Vučić u kampanji, opozicija pred bojkotom

Skupština Srbije, ilustrativna fotografija

„Čudi me da oni misle da se neko stvarno toga uplašio“, izjavio je predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić komentarišući tekst „Sporazuma sa narodom“ koji je deo opozicionih partija usaglasio pre dva dana u Beogradu.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o najavi potpisnika tog dokumenta mogućeg bojkota skupština na svim nivoima vlasti, zbog „ukidanja demokratskih procedura“, Vučić je rekao: „Njihov je izbor šta će da rade“.

Pročitajte i ovo: Biber: Pitanje Kosova je klopka za opoziciju

Osim što je podvukao da „nema komentar“ na taj dokument, ipak ga je nazvao je glupošću, upoređujući ga sa, kako je rekao, „najglupljim programima“ partija koji su pisani u Srbiji 1991. godine.

„U tome („Sporazum sa narodom“ prem.red.) nemate da je bilo ko, bilo šta rekao o Kosovu, bilo šta o Evropskoj uniji, da je bilo ko bilo kakvu ekonomsku meru predložio osim: razvlastićemo, lustriraćemo, pohapsićemo, uništićemo“, kazao je Vučić tokom obilaska Grdeličke klisure, oko 300 kilometara južno od Beograda, prvog dana njegove kampanje obilaska gradova u zemlji pod naslovom „Budućnost Srbije“.

Podsetimo, sporazumom koji su u sredu potpisali predstavnici dela opozicionih stranaka, opozicija se obavezuje da će se zajednički boriti za slobodne medije i poštene izbore, ali i da, ukoliko se ne ispune uslovi za fer izborni proces, na izborima neće učestvovati.

Vaš browser nepodržava HTML5

Sve o protestima '1 od 5 miliona'

Bojkot i komentari

„Moje je da svakom poslaniku uputim poziv na sednicu Skupštine i na sve aktivnosti koje Skupština bude organizovala, kao što je to bilo do sada i to će sigurno tako biti ubuduće“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Ištvan Pastor, predsednik Parlamenta Vojvodine, komentarišući mogućnost bojkota tog tela od strane dela opozicionih partija.

„Ako se neki od opozicionih snaga opredele da bojkotuju rad Skupštine Vojvodine, to je praktično njihovo pravo, ali to ni legalitet niti legitimitet rada Skupštine neće dovesti u pitanje“, kaže Pastor koji je i lider Saveza vojvođanskih Mađara, partije koja ga je zajedno sa glasovima Vučićevih naprednjaka izabrala za predsednika Skupštine.

Znatno oštriji komentar na dokument opozicije iznosi Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, grada u istočnoj Srbiji, iz redova Srpske napredne stranke (SNS):

"To njihovo napuštanje parlamenta nema nikakav uticaj na politički život grada. Parlament je potpuno legitiman, a njihovi zahtevi su, po mom mišljenju, potpuno suludi", kaže Ničić.

Potpisnici „Sporazuma sa narodom“, koji ima sedam tačaka, se obavezuju da će „napustiti rad svih skupština u kojima su ukinuta demokratska načela".

Smešan i neozbiljan dokument: Boško Ničić

Za sada još uvek nema tačnih podataka u kojim bi gradovima i opštinama opozicija mogla da napusti lokalne parlamente. Prema rečima Boška Ničića, do sada je skupštinu tog grada napustilo troje od ukupno devet odbornika opozicije.

Ničić, koji je 2000. godine, kao regionalni lider Demokratske opozicije Srbije (DOS), političkih saveza koji je srušio vlast Slobodana Miloševića, učestvovao u pripremi tadašnjeg „Ugovora sa građanima", kaže da je „Sporazum sa narodom" neozbiljan dokument:

„Ta priča da oni neće učestvovati u prelaznoj vladi je demagogija. Pa ko će formirati tu prelaznu vladu, ako ne oni koji će izabrati te iste nestranačke ličnosti. Zbog toga to predstavlja smešan dokument", kaže Ničić.

U Skupštini grada Smedereva, nedaleko od glavnog grada Srbije, koja broji 70 odbornika, SNS ima apsolutnu većinu – 44 odbornika, a podržava ih i devet odbornika Socijalistička partija Srbije (SPS), koja je i najvažniji koalicioni partner naprednjaka na republičkom nivou.

Opozicione partije, Demokratska stranka (DS), Dveri i Zajedno za Srbiju ukupno imaju 17 odbornika.

Pročitajte i ovo: Zašto su gradonačelnici Šapca i Paraćina 'izdajnici'?

Bogoljub Spasojević predsednik Skupštine Smedereva kaže za RSE da ga niko od njih do sada nije obavestio da napušta gradski parlament:

„Nisu napustili Skupštinu. Moraće da nas obaveste ili jednostavno neće doći. To je njihova stvar, ja u to ne ulazim. Niti mogu niti hoću da utičem na to. Svako može da se organizuje kako hoće. Da li će sa nekim da se udruži, da pravi koaliciju, da potpisuje ’Sporazum sa narodom’. To mi nije jasno – sa kojim narodom?“, pita se Spasojević.

O tome da li stav Saveza za Srbiju da bojkotuje rad lokalnih skupština može da ugrozi vladajuću većinu u Novom Sadu, čiji je deo i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), potpredsednik te stranke Robert Kolar kaže da to ne može da proceni, ali da LSV ostaje u Skupštini Novog Sada.

„Mi u Novom Sad učestvujemo u vlasti koja se odnosi na infrastrukturne i komunalne projekte. Mi smo prosto mišljenja da na lokalnom nivou ne bi trebalo da bude politike. Sve ono što prevazilazi te okvire i zalazi u okvire ideologije nije tema oko koje se možemo dogovoriti. Za sada ostajemo u Skupštini Novog Sada u ovim okvirima koje sam rekao“, kaže Kolar i dodaje da će LSV na ostalim nivoima vlasti gde je opozicija od zasedanja do zasedanja proceniti da li će učestvovati u radu skupština ili će se odlučiti za bojkot.

Pročitajte i ovo: Šta je u Srbiji ostalo od demokratije?

Inače, svoj potpis na dokument kojim se opozicija odazvala na poziv lidera građanskog protesta „1 od 5 miliona“, koji se održava protekla tri meseca jednom nedeljno u Beogradu a sve češće i u više desetina drugih gradova, stavili su osnivači Saveza za Srbiju – Dragan Đilas, Boško Obradović iz Dveri, Zoran Lutovac iz Demokratske stranke, Nebojša Zelenović iz Zajedno za Srbiju, Milan Stamatović iz Zdrave Srbije, Borko Stefanović iz Levice Srbije, Vuk Jeremić iz Narodne stranke, Slaviša Ristić iz Narodnog pokreta Srba sa Kosova Otadžbina, Janko Veselinović iz Pokreta za preokret i Željko Veselinović iz USS (Udruženi sindikati Srbije) Sloga.

Sporazum su takođe potpisali Jovan Jovanović iz Građanske platforme, Zoran Živković iz Nove stranke, Sergej Trifunović iz Pokreta slobodnih građana, Boris Tadić iz Socijaldemokratske stranke, Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije, kao i samostalne poslanice Ana Stevanović i Marinika Tepić.