Može li Trump da ostvari brzu pobedu u Iranu?

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) naznačio je da bi sukob s Iranom mogao biti blizu kraja, nudeći optimističnu procenu rata koji je izazvao regionalne tenzije i nestabilnost na globalnim energetskim tržištima.

Obraćajući se novinarima 9. marta u svom golf klubu na Floridi, Tramp je rekao da će rat "uskoro biti završen", mada nije ponudio jasan vremenski okvir i sugerisao je da bi operacije mogle da se nastave i posle ove nedelje.

"Možemo stati ovde, ali ćemo ići ćemo dalje", rekao je on, tvrdeći da je američka intervencija sprečila Iran da "preuzme Bliski istok".

Američki predsednik je izrazio optimizam dok se u Vašingtonu vodi debata o ciljevima, troškovima i potencijalnom kursu sukoba.

Drugačiji način vođenja rata

Neki bivši Trampovi zvaničnici vide predsednikov pristup kao deo šire promene u načinu na koji Vašington razmišlja o vojnoj moći.

Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampove prve administracije, rekao je za RSE 9. marta da predsednik izgleda dovodi u pitanje okvir koji je oblikovao debate u SAD o vojnoj intervenciji od rata u Iraku 2003-2011.

Čitajte: Trump najavljuje 'vrlo brz' završetak kampanje u Iranu, razočaran izborom Hamneijevog sina

Grej je rekao da su američki kreatori politike često svoje izbore uokvirivali kao binarne: ili angažovanje masovnih kopnenih snaga i dugoročne kampanje izgradnje države ili potpuno izbegavanje vojne akcije.

"SAD mogu da izvode ciljane, hirurške udare ograničenog trajanja za jasne, definisane i realistične ciljeve i da ostvare nacionalne ciljeve", rekao je Grej.

Ako takav pristup uspe u Iranu, dodao je on, to bi moglo doneti "ogromnu geopolitičku korist" SAD i njihovim partnerima.

Prilagođavanje narativa rata

Drugi analitičari su skeptičniji u pogledu poruka administracije, navodeći da bi one mogle biti oblikovane i političkim i ekonomskim razmatranjima.

Pol Poast (Paul) s Univerziteta u Čikagu rekao je za RSE da suprotstavljeni signali iz Bele kuće sugerišu da zvaničnici možda pokušavaju da postignu dve stvari istovremeno: smire tržišta i predstave rat kao uspeh.

Izjave da bi rat mogao da se završi "uskoro", rekao je on, mogu pomoći u uveravanju investitora i energetskih tržišta.

Čitajte: Posle pogibije vojnog vrha, Iran primenjuje decentralizovanu 'mozaik' strategiju

Istovremeno, Poast primećuje da se retorika administracije o njenim ciljevima, čini se, promenila. Rane reference na promenu režima ili trajno sprečavanje Irana da nabavi nuklearno oružje sve više su ustupale mesto ograničenijim ciljevima, kao što je uništavanje raketnih kapaciteta i pomorskih snaga.

Prema Poastu, to prilagođavanje bi moglo da omogući administraciji da tvrdi da je misija završena čak i ako iransko političko liderstvo ostane na vlasti.

Sve veća debata u Kongresu

Dok Bela kuća ističe vojni napredak, rat je pokrenuo sve širu političku debatu na Kapitol hilu.

Grupa demokrata u Senatu obećala je da će koristiti proceduralna sredstva kako bi usporile rad Senata dok visoki zvaničnici administracije ne budu svedočili pod zakletvom o sukobu.

Demokrata Kori Buker (Cory Booker) iz Nju Džerzija rekao je 9. marta da senatori žele saslušanja s državnim sekretarom Markom Rubijem (Marco) i ministrom odbrane Pitom Hegsetom (Pete Hegseth) pred ključnim odborima Senata kako bi objasnili strategiju administracije, očekivano trajanje kampanje i njene troškove.

