Novu vlast u Srbiji čekaju stari problemi sa kojima se godinama suočavaju nacionalne manjine.
Diskriminacija, nedovoljno razvijeno obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku. Slaba zastupljenost u javnoj upravi, pravosuđu i policiji.
Na ove probleme redovno u svojim izveštajima ukazuju međunarodne institucije, uključujući Evropsku komisiju. Poseban akcenat je na položaju romske i albanske nacionalne manjine u Srbiji, s obzirom na brojne problemima sa kojima se suočavaju.
Predstavnici ovih zajednica za Radio Slobodna Evropa ocenjuju da poraz Srpske napredne stranke nakon 14 godine vlasti otvara novu političku priliku, ali upozoravaju da će se spremnost nove većine meriti konkretnim potezima.
Na parlamentarnim izborima 25. oktobra ubedljivu pobedu ostvarila je Studentska lista.
Vaš browser nepodržava HTML5
Izbori u Srbiji: Nakon 14 godina naprednjaci odlaze u opoziciju
Za Nenada Vladisavljeva, člana nevladinog Romskog akademskog kruga, to je "ohrabrujuć znak".
Za RSE objašnjava da su studenti pre godinu dana formirali tim koji je razgovarao sa članovima manjinskih zajednica i radio na delu političkog programa posvećenog unapređenju njihovog položaja.
"Oni su nas imali u vidu i nisu zanemarili položaj romske zajednice", ističe Vladisavljev.
S druge strane, lider manjinske albanske Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, za RSE kaže da promena vlasti "sama po sebi ne garantuje i promenu odnosa prema albanskoj zajednici".
"To će zavisiti od spremnosti nove političke većine da se suoči sa problemima koji godinama opterećuju položaj Albanaca u Srbiji", napominje Kamberi.
U svom političkom programu, studentski pokret posebnu pažnju posvetio je položaju manjinskih nacionalnih zajednica.
Pored ostalog, navode da njihova prava "ne smeju da zavise od dobre volje vlasti", te da " različitosti ne smeju da budu povod za isključivanje".
Najavljuju unapređenje prava kroz izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika, obezbeđivanje udžbenika na manjinskim jezicima, dodatno finansiranje ustanova kulture, te više manjinskih sadržaja u medijima.
Njihov plan predviđa i departizaciju nacionalnih saveta.
Do objavljivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa na ovu temu.
Čitajte:
Manjinske nacionalne zajednice u Srbiji biraju svoje predstavnikeŠta je plan za probleme romske zajednice?
Prema popisu stanovništva iz 2022, Romi su treća najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji sa preko 130 hiljada pripadnika.
Evropska komisija upozorila je da se Romi u Srbiji suočavaju sa brojnim problemima - diskriminacijom, siromaštvom, otežanim pristupom obrazovanju i zapošljavanju.
Pored ostalog, ukazuje se i na nedovoljnu zastupljenost Roma u državnoj upravi, te na probleme sa prinudnim iseljavanjem.
"Problem koji je možda i najprioritetniji je stanovanje, odnosno romska naselja koja su većinom nelegalizovana. Potrebna je legalizacija, posebno onih naselja koji se nalaze na javnom zemljištu", dodaje Nenad Vladisavljev iz Romskog akademskog kruga.
Ukazuje i na nejednak položaj Roma u ostvarivanju kolektivnih manjinskih prava - od nepostojanja zavoda za kulturu do toga da romski jezik nije u službenoj upotrebi u Vojvodini.
Čitajte:
Štite li nacionalni saveti prava manjina u Srbiji?Romski akademski krug je bio predlagač dela programa Studentske liste koji se odnosi na rešavanje ključnih problema romske zajednice.
"Mi smo im mi dali predlog u 30 tačaka. Tu je bilo veoma osetljivih stvari, kao što je poseban zakon o legalizaciji romskih naselja. Tražili su objašnjenja, ali su sve tačke na kraju prihvatili", kaže Vladisavljev.
Studentska lista najavila je mehanizme za borbu "protiv antiromizma", podsticaje privatnim poslodavcima za zapošljavanje Roma i poseban zakonski okvir za legalizaciju i unapređenje infrastrukture romskih naselja.
Planom je predviđeno da se osiguraju i ekonomski uslovi i podrška obrazovanju romskih učenika i studenata, sprečavanje segregacije u školama, kao i uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu na republičkom nivou.
Čitajte:
Romi izloženi sistemskoj diskriminaciji u Srbiji, ukazuju NVOProblemi albanske zajednice
U Srbiji živi više od 61.000 Albanaca, najviše u opštinama Preševo i Bujanovac i Medveđa.
Politički predstavnici albanske zajednice iz ove tri opštine, koje se nazivaju i Preševska dolina, često su ukazivali na administrativnu diskriminaciju od strane dosadašnje vlasti u Srbiji.
Jedan od gorućih problema je, kažu, pasivizacija adresa pripadnika albanske zajednice. Pasivizacija podrazumeva brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni.
