Sa kojim državama Srbija razmenjuje tajne podatke

Potpisivanje sporazuma o razmeni tajnih podataka u oblasti odbrane vratilo je u fokus vojnu saradnju Srbije i Izraela.

Vlast navodi da se novim sporazumom stvaraju uslovi za saradnju dve države u oblasti namenske industrije, ali ne navodi detalje.

Opozicija kritikuje produbljivanje saradnje sa Izraelom, uz ocenu da dolazi u pogrešnom momentu s obzirom na vojne operacije te države u Gazi i njeno učešće u sukobu sa Iranom.

Komentarišući te ocene, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 5. maja izjavio da ne želi nikome da se pravda, te da država ima saradnju i sa Iranom i sa Izraelom.

Konsultant iz oblasti bezbednosti i geopolitike Nikola Lunić kaže da su ovakvi sporazumi prvi korak koji države preduzimaju pri izvozu sofisticirane vojne tehnologije i pretpostavlja da je tako i u ovom slučaju.

"Niti jedna kompanija odbrambene industrije sa savremenim proizvodima neće doći u treću zemlju ako se njihova tehnologija ne štiti na adekvatan način", rekao je Lunić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Čitajte:

Izraelski teretni avion u Beogradu, dok Srbija nastavlja izvoz naoružanja

Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na pitanja RSE o tome šta u saradnji dve države donosi ovaj sporazum. Na upit do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo ni Ministarstvo odbrane Izraela.

Izrael nije jedina zemlja sa kojom Srbija razmenjuje i štiti tajne podatke.

Takve sporazume Beograd ima sa više od 20 zemalja i međunarodnih organizacija.

Šta je potpisano sa Izraelom?

Ministarstva odbrane Srbije i Izraela potpisali su Opšti bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane.

"Ciljevi ovog sporazuma su da obezbedi zaštitu tajnih podataka koji se prenose ili razmenjuju između strana, da obezbedi zaštitu objekata, bezbednost osoblja i drugih stvari o kojima se strane zajednički dogovore", rekao je predstavnik Ministarstva odbrane Marko Jovanović na sednici skupštinskog Odbora za odbranu.

Nije precizirao na koje se tačno projekte odnosi ali je dodao da je inicijativa za sporazum došla od izraelske strane.

Primena pre ratifikacije

Sporazum sa Izraelom stupio je na snagu pre nego što su o njegovoj ratifikaciji glasali poslanici Skupštine Srbije.

Na zahtev Vlade Srbije, skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove dao je 29. aprila saglasnost za privremenu primenu do zvaničnog stupanja na snagu.

To je po zakonu moguće ukoliko Vlada kao razlog navede da je neophodna hitnost primene.

Na pitanja predstavnika opozicije zbog čega se insistira na hitnim procedurama, predstavnik Ministarstva odbrane Marko Jovanović rekao je da će primena sporazuma omogućiti što ranije stupanje na snagu ugovora o "opremanju naoružanjem i unapređenju operativnih sposobnosti Vojske Srbije".

Nije odgovorio na pitanje da li to ima veze sa najavljenom zajedničkom fabrikom dronova.

Česti letovi izraelskih teretnjaka ka Beogradu, država bez odgovora da li izvozi oružje

Šta se zna o fabrici dronova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 14. aprila da će država na svojoj teritoriji zajedno sa Izraelom graditi fabriku "najboljih dronova u ovom delu sveta".

Balkanska istraživačka mreža i izraelski list Haaretz pisali su da je Beograd izgradnju fabrike dogovorio sa izraelskim gigantom za proizvodnju vojne opreme Elbit Systems.

Po podacima koje je RSE dobio od Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Srbija je ranije od kompanije Elbit Systems nabavljala naoružanje i vojnu opremu.

U avgustu 2025. izraelski mediji preneli su da je Srbija sa tom kompanijom sklopila ugovor za nabavku sofisticiranog naoružanja i vojne opreme vredan 1,64 milijardi dolara.

Vlasti u Srbiji to nisu potvrdile, ni demantovale.

Čitajte:

Koje oružje je Srbija tajno nabavila?

Sa kim Srbija ima sporazume o razmeni tajnih podataka

Razmena tajnih podataka sa drugim zemljama u Srbiji je predviđena zakonom, ali samo uz potpisane bilateralne sporazume.

Takve dokumente Beograd od 2011. do danas ima sa NATO-om, Evropskom unijom i nekim njenim državama članicama, Rusijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Alžirom, kao i sa susednim državama Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Hrvatskom i Mađarskom.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti bezbednosti i geopolitike, kaže da su takvi sporazumi posebno važni u odbrambenoj industriji kako podaci ne bi dospeli do trećih zemalja.

"Ukoliko se dve kompanije saglase oko razvoja nekog projekta, onda se podaci, tehnologija, razvoj i istraživanje detaljno štite operativnim postupcima i pravilnicima koji se kao pravni osnov pozivaju na sporazum između dve zemlje", rekao je Lunić za RSE.

Vežba Vojske Srbije i oružanih snaga NATO saveza, Bujanovac, Srbija, 16. jun 2023.

Sporazumi o zaštiti podataka koji u naslovu nemaju "oblast odbrane" su opšti i ne odnose se isključivo na vojnu saradnju već obuhvataju sve resore u kojima ima poverljivih informacija.

