Sezona izbora u Srbiji još nije gotova.
Pripadnici dvadeset tri nacionalne zajednice će u nedelju 8. novembra birati svoje predstavnike u nacionalnim savetima.
Oni koji budu izabrani, naredne četiri godine zastupaće njihove interese u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe manjinskih jezika i informisanja.
"Putem nacionalnih saveta ostvaruje se ustavno pravo na kulturnu autonomiju nacionalnih manjina", objašnjava Ksenija Marković istraživačica Instituta društvenih nauka.
U Poseban birački spisak, kao uslov za glasanje na ovim izborima, upisano je oko 481 hiljada birača.
To je gotovo 30 hiljada više nego na prethodnim izborima koji su održani 2022.
Kako funkcionišu nacionalni saveti i sa kojim problemima se susreću?
Saveti nacionalnih manjina u Srbiji postoje duže od deceniju i po.
Predstavljaju mehanizam za ostvarivanje prava i očuvanje nacionalnog identiteta državljana Srbije koji pripadaju manjinskim nacionalnim zajednicama.
Mogu osnivati ustanove, udruženja, fondacije i privredna društva. U okviru svojih nadležnosti, savetuju i pružaju podršku lokalnim, pokrajinskim i republičkim vlastima prilikom donošenja odluka koje su značajne za položaj nacionalnih manjina.
"Nacionalni savet je strašno važan zato što je to krovna institucija preko koje manjinske zajednice treba da ostvaruju svoja prava", ukazuje Ksenija Marković.
Ali, kako napominje, nije jedina.
"Tu su i brojne druge institucije. Manjine prvo imaju (individualna) prava i kao građani i građanke ove zemlje i država je obavezna da im to pravo omogući i štiti", dodaje.
Sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta se obezbeđuju pre svega iz državnog budžeta i donacija. Godišnja kvota za raspodelu novčanih sredstava za 2026. godinu, za svih 24 nacionalna saveta, ukupno je 306 miliona dinara (oko 2,6 miliona evra).
Ksenija Marković ističe da su do sada manjinske stranke nacionalne savete shvatale kao "partijski plen".
"Nacionalni savet nije partijska ispostava, a tako se tretira. To je institucija koja mora biti maksimalno inkluzivna da bi svi pripadnici neke nacionalne zajednice mogli da uživaju prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom".
Marković napominje i da sam model funkcionisanja nacionalnih saveta stvara probleme za ostvarivanje prava manjinskih zajednica koje ne broje veliki broj pripadnika.
"Nacionalni saveti su ustrojeni tako da postoji jedno telo na republičkom nivou. To znači da da bi neke manjine bile u stanju da ostvare u potpunosti prava preko nacionalnih saveta, ti saveti moraju imati dosta velike kapacitete", objašnjava.
"Ovakvi nacionalni saveti u suštini odgovaraju brojnim manjinskim zajednicama i onima koje su teritorijalno koncentrisane", dodaje.
Dve najbrojnije manjinske nacionalne zajednice u Srbiji su mađarska koja broji oko 180 hiljada pripadnika, i bošnjačka nešto više od 150 hiljada.
Kako se biraju predstavnici u nacionalnim savetima?
Izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine.
Prema zakonu, redovni izbori za sve nacionalne savete održavaju se istovremeno.
Predstavnici u nacionalnim savetima biraju se neposredno ili putem elektorske skupštine.
Uslov za neposredne izbore je da je u birački spisak upisano više od 40 odsto pripadnika nacionalne manjine.
Mandati se raspodeljuju izbornim listama proporcionalno broju dobijenih glasova.
Putem elektorske skupštine članovi nacionalnih saveta biraju se posredno.
Zakon kaže pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u poseban birački spisak, već samo oni koji su se prijavili da budu elektori.
Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača. Koliki je to broj, zavisi od broja pripadnika nacionalne manjine koji žive u Srbiji.
Mogući su i vanredni izbori, koji se sprovode u određenim slučajevima raspuštanja nacionalnog saveta.
Izbore organizuje Republička izborna komisija, a posebne biračke spiskove obrazuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Na ovim izborima, glasaće se na 949 biračkih mesta.
Ko učestvuje i ko ima pravo glasa na ovim izborima?
Za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina proglašene su 52 izborne liste.
Biraju se članovi 23 od ukupno 24 registrovana nacionalna saveta - svih osim jevrejskog, čiju funkciju po zakonu vrši Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije.
Na neposrednim izborima članove nacionalnih saveta biraće pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, crnogorske i češke nacionalne manjine.
Pripadnici goranske i ruske nacionalne manjine svoje predstavnike biraće putem elektorske skupštine.
Pripadnost nekoj nacionalnoj manjini nije sama po sebi dovoljna. Da bi neko glasao na ovim izborima, mora da podnese zahtev kako bi bio upisan u Poseban birački spisak.
Ko će posmatrati izbore?
Ove izbore posmatraće nešto više od 200 posmatrača.
Kako je saopštio RIK, među domaćim posmatračima biti organizacije Oko, Bravo, Kreni-Promeni, Budni i Liberta sa ukupno 180 posmatrača.
Kada je reč o stranim, izborni proces pratiće 24 posmatrača – predstavnici britanske, slovačke i ambasade Sjedinjenih Američkih Država, delegacija Evropske unije i misija OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).
Iz misije OEBS-a naglasili su, međutim, da neće delovati u svojstvu posmatračke misije, niti će davati ocene o toku izbora ili njihovim rezultatima.
Izbore će posmatrati i gotovo 1.200 predstavnika predlagača, koji se kolokvijalno nazivaju "nadgledači".
Da li ovi izbori ostaju u 'senci' parlamentarnih i kakve su posledice?
Ovi izbori održavaju se dve nedelje nakon parlamentarnih, koji su Srbiji doneli velike političke promene.
Nakon 14 godina vladavine Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, vlast preuzima studentski pokret koji je predvodio dvogodišnje antivladine proteste.
"Ovi izbori za nacionalne savete su u jednoj velikoj senci svega što se događa. I to nije neočekivano", kaže Ksenija Marković iz Instituta društvenih nauka.
Podseća da je dosadašnji "establišment manjinskih stranaka" mahom participirao u vlasti koju je predvodila Srpska napredna stranka.
"Po rezultatima parlamentarnih izbora vi možete videti da je poverenje u te manjinske stranke koje su učestvovale u vlasti sa ovim režimom dosta poljuljano. U (mnogim) opštinama gde većinom žive manjine studentska lista odnela je više nego ubedljivu pobedu".
Veruje da bi se promena odnosa moći mogla odraziti i na rezultate ovih izbora za nacionalne savete.
"Mislim da su građani Srbije koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama pokazali da ne pristaju na dogovore koje su pravile manjinska i većinska elita i da žele nešto drugačije", kazala je.
Prema popisu iz 2022. godine, u Srbija živi 6,7 miliona stanovnika. Od toga se 80 odsto popisanih izjasnilo da su Srbi, dok se oko 20 posto stanovnika izjašnjava kao deo neke manjinske grupe ili se nije izjasnilo na popisu.