Uz poruku "bez pravde nema slobode", predstavnici novinarskih udruženja položili su 11. aprila vence na mestu gde je pre 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija.
Ćuruvija je ubijen u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo 1999. godine, u vreme autokratskog režima Slobodna Miloševića čiji je bio kritičar.
Njegovo ubistvo ni posle skoro tri decenije nije razrešeno.
"Ubice nisu kažnjene, ni 27 godina od zločina. Okrivljeni su oslobođeni uz bitnu povredu postupka, u njihovu korist, oni tuže Fondaciju Slavka Ćuruvije zbog saopštenja o toj sramnoj presudi", rekao je potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), karikaturista Marko Somborac.
Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda.
I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost.
U toku je i sudski postupak po tužbi trojice okrivljenih protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled.
Novinari i drugi predstavnici medija su se na godišnjicu ubistva okupili na poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS).
"Ovu godišnjicu ubistva Slavka Ćuruvije obeležavamo, po oceni mnogih, u atmosferi sličnoj atmosferi u kojoj je on stradao", poručila je potpredsednica UNS-a Olivera Milošević.
Čitajte:
'Ostati uz Ćuruviju'Šef Delegacije EU: Pravda još nije zadovoljena
Na to da 27 godina nakon ubistva Ćuruvije "pravda još nije zadovoljena", ukazao je i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat ukazao je
"U svakom slučaju zločina i napada na novinare, pravda mora biti zadovoljena - nekažnjivost je pogubna za demokratije", napisao je Bekerat na Iksu (X) 11. aprila.
Dodao je i da "mediji imaju suštinsku ulogu u svakom demokratskom društvu i mora im biti obezbeđeno bezbedno okruženje za rad".
Ko je bio Slavko Ćuruvija?
Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin".
Mediji koje je vodio kritikovali su politiku tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića.
Mesto gde je Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. u centru Beograda
Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača.
U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju. U to vreme ministar informisanja bio je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić.
Godine suđenja
Suđenje je počelo tek 17 godina od zločina, u junu 2015. i trajalo je gotovo čitavu deceniju.
Tužilaštvo je tvrdilo da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog Ćuruvijinog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti.
Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu.
Proglasio je krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice.
Na po 30 godina zatvora osuđeni su šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.
Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.
Vaš browser nepodržava HTML5
25 minuta tišine za 25 godina čekanja na pravdu za ubistvo Slavka Ćuruvije
Poslednjom odlukom, Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine presudio da "nema neposrednih i posrednih dokaza" i oslobodio je četvoricu nekadašnjih pripadnika DB-a optužbi.
Presuda je izazvala ogorčenje u delu javnosti i među medijskim radnicima. Kritikovali su je i predstavnici Evropske unije, Stejt departmenta i više evropskih udruženja novinara.
Tokom nedavne međunarodne misije za slobodu medija u Srbiji organizovane od strane Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i Media Freedom Rapid Response (MFRR), vlastima Srbije upućen je poziv da se nakon 27 godina obezbedi pravda u ovom slučaju.
Tada je ocenjeno i da je sloboda medija u Srbiji trenutno na "najnižem istorijskom nivou", uz učestale napade na novinare i neadekvatne reakcije policije i nadležnih institucija.
Vaš browser nepodržava HTML5
Koracima Slavka Ćuruvije u još jednoj godini čekanja na presudu ubicama
Decenije nerešenih ubistava novinara
Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.
U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina.
Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.
U poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijen i novinar Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović.
Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta.
Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića.