Ukupno 25 godina zatvora za nasilje u Sobranju

Izricanje presude četvorici bivših državnih funicionera Severne Makedonije za učestvovanje u izazivanju nasilja u Sobranju, 27. apirla 2017. Presude su izrečene četiri godine kasnije 26. jula 2021.

Na ukupno 25 godina zatvora osuđena su četvorica nekadašnjih visokih makedonskih funkcionera i to za organizovanje događaja od 27. aprila 2017. godine.

Tada je velika grupa ljudi nasilno ušla u državni parlament, te u incidentu koji je usledio, povredila nekoliko poslanika i drugih građana. Telesne povrede je tada zadobio i aktuelni premijer Severne Makedoniji Zoran Zaev.

Vaš browser nepodržava HTML5

U Sobranju povređen Zoran Zaev

Za delo ugružavanja ustavnog porekta i bezbednost, osuđeni su raniji predsednik Sobranja Trajko Veljanoski, koji je dobio šest i po godina zatvora.

Takođe, raniji ministri u vladi VMRO DPMNE Mile Janakieski i Spiro Ristovski osuđeni su na po šest godina i tri meseca robije. Raniji direktor Uprave za bezbednost i kontraobaveštavanje (UBK) službe Vladimir Atanasovski osuđen je na šest godina zatvora.

“Ovaj događaj je bio planiran kako bi se zadržala vlast. Bilo je dokaza da su bili pohlepni za vlašću”, izjavio je u završnoj reči sudija Ilija Trpkov.

Izrazio je uverenje da će ove kazne, na koje je moguće izreći žalbe, dovoljno uticati na optužene da u budućnosti ne ponove ista dela.

Šta se desilo 2017?

Pre četiri godine, 27. aprila, dogodili su se krvavi događaji kada su pristalice pokreta “Za zajedničku Makedoniju” upale u Sobranje, nakon što je tada opozicioni Socijaldemokratski savez zajedno sa nekoliko partija Albanaca sačinio parlamentarnu većinu.

Takođe su izabrali Talata Džaferija za predsednika Sobranja.

Pročitajte i ovo: Nasilje u Makedoniji, predsednik Ivanov poziva na dijalog

Pri nasilnom upadu, deo mase se fizički obračunao sa nekima od poslanika, pri čemu je više njih ozbiljno povređeno, uključujući i lidera socijaldemokrata Zaeva. U gužvi je bilo i više povređenih novinara i kamermana.

Dvanaest optuženih, među kojima i tadašnji poslanici VMRO DPMNE su prethodno bili amnestirani, a deo njih je kasnije, suprotno sovjim prethodnim stavovima, glasao za promenu imena države u sadašnje Severna Makedonija, čime su odblokirani procesi ulaska zemlje u NATO, kao i evrointegracija.

Šta još piše u presudi?

Prema presudi, optuženi su krivi jer su u 2017. godini pripremili plan za ugrožavanje ustavnog poretka, organizovali proteste, materijalno ih pomagali, smanjivali broj policajaca koji su zaduženi za bezbednost zgrade parlamenta i preduzeli mere kako bi omogućili ulazak nasilnicima u Sobranje.

Time su im omogućili da sprovedu dela nasilja.

“Događaj iz 2017. godine je bez presedana i odvijao se pred očima javnosti i celog sveta. To je bio veliki udarac u srž demokratije”, rekao je sudija Trpkov.

Zoran Zaev, nakon incidenta u Sobranju, sa povredama na glavi. 28. april 2017.

On je istakao da zabrinjavaju pokušaji da se ovaj događaj okarakteriše kao patriotizam.

“To nije demokratija, nije patriotizam i borba za Makedoniju. A još manje to da se tako nešto planira i da u tome da učestvuju visoki funkcioneri. Država se brani, srcem, umom, država se ne brani nasiljem”, dodao je sudija.

Zašto nije suđeno Gruevskom?

Za ovaj slučaj nedostupni sudu su ostali nekadašnji premijer i lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski, koji je, kako je bilo rečeno na sudu, pozvao građane preko medija da izađu na ulicu, kao i raniji službenik u UBK Nikola Boskovski.

Gruevski se nalazi u bekstvu u Budimpešti, a Boskovski u Grčkoj.

Pročitajte i ovo: Kako je Gruevski pobegao do Mađarske?

Predstoje žalbe

Tužilastvo je najavilo žalbe na, kao što je rekla tužiteljka Gordana Smakjoska, niske kazne organizatorima događaja.

“Kao tužiteljka, iznenađena sam zatvorskim kaznama nižim od propisanih za ovakva dela, jer je predviđeni minimum deset godina. U prethodnoj presudi za izvršioce samog čina u Sobranju date su vrlo visoke kazne”, rekla je Smakjoska.

Vaš browser nepodržava HTML5

Protest podrške vinovnicima nasilja u Sobranju

Advokat odbrane Elenko Milanov nije komentarisao visinu kazni, ali je rekao da ostaje nejasno za šta je donešena presuda, da li za to što se desilo 27. aprila ili za proteste koji su prethodili tim događajima.

“U obrazloženju nigde nisam čuo niti jednu činjenicu o dejstvima bilo kog od mojih štićenika za datum 27. april. I ova presuda je pokazala da imamo dežurne svedoke, dežurna lica koja daju iskaze i glavni su za sve predmete. Njima se poklanja poverenje i pored svih činjenica koje je iznela odbrana”, rekao je Milanov, koji je takođe najavio žalbu na presudu.

Uloga ranije amnestije

Sudija Trpkov je, izričući presudu, rekao da je u obzir uzeta amnestija koju je izglasalo Sobranje.

Do sada je amnestirano nekoliko osoba.

Takođe, u obzir je uzeto i to što su osuđeni za vreme ročišta sarađivali sa sudom i, kako je objašnjeno, korektno su se ponašali.