Bilo bi važno da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sudi u Moskvi, da bi se na taj način rusko društvo suočilo sa zločinima tokom rata u Ukrajini, poruka je Jegora Skovorode, urednika nezavisnog ruskog medija Mediazona.
Srbiju, gde je sa njim razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE), posetio je u danima nakon sahrane osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske koji je služio doživotnu kaznu za genocid, sahranjen je 7. septembra uz vojne počasti i prisustvo državnih zvaničnika, dok su se njegovom kovčegu poklonile hiljade ljudi.
Skovoroda povlači paralelu između odnosa zvaničnog Beograda i Moskve u suočavanju sa ratnim zločinima.
"Kada sam saznao za ovo sa Mladićem, pomislio sam da bi meni bilo veoma važno ne da Putinu sude u Hagu, već da se protiv njega i njemu bliskih ljudi održi suđenje pred ruskim sudom", ističe on.
Dodaje da bi se na taj način rusko društvo suočilo sa zločinima u Ukrajini, koje su ruske snage počinile od invazije na tu zemlju 2022. godine.
Čitajte:
Može li novi tribunal pozvati Rusiju na odgovornost zbog zločina u Ukrajini?Skovoroda je za RSE govorio i o tome kako izgleda njegov život u egzilu, budući da je Mediazona odlukom vlasti u Rusiji proglašena za 'stranog agenta', što je urednicima i novinarima tog portala onemogućilo boravak u matičnoj državi.
U Srbiji je bio na festivalu dokumentarnog filma "Nezavisni glas iz Rusije u egzilu" u Novom Sadu.
Filmovi, iza kojih stoji Mediazona, prikazani su u saradnji sa filmskim studiom raz/rez. Govore o Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i žrtvama koje taj rat nosi.
Svoja zapažanja o životu u egzilu za RSE je podelila i antiratna aktivistkinja i feministkinja Ekaterina Šlikova.
U Srbiju se doselila 2022. zbog neslaganja sa ratom i Putinovom politikom.
Najveći deo publike na festivalu u Novom Sadu bili su ljudi koji su se odselili iz Rusije
Putinovi protivnici 'pod lupom' ruskih i srpskih obaveštajaca
Radio Sslobodna Evropa: Od početka invazije na Ukrajinu iz Rusije su desetine hiljada ljudi došle da žive u Srbiji. Oni čine i najveći deo publike na festivalu. Međutim, mnogi od onih koji su se doselili ovde klone se toga da javno govore o svojim stavovima o invaziji i Putinovom režimu. Zašto je to tako?
Ekaterina Šlikova: Mislim da na antiratne aktivnost Rusa u Srbiji utiču različiti faktori. Glavni je to što je peta godina od početka invazije, ljudi su iscrpljeni, samo žele da žive svoje živote i to je sve.
Uložili smo toliko truda da se rešimo Putina dok smo bili u Rusiji. A rezultata nema. On je i dalje na vlasti.
Takođe, u Srbiji postoji to veliko prijateljstvo između srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Mislim da i to utiče.
Istovremeno, antiratni pokret Rusa u Srbiji se ne meša u srpsku politiku.
Zbog neslaganja sa Putinovom politikom, Ekaterina Šlikova je 2022. napustila Rusiju i došla da živi u Srbiji
RSE: Kako je, kao nekome ko je zbog Putinove politike napustio Rusiju, živeti u Srbiji gde ga deo građana doživljava kao prijatelja?
Šlikova: Ovde sam upoznala mnogo sjajnih ljudi koji misle da je rat loš, da je Putin veoma loš čovek i koji nas podržavaju.
Na primer, kada smo u Novom Sadu organizovali komemoraciju povodom godišnjice smrti Alekseja Navaljnog, mnogo građana Srbije nas je podržalo.
Ali, s druge strane, desilo se i to da su neki momci portret Navaljnog sa te komemoracije bacili u kantu za smeće.
Čitajte:
Iz godine u godinu Putin u Srbiji najpopularniji. Zbog čega?Slobodni mediji bez budućnosti u Rusiji
RSE: Gospodine Skovoroda, imate više od 17 godina iskustva u izveštavanju o represiji pod aktuelnim režimom u Rusiji. Koja je najveća promena u odnosu na period pre invazije na Ukrajinu?
Jegor Skovoroda: Pre invazije, mogao sam da radim u Rusiji. Ponekad to bilo opasno, ali je i dalje bilo moguće uprkos svoj cenzuri, ogromnim kaznama protiv medija i krivičnim postupcima protiv novinara.
Ali posle invazije to više nije moguće.
