Kalkulisanje vezama balkanskih država sa Rusijom je interes Moskve, ali ne i njena zasluga, ocenjuje u razgovoru vođenom u "Uvidu" Radija Slobodna Evropa (RSE), Paola Petrić, direktorka kancelarije Heinrich Böll Stiftung fondacije u Sarajevu.
"Na Balkanu je jedna od njihovih zona uticaja ili tačaka kroz koje pokušavaju da geopolitički uznemiravaju Evropu i Evropsku uniju, da omoguće širenje NATO-a, spreče evroatlantsko priključivanje ovog dela Evrope. To je interes Moskve. Na ovdašnjim elitama je odgovornost kakva će savezništva praviti i da li su njihova savezništva put Brisela", pojašnjava Petrić.
Savezništva koja Moskva održava nakon 2022. godine i početka primene sankcija Evropske unije (EU) protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, na Balkanu se najčešće posmatraju kroz primer Srbije.
Koliko su promenjeni odnosi Beograd-Moskva?
Ta država, iako kandidatkinja za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji, rizikujući tako svoje evrointegracije, proces koji podrazumeva i postepeno usklađivanje domaće spoljne politike sa politikom briselske administracije.
Međutim, u međuvremenu je došlo i do značajnih zastoja u relacijama Beograd-Moskva.
Najosetljiviji momenat dogodio se pre godinu dana, kada je ruska Spoljna obaveštajna služba optužila Beograd da oružje proizvedeno u Srbiji preko trećih zemalja završava u rukama ukrajinskih snaga.
"Ovo omogućava Kijevu da formalno prima proizvode vojne industrije koji više nisu srpski, već se montiraju u fabrikama oružja u zapadnim zemljama. Montaža i punjenje municije vrši se prvenstveno u Češkoj i Bugarskoj", saopšteno je iz Moskve u junu 2025. godine.
Čitajte:
'Disciplinovanje vlasti u Srbiji': Kako Beograd reaguje na opomenu Kremlja o srpskom oružju u Ukrajini?Direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević ocenjuje da Rusija nema mnogo izbora i da zato u partnerskim odnosima toleriše mnoge stvari koje u nekim drugim okolnostima ne bi.
"Srbija se oslanja na Rusiju i zbog pitanja Kosova. Na drugoj strani, Rusiji je potrebna tako velika država preko koje može da vrši svoje druge uticaje, jer je deo uticaja na Bosnu i Hercegovinu izvršila preko Srbije. Sada se to samostalno dešava u Republici Srpskoj", zaključuje Uljarević.
Da li je Dodik 'uspešniji' od Vučića?
Milorad Dodik, lider vodeće partije Srba u Bosni i Hercegovini (BiH), sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom devet puta od početka invazije na Ukrajinu.
Čitajte:
Predstavnici vlasti RS sastali se u Moskvi sa ruskim predsjednikom PutinomDodik, koji je bio prisiljen da se povuče sa pozicije predsednika entiteta Republika Srpska nakon presude zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, u oktobru prošle godine skinut je i sa američke crne liste na kojoj je bio od 2017. godine.
Dodik se tako našao u poziciji balansa, što je višegodišnja spoljnopolitička strategija Aleksandra Vučića. Da li se Dodik pokazao uspešnijim u balansiranju između Vašingtona i Moskve?
"To pragmatično balansiranje koje Milorad Dodik sad ima u praksi nije suštinski održivo. Potezi koji se tiču Dodika sigurno su urađeni u dogovoru sa Moskvom, ali je rok trajanja oročen na aktuelnu administraciju u Vašingtonu. Na drugoj strani, već su bile pukotine u komunikaciji između Dodika i Vučića. Ne treba zaboraviti da je on napadan u jednom periodu u beogradskim medijima", kaže Uljarević.
"Taj duet i tandem koji se igra na relaciji Banja Luka–Beograd takođe je konstanta na Zapadnom Balkanu i moguće je da se ponekad, kao u lošem ljubavnom paru, dogodi zatišje u vezi", podvlači Petrić.
Susret na obležavanju neustavnog dana Republike Srpske 9. januara 2015. u Banjaluci. Milorad Dodik, koji je tada bio predsednik entiteta, i Aleksandar Vučić, u to vreme premijer Srbije. Milorad Dodik,
Ko je ruski proksi u EU posle Orbana?