Demokratski senatori, uključujući Krisa Marfija (Chris Murphy) iz Konektikata, Tima Kejna (Kaine) iz Virdžinije, Tami Dakvort (Tammy Duckworth) iz Ilinoisa, Adama Šifa (Schiff) iz Kalifornije i Tami Boldvin (Tammy Baldwin) iz Viskonsina, podneli su više rezolucija kojima se nastoji da se zaustavi učešće SAD u sukobu prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima, koji zahteva odobrenje Kongresa za duže vojne angažmane.

U Senatu je Dik Darbin (Dick Durbin) iz Ilinoisa upozorio je da sukob rizikuje ponavljanje grešaka iz rata u Iraku, tvrdeći da je administracija ponudila različita obrazloženja za vojnu akciju i da nema jasnu dugoročnu strategiju.

Republikanci staju iza Trampa

Međutim, mnogi republikanci su snažno branili Trampovu odluku da pokrene kampanju.

U govoru u Senatu, republikanac Rodžer Viker (Roger Wicker) iz Misisipija, predsednik senatskog Odbora za oružane snage, tvrdio je da kritičari nepravedno dovode u pitanje Trampovu odluku da napadne Iran i da postavljaju proizvoljna ograničenja vojnoj kampanji.

"Izgleda da, ako ovaj rat traje pet nedelja, trebalo bi da se složimo da ćemo spakovati šatore, vratiti se kući i ostaviti nedovršen posao", rekao je Viker.

Čitajte: Dana Stroul: SAD i Izrael ostvaruju vojne uspjehe u Iranu, ali politički kraj ostaje neizvjestan

Republikanac iz Misisipija rekao je da je administracija jasno definisala svoje ciljeve: uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, eliminisanje njegove mogućnosti da pravi rakete, neutralizacija njegovih pomorskih snaga koje se koriste za podršku militantnim grupama i sprečavanje Teherana da nabavi nuklearno oružje.

Viker je takođe ukazao na, kako je naveo, početni napredak u kampanji, rekavši da su iranska protivvazdušna odbrana i raketni sistemi već teško oštećeni i da su iranske pomorske snage izbačene iz Omanskog zaliva.

Vazdušni udari, rekao je, verovatno će se nastaviti "nedeljama, a ne danima" dok se ti ciljevi ne ostvare.

"Ovo ne mora biti večni rat", rekao je Viker. "To nije besciljna vežba na Bliskom istoku."

Na šta treba obratiti pažnju

Nekoliko pokazatelja u narednim danima moglo bi pomoći da se utvrdi da li se sukob zaista smiruje ili ulazi u novu fazu, rekli su pomoćnici republikanskih i demokratskih senatora koji su govorili za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime kako bi mogli da pričaju o osetljivim internim raspravama.

Jedan ključni znak biće operativni tempo borbi. Usporavanje američkih vazdušnih udara ili pad broja presretnutih iranskih dronova mogli bi da sugerišu da Vašington veruje da su njegovi osnovni vojni ciljevi uglavnom postignuti.

Još jedan faktor biće odgovor Irana. Nastavak iranskih napada raketama ili dronovima, ilii napadi njegovih regionalnih saveznika ukazali bi na to da Teheran i dalje ima sposobnost – i spremnost – da vodi borbu, potencijalno produžavajući sukob uprkos tvrdnjama Vašingtona o uspehu na bojnom polju.

Konačno, analitičari kažu da će se pažljivo pratiti izdržljivost iranske vojne infrastrukture. Ako američki udari značajno degradiraju iransku proizvodnju raketa, pomorska sredstva i protivvazdušnu odbranu – što su ciljevi koje je istakao senator Viker – administracija bi mogla da tvrdi da su njeni osnovni bezbednosni ciljevi ispunjeni bez duže kampanje.

Povezano pitanje je da li Vašington zadržava ograničeni obim koji je bivši Trampov zvaničnik za nacionalnu bezbednost Grej opisao kao centralnu tačku strategije. Ako američke operacije ostanu fokusirane na ciljane udare, umesto šire eskalacije ili angažovanje kopnenih snaga, to bi osnažilo argument administracije da kratke, koncentrisane vojne akcije mogu postići strateške ciljeve bez pretvaranja u dugotrajni sukob.