Imali smo izbor – da budemo ućutkani ili da nastavimo kao i do sada. Ako nastavljamo, moramo da evakuišemo ceo tim.
Odlučili da ne možemo da stanemo, jer imamo jedan ugledan i profesionalni mediji.
Tako je u martu 2022. ceo tim napustio Rusiju.
"Imali smo izbor – da budemo ućutkani ili da nastavimo kao i do sada", priča za RSE ruski novinar Jegor Skovoroda
Inače, već je 2021. bila teška godina za medije u Rusiji. Mnogi su bili označeni kao strani agenti. Tako da je mnogo novinara napustilo Rusiju još pre nego što je počeo rat.
RSE: Vaš mediji je u avgustu, po drugi put, u Rusiji označen kao 'strani agent'. Koliko je teško, i profesionalno i lično, raditi i živeti sa saznanjem da ne možete da se vratite u svoju zemlju?
Skovoroda: Profesionalno je teško, jer sam kao urednik uvek zabrinut za naše novinare na terenu. Mi i dalje imamo mnogo ljudi koji tajno rade u Rusiji. Krijemo njihova imena, ali oni su naše oči i uši tamo.
Kao novinaru, teško mi je svakog dana zbog toga što ne mogu svojim očima da vidim neke stvari i ne mogu da razgovaram sa ljudima u Rusiji.
Čitajte:
Rusija proširuje registar 'stranih agenata' novim imenimaLično, nije toliko teško. Naravno, nedostaju mi prijatelji i neka konkretna mesta u Rusiji.
Ali osećam da je to nostalgija za nečim što više ne postoji. Verujem da ako bih danas odleteo u Rusiju, pronašao potpuno drugačiju zemlju. Možda bi neke zgrade bile iste, ali atmosfera, ljudi, sve bi mi bilo mnogo drugačije.
'Beležimo svako ime'
RSE: Mediazona, zajedno sa BBC Russian, godinama sastavlja evidenciju ruskih vojnika poginulih u Ukrajini. Kako se taj vaš rad doživljava unutar Rusije?
Skovoroda: Veoma je zanimljivo, jer su ljudi u Rusiji, bilo da su za rat ili protiv njega, veoma zainteresovani za ovaj projekat, zato što je to jedini izvor koji pokušava da prebroji ljudske žrtve.
Postoje ukrajinske procene koje su obično previše optimistične, a od ruskih vlasti nemamo čak ni lažnu procenu gubitaka.
Ove godine smo pokrenuli i sajt na kojem možete da pronađete konkretna imena.
Ponekad dobijamo pisma od ljudi koji definitivno nisu protiv rata i koji nas obaveštavaju da je njihov otac, brat ili muž poginuo i mole nas ga dodamo na našu listu, jer smatraju da treba da bude zapamćen.
Čitajte:
Rusija suzbija fotografisanje grobova koji otkrivaju stvarnu cijenu rataMnogi od njih ne razmišljaju o korenima samog rata, niti o tome koliko je on pogrešan.
Mi tim projektom želimo da pokažemo koliko je ovaj rat razoran. Ali zajedno sa BBC-jem i grupom volontera – nažalost, ne govorimo mnogo o njima jer su anonimni, ali oni su ogroman i važan deo ovog rada – radimo i na tome da se ljudi zapamte.
RSE: To radite i kroz vaš mediji koji se bavi i ratnim zločinima, politički motivisanim suđenjima, kršenjima ljudskih prava. Deo toga dokumentovan je i u filmovima koji su prikazani na festivalu. Koliko je važno, ali i teško sačuvati sećanje na istinu kada režim na vlasti odlučuje šta sme, a šta ne sme da bude zapamćeno?
Skovoroda: Ako govorimo, na primer, o političkim zatvorenicima, iz meseca u mesec postaje sve teže, jer su nam važan izvor politička suđenja, a sudovi postaju sve zatvoreniji za javnost i novinare.
S druge strane, ljudi u Rusiji su sve više uplašeni. Tužna stvar je što su pre invazije advokati ili aktivisti za ljudska prava smatrali da javnost u tim situacijama može da pomogne. Danas shvataju da to uopšte ne pomaže i da obično stvari čini još gorim.
Trenutno znamo mnogo zanimljivih ili šokantnih priča koje još uvek ne možemo da objavimo.
Možda ćemo to uraditi kasnije, kada bude bezbednije.
U situaciji kada vaš rad ne može da promeni sudbinu neke osobe, mislim da radimo za budućnost, da prikupimo i sačuvamo svako sećanje.
