Glorifikacija ratnih zločinaca, kao i sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je pred međunarodnim sudom osuđen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uz elemente državnih počasti u Srbiji, otvara ozbiljno pitanje koliko je država spremna da prihvati evropske vrednosti i da ih pretoči u konkretno delovanje – što je, deklarativno, strateški cilj zvaničnog Beograda.
Međutim, ovo je ozbiljan test i za evropske institucije jer sada moraju da pokažu da li su zaista spremne da brane evropske vrednosti kada su one direktno dovedene u pitanje kao i da li će za njihovo kršenje uslediti konkretne posledice.
Evropska komisija (EK), čija predsednica ima dokazano blizak odnos sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u prvom trenutku nije ocenila da je u Beogradu održana sahrana Ratka Mladića uz državne počasti.
Brisel je suštinski promenio ton dan kasnije, kada su se povodom sahrane zajednički oglasili lideri evropskih institucija.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) ocenili su u zajedničkoj objavi da su "slike sa jučerašnje sahrane Ratka Mladića u Beogradu bile šokantne".
"Elementi zvanične podrške, kao i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani, duboko su za žaljenje. Oni pokazuju neuspeh u suočavanju sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima se zasniva put Srbije ka Evropskoj uniji", poručili su Fon der Lajen i Košta.
Čitajte:
Pristustvo zvaničnika na sahrani Mladića 'za žaljenje', navode Von der Leyen i CostaDžon O’Brenan (John O’Brennan), profesor evropske politike na Univerzitetu Mejnut i direktor Centra za evropske i evroazijske studije tog univerziteta, ocenjuje da bi Brisel trebalo da ode korak dalje.
"Iako je komesarka Kos (Marta) izdala oštro saopštenje i otkazala predstojeću posetu Srbiji, zaista snažna reakcija EU trebalo je da bude potpuna suspenzija procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Jedini jezik koji ljudi poput (predsednika Srbije) Vučića poštuju ili razumeju jeste jezik snage, bez zamagljivanja i bojažljivosti", ocenjuje profesor O’Brenan za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Čitajte:
Evropska komesarka Marta Kos otkazala posjetu Srbiji zbog veličanja Ratka Mladića"Poslednjih nekoliko dana ponovo je oživelo neke od najgorih užasa devedesetih godina, a nijedna zemlja kandidat za članstvo u EU nije smela da postupi na način na koji je Srbija postupila", naveo je O’Brenan.
I društvene mreže bile su preplavljene komentarima političkih aktera u Briselu, a među najglasnijima bili su poslanici Evropskog parlamenta, koji su najavili da će tražiti ukidanje ili obustavu finansijske pomoći Srbiji.
Međutim, otvoreno ostaje pitanje koliko je Evropska unija, u slučaju Srbije, spremna da ide daleko kako bi sprovela svoj više puta ponovljeni stav da u "EU nema mesta za glorifikaciju ratnih zločinaca i poricanje genocida".
'Vreme da se Srbija suoči s posledicama'
Profesor evropske politike Univerziteta Mejnut smatra da su previše često Evropska komisija i pojedine države članice EU bile spremne da zažmure na zloupotrebe u Srbiji, uglavnom zato što su Beograd videle kao ključ za geopolitičku stabilnost na Balkanu. Postojala je procena da bi zemlja, ukoliko ostane izvan Evropske unije, mogla postati potencijalni izvor nestabilnosti i haosa.
"Sada je došlo vreme da se Srbija suoči sa posledicama. To mora da znači uvođenje ozbiljnih materijalnih sankcija režimu u Beogradu. Ne možete biti kandidat za članstvo u EU i istovremeno veličati ratne zločince. Zamislite da Nemačka godinama nakon završetka Drugog svetskog rata organizuje državne sahrane Hajnrihu Himleru ili Hermanu Geringu", kazao je u izjavi za RSE Džon O’Brenan.
Majkl Li (Michael Leigh), nekadašnji direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, a sada viši saradnik briselskog tink-tenka Bruegel, upozorava da ponašanje i poruke srpskog rukovodstva nisu bez posledica po evropski put zemlje.
"Takvi događaji nisu bez posledica. Srbija je daleko ispod svog potencijala kada je reč o približavanju EU, velikim delom upravo zbog toga što su takvi stavovi i dalje široko rasprostranjeni u zemlji. Njen napredak ka članstvu u EU bio bi mnogo brži kada bi srpski lideri svojim delima, a ne samo rečima, pokazali posvećenost demokratiji, vladavini prava, pravima manjina i dobrosusedskim odnosima", navodi Li za RSE.
Da li će biti posledica u procesu evropskih integracija?
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je 7. septembra da je veličanje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića suštinski nespojivo sa vrednostima na kojima počiva evropska integracija.
"Svako ko osuđenom ratnom zločincu dodeljuje državne počasti ne razume za šta se Evropska unija zalaže i ne deli iste vrednosti demokratije, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i evropske solidarnosti", ocenio je Plenković tokom govora na Cernobbio forumu u Italiji.
Hrvastka kao punopravna članica EU ima pravo veta na bilo koju odluku koja se odnosi na proširenje.
