Sažetak
- Planovi za povezivanje Srbije sa ruskim naftovodom Družba mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije.
- Ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj za uvoz ruske nafte, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu.
- To direktno vodi i do pitanja da li sankcije EU gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru.
Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra.
Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more.
Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike.
Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou Evropske unije.
Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine.
Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu. To direktno vodi i do pitanja da li sankcije gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru.
"Izuzeća za Mađarsku i Slovačku slabe jedinstven stav EU i stvaraju prostor za unutrašnja neslaganja, kao što je ilustrovano nedavnim vetom Mađarske na kredit EU Ukrajini", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova, direktorka programa za ekonomiju i poslovanje u GLOBSEC-u, think tanku sa sedištem u Bratislavi.
RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao.
Šta je Družba?
Družba je naftovod iz sovjetske ere i jedan od najvećih sistema naftovoda na svetu. Nazvan je tako jer "družba" na ruskom znači "prijateljstvo", a izgrađen je za transport sirove nafte iz Rusije ka srednjoj i istočnoj Evropi. Sistem ima dva kraka: severni i južni.
Severni krak prolazi kroz Belorusiju do Poljske i Nemačke, koje su bile glavni uvoznici ruske nafte pre 2022. godine.
Južni krak, koji prolazi kroz Ukrajinu do Slovačke i Češke, a odvojeno i do Mađarske, ostao je u funkciji zbog izuzeća od sankcija koje tim zemljama omogućavaju da nastave uvoz ruske nafte. Kao rezultat toga, njegov relativni značaj je porastao.
Ruska nafta gubi važnost na nivou EU
U međuvremenu, značaj ruskog izvoza nafte u EU naglo je opao. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz decembra 2025. godine, EU je tada učestvovala sa svega 6 odsto u ruskom izvozu nafte, u poređenju sa oko 45 odsto u 2021. godini, pre početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Dan Jorgensen, komesar nadležan za energetiku, potvrdio je da EU ne namerava da se vrati snabdevanju iz Rusije, uprkos krizi koja dominira na svetskom tržištu.
"Ponovo početi uvoziti rusku energiju bila bi ogromna greška. Ne. U budućnosti više nećemo uvoziti nijedan molekul ruske energije. Putin je koristio energiju protiv država članica, ucenjivao ih, a kupovinom energije mi takođe indirektno pomažemo ratu protiv naših prijatelja u Ukrajini", izjavio je Jorgensen 22. aprila.
Čitajte:
Mađarska najavila tužbu zbog dogovora u EU o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasaEU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. godine. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023. godine, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku.
Snabdevanje ruskom naftom u sadašnjim okolnostima računa se na oko 5 odsto ukupnog uvoza, i to upravo zbog tih izuzeća.
Zato bi nova veza sa Družbom imala smisla samo ako postoji stabilan i dozvoljen režim snabdevanja, a to trenutno nije slučaj.
Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine.
Zbog sankcija Evropske unije na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Čitajte:
Projekti Srbije i Mađarske na testu posle Orbanovog izbornog porazaMeđutim, taj dogovor je postignut tokom vlade Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske koji je izgubio parlamentarne izbore održane 12. aprila.
"Za Srbiju, povezivanje sa naftovodom Družba u trenutnom geopolitičkom kontekstu moglo bi se smatrati potkopavanjem jedinstva EU. Štaviše, EU planira postepeno ukidanje preostalog uvoza ruske nafte do septembra 2027. godine, bez obzira na protivljenje Mađarske i Slovačke. To povećava rizik da bi svaka nova veza s Družbom mogla postati nasukana imovina u bliskoj budućnosti", smatra Pelakova.
Družba kao funkcionalan plan ili politička opcija za Srbiju?
U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj.
Međutim, sve sada zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar. Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban.
Čitajte:
Navodi o diverziji na ruskom gasovodu u Srbiji: Šta se zna?Neposredno pre parlamentarnih izbora, Mađar je lokalnim novinarima rekao da država treba da ojača diverzifikaciju, ali da se to neće dogoditi preko noći. Priznao je i da će Mađarska u doglednom vremenu i dalje biti energetski izložena Rusiji.
"Ako bude potrebno, pregovaraćemo s Rusijom, ali nećemo postati prijatelji", izjavio je pre izborne pobede Peter Mađar.
Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu.
Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je "kum" tih odnosa, aludirajući na Rusiju.
Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da "nema pojma o čemu govori", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju.
Čitajte:
Vučić pozvao Mađara da poseti SrbijuMađarska, kao i Slovačka, ima geografska ograničenja i nema izlaz na more. To je bio ključni argument kada su zatražile i dobile izuzeće za snabdevanje ruskom naftom. Međutim, nakon kvara naftovoda Družba, pokazalo se da postoje i druge mogućnosti. Hrvatska je preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nije ruskog porekla, a zvanični Zagreb tvrdi da raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje.
Zuzana Pelakova iz GLOBSEC-a smatra da je kvar u Družbi pokazao da zemlje poput Slovačke i Mađarske više nisu potpuno zavisne od tog naftovoda.
"Istovremeno, ruska nafta se i dalje prodaje s popustom, što je rezultiralo značajnim profitom za rafinerije MOL-a u regionu", napominje Pelakova.
"Važno je prepoznati da Rusija ima dugu istoriju korišćenja izvoza energije kao geopolitičkog oružja za unapređenje svojih interesa. Malo je naznaka da bi prema Družbi postupala drugačije. Ako išta, nedavni događaji podržavaju to očekivanje", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova.
Međutim ona upozorava nastavak tranzita preko Družbe biće ključno za određivanje budućeg značaja naftovoda.
"Ako bi Ukrajina jednostrano zaustavila tranzit, Družba bi mogla postati uglavnom zastarela za sve uključene zemlje, potencijalno uključujući i Srbiju", napominje ona.
Pozicija MOL-a u Srbiji
Trenutno MOL ključno utiče na snabdevanje Srbije naftom kao glavni alternativni dobavljač sirove nafte i derivata, posebno nakon američkih sankcija NIS-u i problema sa JANAF-om. Kompanija je udvostručila, pa čak i utrostručila isporuke kako bi stabilizovala tržište. MOL koristi trenutnu zavisnost Srbije za jačanje svoje tržišne pozicije, pregovarajući o preuzimanju ruskog paketa u NIS-u i gradeći sinergiju u logistici i rafinerijama.
To Srbiji obezbeđuje predvidljivije snabdevanje, ali istovremeno povećava mađarsku kontrolu nad energetskim lancem, uključujući i budući naftovod sa Mađarskom. Dok MOL garantuje kratkoročnu stabilnost, dugoročno se smanjuje rizik od prekida preko JANAF-a, ali nastaje nova zavisnost od jednog partnera. Srpske vlasti aktivno podržavaju ovu saradnju, videći je kao most ka diverzifikaciji preko Družbe.
MOL je za RSE 21. aprila naveo da nastavlja pregovore o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u u skladu sa potpisanim okvirnim sporazumom. MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa ruskom državnom kompanijom Gaspromnjeft o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u.