Sažetak
- Srbija za sada ostaje snažno oslonjena na ruski gas, koji čini više od 80 odsto njene potrošnje, ali istovremeno ubrzava diversifikaciju snabdevanja.
- Novi pravci uključuju gas iz Azerbejdžana, interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, pristup LNG-u preko Grčke i uključivanje u evropske i regionalne inicijative.
- Cilj je veća sigurnost snabdevanja i smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača, uz zadržavanje povoljnijih izvora gasa.
Rusija ostaje ključni partner Srbije u snabdevanju gasom.
Ovo je poruka Ministarstva rudarstva i energetike Srbije nakon novog produžetka gasnog aranžmana sa Moskvom.
"Rusija je decenijama jedan od ključnih i pouzdanih snabdevača Srbije prirodnim gasom i ruski gas, kao trenutno duplo jeftiniji, ostaje važan činilac sigurnosti snabdevanja građana i privrede", naveli su za Radio Slobodna Evropa.
Beograd i Moskva dogovorili su da će u Srbiju do kraja godine nastaviti da stiže ruski gas po "istim povoljnim uslovima kao i do sada".
Vučić i Putin, Peking, 2. septembra 2026.
Tome je prethodio telefonski razgovor doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Istovremeno, iz Brisela je stigao podsetnik da Evropska unija (EU) namerava da do kraja naredne godine postepeno obustavi uvoz ruskog gasa i nafte, te da se od Srbije, kao države kandidata, očekuje da svoju energetsku i spoljnu politiku uskladi sa ciljevima EU.
Iz Ministarstva kažu da će Srbija odluke o budućim izvorima gasom donositi uzimajući u obzir sigurnost snabdevanja, raspoloživost i razvoj infrastrukture, tržišne uslove, uz uvažavanje međunarodno preuzetih obaveza.
"EU je napravila jasnu razliku između uvoza ruskog gasa u države članice i tranzita gasa preko teritorije EU ka trećim zemljama. Evropska komisija je naglasila da se zabrana ne odnosi na treće zemlje", komentarišu iz Ministarstva.
Srbija i dalje više od 80 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz Rusije.
Od polovine prošle godine, kada je istekao dugoročni ugovor, svaka tri meseca bori se da produži aranžman sa Rusijom.
Paralelno sa tim, Beograd pokušava i da smanji zavisnost od jednog dobavljača - izgradnjom novih interkonekcija i traženjem novih izvora.
Prema mišljenju stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića, Srbija bi mogla sebi da priušti da se u budućnosti odrekne ruskog gasa.
Aleksandar Kovačević: Ima i drugih mogućih izvora gasa
"Da li ima drugih mogućih izvora gasa po sličnim cenama? Odgovor je da ima. Mogli bi se napraviti aranžmani snabdevanja koji bi u najmanju ruku bili jednako povoljni kao i ovi aranžmani sa Ruskom Federacijom", kazao je za Radio Slobodna Evropa.
Dodaje da svetsko tržište tečnog prirodnog gasa daje "raznorazne mogućnosti" da se to "vrlo efikasno i povoljno uradi".
"To je sad stvar investicija i odgovarajuće energetske politike", kaže i napominje da je preduslov za sve to "radikalno i značajno poboljšanje efikasnosti korišćenja gasa u Srbiji".
Osim EU, i Sjedinjene Američke Države nastoje da ograniče zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih energenata i kompanija.
Čitajte:
SAD želi promijeniti energetsku kartu BalkanaIz Vašingtona je Beogradu već poručeno da diversifikacijom, te izborom novih partnera, poput SAD-a, može da osigura svoju energetsku bezbednost.
Dogovorene nove isporuke gasa iz Azerbejdžana
Prvi veći korak u diverzifikaciji izvora snabdevanja, Srbija je napravila 2023. izgradnjom interkonektora sa Bugarskom.
Dug 170 kilometara, izgrađen je u saradnji sa Evropskom unijom.
Time je Srbija otvorila put gasu iz Azerbejdžana. Prve količine stigle su u januaru 2024.
Gasovod kojim se iz Azerbejdžana u Srbiju doprema prirodni gas
Do kraja 2026. bila je dogovorena isporuka 400 miliona kubnih metara godišnje.
Istog dana kada je produžen aranžman sa Rusijom, 30. septembra ugovoren je i nastavak saradnje sa Azerbejdžanom.
"Potvrdili smo da ćemo nastaviti da dobavljamo jedan do dva miliona kubnih metara gasa dnevno iz ove zemlje", naveli su iz Ministarstva energetike.
Potrošnja prirodnog gasa u Srbiji je u 2025. godini iznosila nešto više od tri milijarde kubnih metara. Učešće prirodnog gasa iz Azerbejdžana u ukupnoj potrošnji iznosilo nešto preko osam odsto.
To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto.
U međuvremenu, Srbija i Azerbejdžan proširile su energetsku saradnju.
Predstavnici državnih kompanija Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i SOCAR iz Azerbejdžana, potpisali su 30. septembra ugovor akcionara o razvoju projekta za izgradnju gasne elektrane u Nišu.
Iz Ministarstva za RSE kažu da će za rad te elektrane, prema preliminarnim procenama, biti potrebno oko 500 miliona kubnih metara gasa godišnje.