Porazom snaga Viktora Orbana i njegovim odlaskom sa vlasti nakon sedamnaest godina, Rusija je ostala bez jednog saveznika u okvirima EU.
Na obeležavanju Dana pobede, 9. maja, osim Dodika, prisustvovao je i slovački premijer Robert Fico.
Slovačka je preko gasovoda "Družba" oslonjena na uvoz gasa iz Rusije, baš kao i Bugarska, koja je ipak od 2022. godine u znatnoj meri umanjila uvoz, oslanjajući se na nabavke iz Azerbejdžana preko Grčke i Turske.
Čitajte:
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na rusku 'Družbu'. Šta sad?Ipak, premijer Rumen Radev, sa pozicije desnog centra, zalaže se za održavanje uvoza iz Rusije.
Tsvetomir Nikolov, saradnik Centra za proučavanje demokratije iz Sofije, ocenjuje da je značaj Radeva za Moskvu porastao.
"Kada ste deo EU i NATO-a, vi ste unutra i mnogo je važnije imati takve instrumente kako biste mogli da blokirate određene stavove ili političke poteze koristeći mogućnost veta i slično, rekao je Nikolov.
On navodi da je malo verovatno da bi nadalje Radev mogao igrati ulogu ruskog proksija u Evropi, kako je to činio Orban.
"Orbanov režim nije bio toliko efikasan koliko su ruski akteri očekivali jer je Mađarska u drugačijoj poziciji, ona je važan igrač u svetu, ne samo u Evropi", pojašnjava Nikolov, podsećajući i da je MAGA (The Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) pokret u SAD inspiraciju nalazio delom i u mađarskoj unutrašnjoj politici.
Viktor Orban, bivši premijer Mađarske, i Rumen Radev, aktuelni premijer Bugarske prilikom jednog od susreta.
U čemu je razlika populizma na Balkanu i u EU?
Globalni rast populizma daje snagu spoljnopolitičkim nastojanjima Rusije.
Na Balkanu je ta vrsta tendencije prepoznata u Srbiji, ali se u sličnoj meri može pratiti kroz rast Alternative za Nemačku u Nemačkoj, podršku koju uživa Robert Fico u Slovačkoj ili desni populizam italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Da li nacionalistički populizmi Zapadnog Balkana predstavljaju veći rizik?
U Crnoj Gori, državi koja prednjači u prijemu u članstvo EU, dok je kao godinu ulaska Vlada zacrtala 2028, utisak je da se uprkos ideološkim podelama saglasnost o evropskoj budućnosti postigla.
"Proruski narativi nisu nestali. Oni danas, u ovom trenutku kad kažete da je Crna Gora dosta ubrzana na putu ka EU, imaju svoje aktere u vlasti, imaju deo medijskog prostora, društvene mreže i šire identitetske i geopolitičke narative koji se često preklapaju sa snažnim prosrpskim i antizapadnim sentimentima", kaže Uljarević.
Milojko Spajić, premijer Crne Gore, ispred aviona kompanije Air Montenegro sa oznakom Vladine kampanje "28 do 28 - Sledeća EU članica", 26. februara 2026. u Podgorici.
Podseća i da je Crna Gora zatvorila 13 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Zatvaranje svih je uslov za članstvo, što znači da zastoj u preostalih dvadeset može imati visoku cenu.
"Neuspeh u etabliranju demokratije", po Paoli Petrić, razlog je zbog čega su balkanski populizmi rizičniji od onih koji su se razvili u državama EU.
"Kad kažem demokratije, mislim na bazičnu podelu vlasti koju jedna demokratija podrazumeva i sve vreme šlajfujemo u toj bazi, u osnovama demokratije, a nikako da stignemo do one nadogradnje. Tako da je to velika razlika. Kad pričamo o tome koliko je i na koji način danas nestabilna nemačka demokratija, mi znamo da su tamo neki fundamenti za sada vrlo čvrsti, oni mogu da se ljuljaju, ali su za sada otporni na zemljotrese. Međutim, kod nas demokratija ni dan-danas nije otporna na zemljotrese", navodi Petrić.
"Uvid" pogledajte na kanalu RSE na YouTube-u.