Sky poruke i navodi o drogi u Ambasadi Srbije u Lisabonu u slučaju bivšeg čelnika Budve

"Sky nije dokaz", kratko je za Radio Slobodna Evropa Danilo Mićović, advokat bivšeg gradonačelnika Budve Mila Božovića, prokomentarisao podizanje optužnice protiv njegovog klijenta sa dokaznim materijalom u kom su i poruke koje je navodno slao putem Sky aplikacije.

Božović, koji je od septembra 2025. godine na američkoj crnoj listi zbog veza sa organizovanim kriminalom, sredinom aprila 2023. godine uhapšen je pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga.

Božović je bivši poslanik jedne od stranaka rasformirane koalicije Demokratski front, čiji lider Andrija Mandić vrši funkciju predsednika skupštine. Milo Božović nalazi se u istražnom zatvoru u Spužu, u blizini Podgorice.

Milo Božović je uhapšen 2023. pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije

U septembru 2023. godine optužnicu protiv Božovića podnelo je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori.

Pored Božovića, optužnicom je obuhvaćeno još 20 ljudi, među kojima su i visoki policijski službenici i navodni pripadnici crnogorskih narko klanova.

Crnogorski dnevnik "Vijesti" prenosi da se u Sky prepisci na koju se oslanja optužnica pominje i ambasada Srbije u Lisabonu koju su Božović i njegovi saradnici navodno koristili kao skrovište kokaina.

Advokat Danilo Mićović koji brani Božovića na pitanje da li je imao uvid u te poruke navodi da ih nije čitao, zato što Sky aplikaciju ne prihvata kao validan dokaz, a ostale tvrdnje odbio je dalje da komentariše.

Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori koje je nadležno za slučaj Mila Božovića do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).

U Srbiji se nadležni organi izvršne i sudske vlasti nisu izjašnjavali povodom ovih navoda u medijima.

RSE je komentar zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva spoljnih poslova, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upite.

Da li Sky poruke mogu biti dokaz na suđenju?

Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za Bezbednosnu politiku navodi da praksa domaćih sudova ide u pravcu toga da Sky prepiska ne može biti jedini dokaz za presudu.

Maja Bjeloš: Sky poruke i u Srbiji su se koristile kao dokazi na suđenjima

"U Crnoj Gori je poslednjih godina u sudskoj praksi potvrđivano da kriptovana komunikacija može biti dokaz, ali njena ‘težina’ zavisi od toga kako je pribavljena, validirana i potkrepljena drugim dokazima. S druge strane, nakon što su sudovi Sjedinjenih Država i Švajcarske pravosnažno odbili da prihvate dokaze pribavljene iz nezakonito hakovane aplikacije Sky ECC, istu pravnu poziciju zauzeo je i Sud Bosne i Hercegovine, ocjenjujući da takvi podaci ne mogu poslužiti kao zakonit dokaz u krivičnim postupcima", objašnjava Bjeloš.

Bilo je i drugačijih primera, kao kada je u julu prošle godine Radovana Damjanovića Sud Bosne i Hercegovine osudio na dve i po godine zatvora zbog krivičnih dela organizovanog kriminala, a na osnovu dokaza koji su, između ostalog, prikupljeni iz Sky aplikacije.

Bjeloš pojašnjava da su se Sky poruke i u Srbiji koristile kao dokazi na suđenjima.

Čitajte: Sky aplikacija - omiljena alatka kriminalaca

Tako je prošle godine Apelacioni sud prihvatio Sky prepisku kao validan dokaz u postupku protiv nekadašnjeg inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidara Stolića, jer je pribavljena od nadležnih organa Francuske putem međunarodne pravne pomoći.

Međutim, objašnjava Bjeloš, u predmetu protiv narko-bosa Darka Šarića, Viši sud u Beogradu je 2023. godine odlučio da se policijski izveštaj u kojem su istražni organi identifikovali učesnike Sky prepiski neće koristiti kao dokaz, te da tužilaštvo identitet učesnika mora dokazati na drugi način.