"Što će, takođe, uticati na rast potreba Srbije za azerbejdžanskim gasom", dodaju.
Plan je da gasna elektrana bude izgrađena u naredne četiri godine.
Čitajte:
Alijev u Beogradu, Azerbejdžan pomaže u smanjivanju gasne zavisnosti od RusijePriključak sa Rumunijom
U planovima za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom, vlasti u Srbiji računaju i na izgradnju interkonekcije sa Rumunijom.
Sa 13 kilometara gasovoda na svojoj teritoriji i 85 koliko će izgraditi Rumunija, Srbija bi trebalo da dobije novi pravac snabdevanja i novi izvor gasa.
Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa rumunskim transportnim sistemom i gasnim koridorom BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija).
Projektovani kapacitet je najmanje 1,6 milijardi kubnih metara gasa godišnje, uz mogućnost daljeg povećanja kapaciteta.
Završetak radova na deonici na teritoriji Srbije planiran je tokom 2027. godine.
"Na nedavno održanom sastanku sa ambasadorkom Rumunije, srpska strana je dobila informacije da se početkom sledeće godine očekuje početak radova na rumunskoj strani, što je važno imajući u vidu dužinu deonice u toj zemlji", kažu iz Ministarstva energetike.
Čitajte:
Zajednički gasovod - Srbiji smanjenje zavisnosti od Rusije, Rumuniji novi izvozni pravacBRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće proizvodnje.
Prema mišljenju stručnjaka za energetiku Aleksandra Kovačevića to bi mogla biti jedna od važnih alternativa ruskom gasu za Srbiju.
"Rumunsko domaće tržište je vrlo razvijeno. Postoje tranziti, postoji podzemna skladišta. Ima dugu tradiciju, dosta znanja i iskustva u korišćenju gasa", kaže.
"Ne mogu da kažem da je to dovoljno ili uporedivo sa najrazvijenijim tržištima na svetu, ali u ovom regionu svakako najbolje što se može naći", dodaje.
Prema Memorandumu potpisanom 2024. u Kladovu, mestu u Srbiji na granici sa Rumunijom, gasovod će biti dvosmerni, tako da će se gas moći transportovati ka obe zemlje.
Interkonekcija Srbija-Severna Makedonija
Uz podršku EU, Srbija je ušla u projekat izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija.
To će, navode iz Ministarstva, omogućiti još jedan pravac snabdevanja sa juga i pristup infrastrukturi Transjadranskog i Transanadolijskog gasovoda (TAP i TANAP), kao i tečnog prirodnog gasa (LNG) terminalima u Grčkoj.
Kapacitet ove interkonekcije biće oko 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, a cilj je, prema rečima Ministarstva, da gasovod bude završen do kraja 2027. i operativan početkom naredne godine.
Severna Makedonija je krajem avgusta potpisala ugovor o projektovanju i izgradnji svoje deonice gasnog interkonektora sa Srbijom.
Vertikalni gasni koridor
Beograd i Skoplje su 4. septembra postali deo inicijative Vertikalni gasni koridor, potpisivanjem memoranduma o razumevanju u Solunu.
Reč je o regionalnoj inicijativi koja povezuje gasne transportne sisteme zemalja Jugoistočne i Centralne Evrope.
U inicijativu su uključene i Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Ukrajina i Moldavija.
Koridor se oslanja na postojeću gasnu infrastrukturu, interkonekcije i LNG terminale, pre svega u Grčkoj, sa idejom da se poveže tržište i povećaju mogućnosti za dopremu gasa iz različitih izvora.
Da bi se to realizovalo u slučaju Srbije, potrebno je da budu završene dve interkonekcije – između Grčke i Severne Makedonije i između Severne Makedonije i Srbije.
Uloga SAD u diverzifikaciji
Razvijanje Vertikalnog koridora podržavaju i Sjedinjene Države koje u njemu vide mogućnost za povećanje izvoza svog LNG.
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je u avgustu da njegova zemlja planira da početkom 2028. bude povezana sa terminalom za LNG u Aleksandropolisu i da preko mreže interkonektora omogući transport američkog gasa do Srbije i centralne Evrope.
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da gleda u pravcu SAD, kada je reč o potrazi za novim snabdevačima gasom, stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže:
"Apsolutno. Postoji dobar razlog zašto je tečni prirodni gas iz Sjedinjenih Država zauzeo veliki deo svetskog tržišta."
"Radi se o gorivu koje je konkurentno, a isporučuje se po komercijalnim ugovorima, bez značajnih političkih uslova tržište je likvidno tako da vi uvek možete podesiti nabavku vašim potrebama", objašnjava.
Čitajte:
Američki energetski pritisak na Zapadnom Balkanu izaziva tenzije s BriselomSrbija i SAD su u julu potpisale Memorandum o energetskoj bezbednosti, u okviru strateškog koji vode.
Tadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić je naveo da će Memorandum otvoriti nove perspektive za energetsku bezbednost Srbije kroz izgradnju gasnih interkonektora.
Takođe, Srbija se krajem februara sa još 11 evropskih država pridružila i američkoj inicijativi za jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi.