Navodni ruski agenti u pritvoru u Srbiji u slučaju planiranja sabotaže u Nemačkoj

Viši sud u Subotici odredio je pritvor dvema osobama, potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda 10. jula, dok nemački mediji izveštavaju da su osumnjičeni za planiranje sabotaže u Nemačkoj i povezuju ih sa ruskom obaveštajnom službom.

Nadležni u Srbiji zasad ne otkrivaju za šta se terete, niti njihov puni identitet.

Prema pisanju nemačkog lista Bild, reč je o "jednokratnim" ruskim agentima koji su planirali podmetanje eksploziva u Nemačkoj.

Iz suda navode da je okrivljenima B.D. i Đ.S. pritvor određen do 10. avgusta, ali da rešenje o pritvoru još uvek nije pravosnažno.

U pritvoru su od 12. juna, a u julu im je produžen na još mesec dana.

Iz Višeg suda su naveli da ne mogu da daju više informacija o samom postupku.

Iz policije i Višeg javnog tužilaštva u Subotici, koje vodi istragu, nije stigao odgovor RSE.

Šta pišu nemački mediji?

Nemački Bild piše da su specijalne snage na mađarsko-srpskoj granici početkom juna uhapsile dvojicu osumnjičenih "jednokratnih" agenata ruske tajne službe. To znači da su muškarci bili angažovani po zadatku, bez trajnog angažmana.

U izveštaju Bilda iz jula se navodi da je eksploziv pronađen u prtljagu osumnjičenih i dodaje se da nije jasno koja je bila predviđena meta napada u Nemačkoj.

Istražitelji navodno veruju da je meta mogla biti povezana sa proizvodnjom ili isporukom vojne opreme Ukrajini.

Nemački list piše i da su informacije nemačkih bezbednosnih vlasti i obaveštajnih službi bile su ključne za ovo hapšenje.

Iz nemačke policije su u odgovoru za RSE naveli da ne komentarišu mere koje su preduzeli srpski organi bezbednosti.

Iz EUROPOL-a nije stigao odgovor na pitanja RSE o ovom slučaju.

Savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksander Dobrint (Alexander Dobrindt) rekao je u junu da su nemačke službe sprečile napad eksplozivnom napravom čija meta je trebalo da bude Nemačka, kao i da je reč o strogo poverljivom slučaju.

Prema pisanju Bilda, to se smatra prvim uspehom novoosnovanog centra za suzbijanje hibridnih pretnji.

Aleksandar Dobrint upozorio je takođe u godišnjem izveštaju nemačke Službe za zaštitu ustava za 2025. godinu da je Nemačka redovno meta hibridnih napada Rusije.

"Ruska država želi da destabilizuje naše društvo, potkopa našu demokratiju i potkopa našu podršku Ukrajini", navodi se u izveštaju.

Presude za špijuniranje u korist Rusije

Hapšenje na srpsko-mađarskoj granici usledilo je šest meseci nakon što su pred sudom u Srbiji tri osobe osuđene za špijunažu u korist Rusije i izazivanje incidenata prema jevrejskoj i muslimanskoj zajednici u Francuskoj i Nemačkoj.

Trojica državljana Srbije – Aleksandar Savić, Filip Petrović i Nemanja Ćevap – uhapšeni su zajedno sa još osmoro osumnjičenih u septembru 2025. godine u Smederevu, u blizini Beograda.

U decembru su sklopili sporazum o priznanju krivice pred smederevskim Višim sudom i osuđeni na kazne u rasponu od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora, dok se protiv osmoro ostalih i dalje vodi istraga.

U presudama, u koje je RSE imao uvid, navodi se da je grupa od aprila do septembra 2025. sprovela četiri akcije, usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj.

Čitajte:

Rusija regrutovala špijune iz Srbije: RSE imao uvid u tri presude za incidente u Parizu i Berlinu

Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete.

Naloge, instrukcije i novac za akcije grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije".

Organizator grupe je bio Momčilo Gajić, srpski državljanin, koga je RSE locirao u Rusiji i koji je povezan sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Čitajte:

Moskva utočište vođi srpske grupe osumnjičene za incidente u Parizu i Berlinu

Kamp za vojnu obuku

Pred srpskim pravosuđem vodi se još jedan predmet u koji je navodno umešana Rusija.

Tužilaštvo u Šapcu, na zapadu zemlje, vodi istragu povodom navoda vlasti u Moldaviji da je ruska služba na zapadu Srbije organizovala kamp za borbene obuke za izazivanje nereda pred parlamentarne izbore u Moldaviji krajem septembra 2025.

Srpska policija je tada uhapsila Lazara Popovića i Savu Stevanovića, za koje sumnja da su u blizini grada Loznice organizovali kamp za obuku za sukobe sa policijom tokom izbornog dana u Moldaviji.

Nakon što su saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, pušteni su na slobodu, a predmet je i dalje je u fazi istrage.

Popović i Stevanović su povezani sa aktuelnim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, koji ima poslovne veze u Rusiji.

Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, dok je Savo Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije.

Moldavska policija je 26. septembra objavila video snimak za koji je navela da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba".

U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji.

Čitajte:

Srbija i Crna Gora kao poligoni ruskih službi

Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra, a na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju.

Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok Moldavija optužuje Kremlj za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija.

Prema informacijama koje je u septembru 2025. iznelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kroz borbeno-taktičku obuku, organizovanu u ugostiteljskom objektu "Sunčana reka", prošlo je između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije.

U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".

On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica."

'Mislili smo da su sportisti': RSE na mestu navodnog ruskog paravojnog kampa u Srbiji

Ruske diplomate i slučaj ruskog obaveštajca u Beogradu

Radio Slobodna Evropa pisao je 2023. godine o stotinama ruskih diplomata, proteranih iz zemalja Evropske unije, zbog sumnji da su umešani u špijunske aktivnosti.

RSE je tom prilikom detektovao najmanje trojicu tih diplomata koji su akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama.

Nijedna institucija se nije oglašavala ovim povodom do danas.

Čitajte:

Ekskluzivno: Ruske diplomate zbog špijunaže proterane iz EU, sada u Srbiji

Bez pravosudnog epiloga ostala je još jedna "špijunska afera" pre sedam godina.

Snimak na kom se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije pojavio se na internetu u novembru 2019. godine. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije, decembra 2018. godine.

Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban".

Čitajte:

Tužilaštvo u Beogradu ne vodi postupak za špijunsku aferu

Tim povodom zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na čelu Saveta, izjavio je da su srpske obaveštajne službe u više navrata "konstatovale, dokumentovale fotografijama, video i audio zapisima Klebanove kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije".

Tih dana Vučić se sastao i sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom, nakon čega je predsednik Republike konstatovao da je za njega afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju.

Čitajte:

Ruski obaveštajac na sastanku sa 'srpskim agentom' u Beogradu

Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija nije uvela sankcije Moskvi nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine.

Iako vodi pregovore za članstvo u Evropsku uniju, Srbija održava jake veze sa Rusijom, koja je među zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova i podržale su napore Srbije da blokira članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.