Šta je 'Muška država' koja se navodno dovodi u vezu s pretnjama bombama u avionima?

Više pretnji bombama uticalo je na letove u Evropi 6. novembra, nakon što je niz lažnih dojava poremetio vazdušni saobraćaj širom kontinenta 3. i 5. novembra.

Zasad nije poznat uzrok haosa koji i dalje traje – jedini trag je imejl u kojem se preuzima odgovornost, potpisan kao "Borci Muške države", što ukazuje na moguću povezanost s opskurnom ruskom grupom poznatom pod nazivima Muška država i Muška legija.

Čini se da sama grupa poslednjih godina nije bila naročito aktivna. Radio Slobodna Evropa je ranije opširno izveštavao o njenim aktivnostima, poslednji put 2022. kada je na meti grupe bio jedan bar u Tbilisiju koji su posećivali Rusi koji se protive Kremlju.

Grupu je 2016. godine osnovao fitnes trener Vladislav Pozdnjakov, koji je dve godine kasnije pobegao iz Rusije pošto je uslovno osuđen zbog optužbi za "podsticanje mržnje prema ženama".

Navodna povezanost grupe s pretnjama avionskim letovima nije potvrđena i usledili su i demanti. BBC se pozvao na Telegram kanal povezan s grupom, dok je Rojters (Reuters) citirao samog Pozdnjakova. S obe strane je navedeno da grupa više ne postoji i da nije uključena u pretnje.

Čitajte:

Muška država, koja je u Rusiji zabranjena 2021. godine, bila je poznata po ekstremno desničarskim stavovima, rasizmu, mizoginiji i izjavama protiv LGBT osoba. Njeni članovi su čak proslavljali rođendan Adolfa Hitlera.

Pokret je prvi put privukao pažnju javnosti kada je pokrenuo kampanju protiv uvođenja zakona o porodičnom nasilju u Rusiji.

Jedna feministička aktivistkinja rekla je tada za Radio Slobodna Evropa da je bila izložena uvredama i pretnjama smrću, kao i da su adrese drugih osoba objavljivane na internetu.

Muška država je postala poznata i po targetiranju žena koje su bile u vezama s crncima, a navodno je učestvovala i u kampanji protiv lanca suši restorana koji je u jednoj reklami angažovao crnca.

Lažiranje smrti u Indoneziji

Trenutno mesto boravka Pozdnjakova nije poznato. Njegov Telegram kanal, koji ima oko 5.400 pratilaca, i dalje je aktivan i služi kao platforma za promovisanje rata Rusije protiv Ukrajine.

Na kanalu nije bilo komentara o navodnom imejlu povezanom s pretnjama bombama u avionima. Šestog novembra objavljivani su sadržaji o različitim temama, uključujući zabranu pornografskog snimka s muslimankama koju je izrekao jedan ruski regionalni sud, međuizbore u SAD i povećanje plata ruskim vojnicima.

Pozdnjakov je ponovo dospeo u vesti u oktobru prošle godine, kada je lažirao sopstvenu smrt u Indoneziji. Objavljena je čak i pikselizovana fotografija muškarca slične fizičke građe, koji leži na zemlji s košuljom prekrivenom krvlju. Dva dana kasnije Pozdnjakov se ponovo pojavio i priznao da je sve bilo smišljeno radi privlačenja pažnje javnosti.

Ruske vlasti često agresivno gone političke emigrante, ali ne izgleda da su se posebno bavile Pozdnjakovom. To je podstaklo spekulacije, koje je i sam Pozdnjakov podgrevao, da bi mogao da ima veze s ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB). Pojedini ruski aktivisti za ljudska prava takođe su izneli pretpostavke da je Pozdnjakov počeo da sarađuje s FSB-om posle hapšenja.

'Hibridna agresija'

Zvaničnici evropskih zemalja zahvaćenih pretnjama bombama nisu direktno izneli sumnje u to ko stoji iza njih, ali su nagovestili da deluju koordinisano.

"Najrazumnija pretpostavka jeste da se suočavamo s pokušajem hibridne agresije i oblikom psihološkog ratovanja", izjavio je španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares (Jose).

Ove pretnje su upućene u vreme kada zapadni zvaničnici sve češće upozoravaju na rusku kampanju koja obuhvata upade dronova, sabotaže i pokušaje atentata u evropskim članicama NATO-a.

Čitajte:

Ove nedelje zabeležen je i niz sajbernapada na rashladne uređaje u supermarketima širom Evrope.

"Za napade na rashladne uređaje i pretnje bombama u avionima na kraju bi se mogli pokazati da nisu povezani s Rusijom – ili međusobno. Ipak, oba slučaja pokazuju kako relativno ograničene akcije mogu da poremete svakodnevni život, izazovu ekonomske troškove i stave na test poverenje javnosti u osnovne usluge", napisao je 5. novembra Dejvid Ketler (David Cattler), bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za obaveštajne poslove i bezbednost.

"Evropa ne može da čeka da se pojave ruski tragovi pre nego što počne da štiti sisteme od kojih zavise njeni građani", dodao je on.

Kremlj je odbacio bilo kakve nagoveštaje o umešanosti Rusije u napade na rashladne uređaje.

"To su apsurdne tvrdnje. Kao i uvek, iza njih ne stoji apsolutno nikakvo obrazloženje niti bilo kakav dokaz, a ipak se naša zemlja optužuje za sve i svašta, bez ikakvog osnova", izjavio je 5. novembra portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Zasad nije bilo komentara o pretnjama bombama u avionima.