Darko Šarić (desno) na suđenju u Beogradu, mart 2014.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2024. godine podiglo optužnicu protiv 19 okrivljenih, na čelu sa Darkom Šarićem i Veljkom Belivukom pod sumnjom da su organizovali i izvršili četiri ubistva pripadnika "škaljarskog" klana u Grčkoj 2020. godine.

"Škaljarski" i "kavački" kriminalni klanovi u sukobu su zbog droge od 2014. godine, a prema proceni crnogorske policije, u međusobnim likvidacijama dva klana ubijeno je oko 50 osoba.

Šta je poznato o Milu Božoviću?

Milo Božović bio je visoki funkcioner proruski orijentisane koalicije Demokratski front i član skupštinskoj Odbora za bezbednost i odbranu.

Od oktobra 2022. godine bio je na čelu opštine Budva, jednog od najpopularnijih letovališta na crnogorskom primorju, koja od turizma godišnje prihoduje skoro pola milijarde evra.

Budva (foto-arhiv)

Božović je ostao na čelu Budve i nakon hapšenja u aprilu 2023. i to naredna 22 meseca tokom kojih je, uz dozvolu suda, iz zatvora upravljao Budvom. Prvih godinu dana primao je punu platu, a preostalih deset meseci umanjenu.

U februaru prošle godine na mesto gradonačelnika Budve izabran je Nikola Jovanović, lider grupacije koja je ostala lojalna Božoviću nakon njegovog hapšenja.

Njegova frakcija suprotstavljena je onoj koja je nakon hapšenja Božovića stala na stranu predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića.

Božović inače negira optužbe o povezanosti sa organizovanim kriminalom i prodajom droge.

Zašto u Srbiji ne potvrđuju ni demantuju navode o Ambasadi u Lisabonu?

Predstavnici nadležnih organa u Srbiji nisu komentarisali navode da je ambasada Srbije u Lisabonu povezana sa organizovanim kriminalnim grupama.

Lokacija Ambasade Republike Srbije u Lisabonu

RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Portugalije, ali na naša pitanja o tome da li imaju saznanja o ovim navodima do objavljivanja teksta nisu odgovorili.

Crnogorski mediji prenose da se navodno skladištenje kokaina u sprskom diplomatskom predstavništvu dogodilo se 2020. godine.

Tada je funkciju ministra spoljnih poslova u Srbiji vršio aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, dugogodišnjeg koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke.

Maja Bjeloš smatra da je malo verovatno da će nadležni u Srbiji pokrenuti istragu u ovom slučaju, imajući u vidu da, kako smatra, policija i tužilaštvo trpe političke pritiske.

Tvrdnje o pritisku na pravosudnu vlast iznete su i u ocenama posmatrača prilika u Srbiji.

U prošlogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji navodi se da je primetan politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, bez adekvatnog institucionalnog odgovora.

Zastava Srbije i EU, Beograd

Iste godine u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije takođe je izražena zabrinutost zbog vladavine prava i stanja demokratije.

Bjeloš navodi da bi istinitost navoda o umešanosti srpske ambasade u trgovinu drogom mogla dodatno narušiti međunarodni ugled države.

"Takvi navodi mogu imati šire posledice – od pogoršanja bilateralnih odnosa i pojačanih bezbednosnih provera diplomatskih kanala, do dodatnog političkog i institucionalnog pritiska u okviru saradnje sa Evropskom unijom, posebno u oblastima vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala", objašnjava ona.

Crna Gora se smatra liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom Unijom, a vlada Crne Gore vođena premijerom Milojkom Spajićem najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Inače, otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13.

Srbija je, s druge strane, otvorila 22 pregovaračka poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Nijedno novo poglavlje nije otvoreno od 2021. godine, a kao razlozi za to najčešće se navode problemi sa vladavinom prava, zastoj dijaloga Srbije i Kosova i neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije.