Rusko državno glasilo “Rusija danas” (Russia Today - RT) i američki mediji javljaju da Ministarstvo pravde SAD traži od RT da se registruje na ovom tržištu kao “strani agent”, odnosno entitet koji zastupa interese strane vlade.
Moskva kritikuje ovaj potez a međunarodne medijske organizacije strahuju da bi ruske vlasti ovo mogle da iskoriste za pravdanje represije nad medijima.
“Rusija danas” je dobila u utorak pismo od Ministarstva pravde da mora da se registruje po odredbama Zakona o registrovanju stranih entiteta koji zahteva obelodanjivanje aktivnosti lobista i advokata koji zastupaju strane političke interese.
“Rusija danas” navodi da “snabdeva svim uslugama američki ogranak RT, uključujući TV produkciju i operacije” u SAD.
Ministarstvo pravde nije potvrdilo niti komentarisalo ove medijske navode.
RT se “konsultuje sa našim advokatima…i razmatramo zahtev”, javio je Frans pres citirajući izjavu portparolke ruskog državnog medija Ane Belkine.
Optužbe da SAD vode rat protiv ruskih medija: Margarita Simonjan
Glavna urednica “Rusije danas” Margarita Simonjan je optužila SAD za vođenje “rata” protiv ruskih medija.
“Rat vodi američki establišment protiv naših novinara i svih idealista koji još veruju u slobodu govora. Oni koji su je izumeli, sada je sahranjuju”, napisala je Simonjan na vebsajtu “Rusije danas”.
U izveštaju američkih obaveštajnih službi iz januara ove godine se navodi da se Rusija mešala u predsedničke izbore u SAD 2016, navodeći RT kao “ključnu međunarodnu propagandnu polugu Kremlja”.
U ovom dokumentu se konstatuje da se ogranak ove kuće u SAD - “RT Amerika” – “pozicionirao kao domaći kanal i sračunato nastoji da prikrije bilo kakve zvanične veze sa ruskom vladom”.
U izveštaju se ukazuje i da je RT sklopila ugovor sa Džulijanom Asanžom, osnivačom Vikiliksa, koji je objavljivao procurele interne imejlove iz Nacionalnog komiteta Demokratske stranke tokom izbora.
Navodni dogovor sa Asanžom (na fotografiji) o objavi određenih dokumenata
Pojedini novinari RT “aktivno su sarađivali sa Vikiliksom” tokom predsedničke kampanje u SAD, konstatuje se u izveštaju američke Nacionalne obaveštajne službe.
Nakon objavljivanja ovog dokumenta, ruski mediji su se našli u fokusu istrage navodnog mešanja Moskve u izbore za Kongres kao i imenovanja u Ministarstvu pravde.
Preispitivane su veze RT sa Majklom Flinom (Michael Flynn), prvim savetnikom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za nacionalnu bezbednost. Njemu je, prema više navoda, “Rusija dana” platila u decembru 2015. da govori na gala proslavi godišnjice ove kuće, gde je sedeo pored ruskog predsednika Vladimira Putina.
Inicijativa da se RT registruje u SAD po pomenutom zakonu objavljena je u medijima u istoj nedelji kada je Endrju Fajnberg (Andrew Feinberg) bivši dopisnik drugog ruskog državnog medija “Sputnjik” saopštio da je razgovarao sa zvaničnikom FBI-a početkom septembra.
U izveštaju američkih obaveštajnih službi se navodi da su “Sputnjik” i “RT” vodili kampanju u cilju “uticaja” u ime Kremlja tokom predsedničkih izbora kako bi se podržao Donald Tramp (Trump) a protiv kandidatkinje demokrata Hilari Klinton (Hillary Clinton).
Fajnberg je kazao da su pitanja FBI-a bila usmerena da li “Sputnjik” više deluje kao lobista nego medijska kuća.
“Postoji jasna razlika u donošenju uredničkih odluka u Sputnjiku. On ne praktikuje novinarstvo kao što to čine istinski, profesionalni mediji”, kazao je Fajnberg.
Američka senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) je pozdravila istragu rada “Sputnjika”.
“Ne možemo dozvoliti stranim entitetima, naročito koji nastupaju u ime naših neprijatelja kršeći naše zakone”, istakla je Šahin.
Vesti o istrazi američkih vlasti rada ruskih medija izaziva bojazan da bi Moskva mogla da primeni recipročne mere protiv američkih medija u Rusiji.
Kortni Radš (Courtney Radsch) iz Komiteta za zaštitu novinara je izjavila da je zabrinuta jer to “mogu da iskoriste ruske vlasti da opravdaju svoju represivnu politiku prema medijima”.
“Rusija već ima stroge cenzore u informativnoj sferi, tako da je pojedinim veoma istaknutim borcima za ljudska prava prilepljena ekiketa da su strani agenti u cilju njihove delegitimizacije i klevetanja”, zaključuje Radš.