Radi se uglavnom o sektoru bezbednosti i policije u slučajevima razmene podataka o organizovanom kriminalu, terorizmu, trgovini ljudima i narkoticima.

Takođe, takvim sporazumima štite se poverljivi izveštaji koje razmenjuju ministarstva spoljnih poslova država, poslovne tajne u strateškim projektima kao što su energetika i infrastruktura, podaci u okviru međunarodne pravne pomoći.

Takav je, na primer, sporazum sa Evropskom unijom koji je potpisan 2011. za vreme prethodne vlasti demokrata.

Omogućava saradnju u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i pristup podacima ključnim za reformu sektora bezbednosti i pravosuđa. Slični su ugovori sa Slovenijom, Češkom, Španijom, Rumunijom, Luksemburgom.

Sporazumom sa NATO savezom iz 2008. uspostavljena su pravila za rukovanje poverljivim informacijama u okviru programa saradnje Partnerstvo za mir, čija je Srbija članica iako ne pripada tom vojnom savezu.

Dokument je bio uslov za zajedničke vojne vežbe koje Srbija održava sa članicama Alijanse i učešće u internacionalnim mirovnim misijama.

Čitajte:

Srbija i NATO samit – približavanje ili optička varka

Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, sa Rusijom je u oktobru 2014. potpisan sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u vojnoj i ekonomskoj saradnji.

Mesec dana kasnije, u Srbiji je držana prva zajednička vojna vežba.

Od tada je Beograd od Moskve nabavio polovne avione MiG-29, tenkove, oklopna vozila, helikoptere, protivvazdušne sisteme i rakete.

Srbija je u poslednjih deset godina kupovala naoružanje i od Kine, među kojem su i sistemi za protivvazdušnu odbranu, borbeni dronovi i supersonične balističke rakete. Cena nije poznata.

Čitajte:

'Tajna količina, još tajnija cena': Kineske supersonične rakete u Vojsci Srbije

Beograd sa Pekingom nema krovni sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka već se poverljivost informacija rešava pojedinačnim klauzulama o tajnosti unutar konkretnih ugovora.

Iako su EU i SAD više puta upozoravale vlasti u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom i Rusijom, konkretnije mere su do sada izostajale.

Ni SAD sa Srbijom nemaju bilateralni sporazum o zaštiti tajnih podataka.

Saradnja se posredno odvija kroz posebne ugovore kao što su Sporazum o statusu snaga iz 2006. koji reguliše boravak vojnog osoblja, Sporazum o kontroli narkotika i sprovođenju zakona iz 2014, kao i Ugovor o ekstradiciji iz 2016. Beograd od SAD nije kupovao moderno naoružanje, a američka strana je donacijama terenskih vozila pomagala vojsku u Srbiji.

Sporazumom između Francuske i Srbije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka iz 2018, navodi se da je cilj da se utvrde bezbednosna pravila koja bi mogla da se primene u svim dogovorima o saradnji.

Od tada su dve zemlje ojačale saradnju u oblasti odbrane, a Srbija je od Francuske kupila protivvazdušne i radarske sisteme i helikoptere.

Ugovorom iz 2024, ugovorom vrednim 2,7 milijardi evra, Beograd je od Pariza naručio 12 borbenih aviona Rafal.

Čitajte:

Kolika je cena francuskih Rafala za Srbiju

Izvoz oružja Izraelu

Sporazum potpisan sa Izraelom specifičan je po tome što je fokusiran na oblast odbrane.

Isporuka muncije iz Srbije Izraelu je, prema navodima predsednika države Aleksandra Vučića, ubrzana od oktobra 2023.

Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) smatraju terorističkom.

Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize.

Uprkos apelima Ujedinjenih nacija da se prodaja vojne opreme toj zemlji obustavi, međunarodni timovi istraživačkih novinara objavili da je izvoz oružja iz Srbije ka Izraelu uvećan 30 puta.

Čitajte:

Šta se zna o oružju čiji je izvoz u Izrael Srbija obustavila?

Nakon napada Izraela na Iran u junu 2025, Vučić je ocenio da su mu obe države "prijateljske", a Ministarstvo odbrane je saopštilo da je izvoz naoružanja i vojne opreme, po njegovim instrukcijama, obustavljen.

RSE je utvrdio da su samo tokom feburara i marta ove godine, dva teretna aviona privatne izraelske aviokompanije bila u Beogradu najmanje devet puta.

Reč je o avionima specijalizovanim za prenos tereta, poput naoružanja.

Po informacijama koje su za RSE potvrđene iz dve državne fabrike oružja, od februara je ponovo pokrenut izvoz naoružanja u inostranstvo.

RSE je po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja više puta tražio podatke o dozvolama za uvoz i izvoz oružja u Izrael. Podaci nisu dostavljeni.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Izrael je u 2025. izvezeno oko 1,3 miliona dolara dolara vredno naoružanje i municija.

Ovo ne moraju biti konačni iznosi jer se u njima vidi samo deo izvoza oružja.

Precizni podaci nisu javno dostupni, jer država već nekoliko godina ne objavljuje šta je od naoružanja i vojne opreme, kome i u kojim količinama izvozila i koliko je to koštalo.