Filmovi, iza kojih stoji Mediazona i koji su prikazani na festivalu u Novom Sadu, govore o Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i žrtvama koje taj rat nosi
RSE: Šta se događa sa sećanjima ljudi koji se ne slažu sa verzijom događaja koju promovišu ruske vlasti, konkretno u Rusiji? Mogu li ta sećanja da prežive?
Skovoroda: Vidimo da je politika ruske vlade takva da oni pokušavaju da promene i ranije narative. Na primer, pokušavaju da izbrišu neke tragove sećanja na Veliki teror i sovjetsku represiju.
Naš film "Poslednja adresa" govori o uništavanju malih spomen-obeležja žrtvama Velikog terora i o aktivistima koji pokušavaju da sačuvaju te tragove sećanja.
To pokazuje da u Rusiji i dalje ima mnogo ljudi koji žele da sačuvaju sećanje i mislim da će ono na neki način opstati.
Takođe osećam da i mi u emigraciji radimo nešto slično. Nedavno sam napisao knjigu o torturama sa kojima su se ljudi suočavali i političkoj represiji koji su se dešavali pre desetak godina i da kroz njih pokažem šta se danas događa sa Rusijom.
Na festivalu je prikazano pet antiratnih filmova koji svedoče o vremenu nakon početka ruske invazije na Ukrajinu
Kako će se Rusija suočiti sa ratnim zločinima?
RSE: U Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije i dalje postoje duboko suprotstavljena tumačenja ratova iz devedesetih i zločina koji su počinjeni. Mislite li da bi se Rusija mogla suočiti sa sličnim podelama oko toga kako će se rat u Ukrajini pamtiti?
Skovoroda: Da. Mislim da smo to videli u slučaju ratova u Čečeniji u Rusiji, jer je postojala manjina koja je pokušavala da razume šta se zaista dogodilo i da proceni posledice svih tih ratnih zločina ruske vojske i čitavog tog talasa terorizma i tako dalje.
U budućnosti, mislim da ćemo, ako Rusija ikada bude slobodna i na neki način demokratska, imati veoma različite pristupe istoričara, novinara, publicista i drugih o ratu u Ukrajini.
Čitajte:
'Nema izlaza': Rusija vraća teško ranjene u bitke u UkrajiniRSE: Šta vi mislite, Ekaterina? Vi ste svedočili svim tim različitim mišljenjima i polarizaciji ovde u Srbiji?
Šlikova: Jedna bivša nastavnica istorije iz Banjaluke mi je rekla da u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i drugim zemljama okruženja postoji mnogo različitih školskih udžbenika istorije.
Svaka zemlja ima svoju verziju istorije i ne postoji konsenzus.
Dakle, to dolazi od vlasti, ne od običnih ljudi.
I mislim da ćemo u Rusiji imati iste probleme.
Čitajte:
'Nacionalna čitanka' za časove rodoljublja u školamaRSE: Ako se osvrnemo na nedavnu sahranu Ratka Mladića, koji je osuđen za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, a koji je u Srbiji ispraćen uz državne počasti, šta nam srpsko iskustvo govori o tome koliko je važno da se jedno društvo pravovremeno suoči sa svojom ratnom prošlošću i zločinima počinjenim u njegovo ime?
Šlikova: Za mene je to slična situacija kao u Rusiji. Ako razgovarate sa tipičnim Rusom ili Srbinom o ratovima ili ratnim zločincima, naravno da će on ili ona reći: To je užasno, rat je strašan i ne želim da bude rata u svetu, ili nešto slično, veoma pacifistički.
Ali od vlasti dobijaju drugačiju poruku.
U Rusiji je to da se Rusi uvek bore protiv zla i da uvek moramo da se borimo sa nekim, na primer sa Zapadom i njegovim 'pogrešnim' vrednostima.
Čitajte:
Ruski disident Čerkasov: Lanac nekažnjivosti ruskih ratnih zločina doveo do invazije na UkrajinuSlično je situaciji u Srbiji.
Dakle, većina problema dolazi od vlasti, a ne od običnih ljudi.
Skovoroda: Kada sam saznao za ovo sa Mladićem, pomislio sam da bi meni bilo veoma važno ne da Putinu sude u Hagu, već da se protiv njega i njemu bliskih ljudi održi suđenje u Moskvi, pred ruskim sudom.
Diskusija o važnosti kuture sećanja i suočavanja sa ratnom prošlošću nakon prikazivanja filmova na festivalu u Novom Sadu
Mislim da bi možda bilo bolje kada bi svi ti ljudi bili izvedeni pred sud u Srbiji, pred srpski sud i u ime srpskog naroda.
Najlakše je reći: "Zli Zapad, oni su uzeli naše ljude i stavili ih u zatvor".
To ne pomaže u suočavanju sa zločinima.