Čitajte:
Ramet: Mnogim Srbima, nipošto svim, teško je prihvatiti da je Mladić počinio genocidMajkl Li dovodi u pitanje i spremnost srpskih vlasti da vrednosti evropskog projekta pretoče u konkretno političko delovanje, uz upozorenje da bez napretka u suočavanju s prošlošću i regionalnom pomirenju nema ozbiljnog pomaka ka članstvu. Istu poruku šalje i političarima iz regiona koji su izrazili žaljenje zbog Mladićeve smrti.
"Posvećenost Vlade Srbije vrednostima na kojima počiva Evropska unija tek treba da bude potvrđena konkretnim delima. Nažalost, pojedini lideri drugih zemalja Zapadnog Balkana uputili su saučešće povodom Mladićeve smrti. To pokazuje da je u regionu potrebno ostvariti još značajan napredak u procesu pomirenja i poštovanju temeljnih vrednosti pre nego što bude spreman za članstvo u EU", ocenjuje Li.
Profesor O’Brenan ukazuje na to da odavanje počasti Mladiću kroz državne elemente na sahrani otvara ozbiljna pitanja o podobnosti Srbije za članstvo u EU.
"Za razliku od Nemačke, Srbija nikada nije doživela trenutak moralnog suočavanja sa krivicom za ratne zločine, niti je imala pandan nemačkom kancelaru Viliju Brantu, koji je kleknuo u Poljskoj i zatražio oproštaj za nemačke zločine. Beograd se nikada nije istinski suočio sa nasleđem etnonacionalizma i genocida koje su počinili ljudi poput Mladića i Miloševića", kaže professor iz Irkse i poznaval pitanja u region zapadnog Balkana. "Umesto toga, srpski lideri nastavljaju da lažu, zamagljuju činjenice i prete svojim susedima. Sve to vreme približavajući se Moskvi i igrajući se Evropskom unijom kao sa lakom metom. Zato je vreme da se okonča farsa o potencijalnom članstvu Srbije u EU. Ne možete biti u EU i istovremeno nastaviti da se klanjate pred oltarom genocidnog ultranacionalizma", ocenjuje on.
Međutim, bez obzira na to da li će sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića biti tretirana kao događaj sa državnim počastima ili ne, Srbija u pogledu evropskih integracija ostaje tamo gde je i bila – u praktično zamrznutom pregovaračkom procesu o članstvu.
Razlozi za to su, pre svega, stanje u zemlji, naročito kada je reč o vladavini prava, ali i neusaglašavanje sa spoljnom politikom i sankcijama EU, posebno prema Rusiji.
Zbog toga bi eventualne posledice događaja oko Mladićeve sahrane pre mogle biti materijalne ili diplomatske prirode nego direktna promena statusa pregovaračkog procesa.
Dva skorašnja trenutka koja će pokazati da li ima posledica
Moguća poseta predsednice Evropske komisije Srbiji u okviru balkanske turneje i novac koji bi Srbija eventualno mogla da dobije iz Plana rasta za Zapadni Balkan dva su trenutka u kojima bi moglo da bude jasnije koliko je Brisel spreman da pokaže da će Srbija snositi posledice zbog glorifikacije ratnih zločinaca.
Ursula fon der Lajen bi početkom oktobra trebalo da ima redovnu godišnju turneju po regionu, a prema zvaničnicima EK, prvi put se "ne isključuje mogućnost da se zaobiđe Srbija".
Dodouše, radilo bi se o krajnje ekstremnom postupku. Iako je verovatnoća da do toga dođe mala, poslednja zajednička objava Fon der Lajen i Antonija Košte mogla bi biti nagoveštaj za takvu odluku.
U slučaju da ipak dođe u Beograd, Fon der Lajen bi mogla, kao Pirovu pobedu, da izabere da izbegne susret sa predsednikom Srbije pred kamerama, kao i da ne održi konferenciju za štampu. U svakom slučaju, njen dolazak vlasti bi bez sumnje mogle da iskoriste kako bi ga predstavile kao potvrdu podrške evropskoj perspektivi Srbije i aktuelnoj vlasti.
Presedan za izbegavanje konferencije za štampu već postoji. Prošle godine Fon der Lajen tokom posete Kosovu i Severnoj Makedoniji nije izašla pred medije, pravdajući takvu odluku predizbornom kampanjom u obe zemlje.
Ukoliko ipak prevlada mišljenje da nije oportuno posetiti Srbiju u ovom trenutku, postoji i rezervna opcija: da predsednica EK ne ode ni u Bosnu i Hercegovinu, čime bi se amortizovao politički odjek eventualnog otkazivanja posete Beogradu.
Da je i poseta Bosni i Hercegovini pod znakom pitanja (pod uslovom da Srbija nije deo plana), za RSE su potvrdili nezvanični izvori unutar Evropske komisije.
Novac namenjen Srbiji takođe bi mogao da bude pokazatelj u kom pravcu ide Brisel. Finansijska sredstva iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan u velikoj meri uslovljena su dobrim susedskim odnosima i regionalnom saradnjom.
Nove isplate zemljama regiona očekuju se kasnije tokom jeseni.
Da li će i koliko Srbija dobiti iz ovog paketa u drugoj polovini godine biće još jedan pokazatelj spremnosti Brisela da reaguje na događaje koji su se odvijali između 27. avgusta i 7. septembra.
Vaš browser nepodržava HTML5
'To je ogledalo Srbije': Srebrenica u danu Mladićeve sahrane