske unije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.
Ta istraga je pokrenuta u martu 2025.
Reč je o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice dodelila Evropska investiciona banka.
TOK na udaru vlasti
Tužilaštvo za organizovani kriminal je u nekoliko navrata saopštavalo da se nalazi pod pritiskom zbog istraga protiv pojedinih ministara.
U novembru 2025. Kolegijum TOK-a izneo je tvrdnju da su poslednjih meseci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije i predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti.
Naveli su da je medijsko targetiranje, a potom i opstruisanje postupanja tužilaštva, počelo od trenutka kada je TOK započeo predistražni postupak u predmetima pada nadstrešnice u Novom Sadu i ukidanja svojstva kulturnog dobra Generalštaba u Beogradu.
"Posebno kada su prikupljeni dokazi o postojanju osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi Srbije zloupotrebili svoj položaj na štetu svih građana", navedeno je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je poteze TOK-a, pa je tako 2. avgusta ocenio da je nalog za privođenje bivših ministara Momirovića i Vesića izdat "ni zbog čega" i da je to "skandalozno".
Dan ranije Vučić je "ponašanje" Tužilaštva za organizovani kriminal nazvao "kriminalnim".
Zatim je u martu izostao reizbor četvoro tužioca koji su radili u TOK-u, a neki od njih su bili anagažovani na predmetu železničke pruge.
TOK je tada u odgovoru za RSE ocenio da će to voditi ka "usporavanju istraga i prolongiranju krivičnih postupaka."
Takođe su saopštili da tokom sednice Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova.
Dodali su da odluka dolazi nakon što su u septembru 2025. direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na predmetu pruge.
"Rad na ovom predmetu nastavljen je isključivo u okviru tužilačkog tima", naveli su.
To što se o sudbini tih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića.
Njima je propisano da javnom tužiocu koji je privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo prestaje ta obaveza u roku od 30 dana od stupanja na snagu tog zakona.
Izmene pravosudnih zakona oštro su kritikovali Evropska unija, ali i deo stručne javnosti opisujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Te izmene su, između ostalog, i razlog zbog koga bi Srbija mogla da ostane bez sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