Ova mera može da dovede do problema u ostvarivanju građanskih prava, uključujući pravo glasa, pravo na imovinu, zdravstveno osiguranje, penziju i zaposlenje.
Čitajte:
Predstavnici Albanaca u Srbiji ukazuju na probleme, vlast negiraNa isti problem je ukazala i Evropska komisija pozivajući se na izveštaj Saveta Evrope.
Komisija je upozorila i na nedovoljnu zastupljenost Albanaca u državnim institucijama.
Ova pitanja nisu posebno adresirana u programu studentske liste.
Šaip Kamberi kaže da očekuje da se o tome "konačno otvori prostor za ozbiljan i institucionalan dijalog".
"To nisu novi zahtevi, niti politički ustupci koje neko treba da nam pokloni. To su pitanja ravnopravnosti građana i poštovanja Ustava, zakona i evropskih standarda".
"Želim da verujem da će nova politička situacija doneti više prostora za dijalog, više političke odgovornosti i, pre svega, konkretne pomake", zaključio je.
Kamberi je nosilac liste Albanska koalicija. Osam albanskih manjinskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe zajedno su nastupile na parlamentarnim izborima i osvojile dva mandata.
Čitajte:
Skup studenata i građana u Bujanovcu uoči godišnjice studentskog protesta u Nišu'Zajedništvo kao važan signal'
Ksenija Marković, istraživačica Instituta društvenih nauka, kaže da je dosadašnje delovanje studentskog pokreta stvorilo "novi element i ogromnu vrednost" kada je reč o međuetničkim odnosima u Srbiji.
"Već sada imamo jedan ekstreman uspeh koji je Studentski pokret uspeo da donese, a to je istinska potreba samih građana da iskažu zajedništvo bez obzira na etničko poreklo".
Podseća na to da su studenti iz Novog Pazara postali su simbol zajedništva tokom protesta u Srbiji, kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Nikada nije bilo većeg zajedništva': Hiljade na protestu u Novom Pazaru
"Pokazali su nam da možemo svi zajedno da se nađemo ispod zastave (Srbije) i da se niko ne oseća loše zbog toga", kaže Ksenija Marković.
Napominje da se to sve "mora i konkretizovati kroz određene mere i akcije" kada studentska lista preuzme vlast.
"Da li će ova (manjinska) pitanja biti na listi prioriteta nove vlasti, to ćemo videti", dodaje.
U Srbiji živi 6,7 miliona stanovnika. Od toga se 20 posto izjašnjava kao deo neke manjinske zajednice ili se nije izjasnilo na popisu 2022.
Učešće u novoj Vladi Srbije?
Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine Srbije zakazana je za 17. novembar. Nakon konstituisanja Narodne skupštine, počinje da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade.
Studentska lista ima dovoljan broj mandata da samostalno formira većinu i novu Vladu – 140 od ukupno 250.
Da li tu ima mesta i za neku od manjinskih lista i stranaka, za sada nije poznato. Studentska lista nije se konkretno izjašnjavala o eventualnoj saradnji.
Šaip Kamberi kaže da je Albanska koalicija spremna da razgovara i sarađuje sa "svakim ko pokaže iskrenu spremnost" da rešava probleme sa kojima se suočava albanska zajednica u Srbiji.
"Naš pristup neće biti ni apriorno protivljenje, ni bezuslovna podrška".
"Podržaćemo svaku inicijativu koja vodi konkretnim rezultatima, ali ćemo isto tako biti jasna i konstruktivna opozicija svakoj politici koja nastavi da ignoriše legitimne zahteve Albanaca", kazao je.
Čitajte:
Albanci 'obrisani' sa adresa na jugu Srbije pred Ustavnim sudomPored Albanske koalicije, manjinske stranke i liste koje su se izborile za poslanička mesta u budućem skupštinskom sazivu su Savez vojvođanskih Mađara sa dva mandata, te liste Rasima Ljajića, SDA Sandžaka i Usame Zukorlića, sa po jednim mandatom.
Lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin pozdravio je pobedu Studentske liste i poručio da njegova stranka može da ponudi iskustvo i kadrove novoj vlasti.
SVM je tokom kampanje najavljivao nastavak dugogodišnje saradnje sa SNS-om, ali istovremeno ostavio mogućnost da se posle izbora o tome odlučuje.
Ljajić je još pre izbora rekao da će razgovarati sa svakim ko bude u prilici da formira novu Vladu.
Usame Zukorlić nije isključio saradnju sa studentskom listom, ali je kazao da će ona zavisiti od dogovora o pravima Bošnjaka i razvoju Sandžaka.
Nenad Vladisavljev iz Romskog akademskog kruga smatra da bi prvi sledeći znak dobre volje nove vlasti prema romskoj zajednici bio bi "poziv za razgovor o budućoj Vladi".
"Kao što je rekao naš romski velikan Sait Balić, demokratičnost i otvorenost društva ogleda se u tome kako tretira male zajednice kao što je romska", zaključuje.
Nijedna romska partija nije učestvovala na ovim parlamentarnim izborima.