Da li je studentski pokret u Srbiji prerastao u narodnu pobunu?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kakve su šanse antirežimskog bloka na sledećim izborima u Srbiji. Sagovornici su bili Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta iz Novog Sada, i Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-a, Biroa za društvena istraživanja iz Beograda.

Bilo je reči o tome da li je nedavni masovni studentski protestni skup na trgu Slavija u Beogradu potvrdio snagu studentskog pokreta, da li su studenti ovog puta izašli u javnost sa jasnim programom, da li studentska lista ima šanse da na izborima pridobije i deo glasača Srpske napredne stanke i zašto opozicija još nije donela odluku o tome u koliko kolona će izaći na izbore.

Kakve su šanse antirežimskog bloka u Srbiji?

Razgovaralo se i o tome da li bi bilo dobro da lideri opozicionih stranaka ne budu na kandidatskim listama kao što su to odlučili studenti kojih neće biti na njihovoj listi, već će njihovi kandidati biti ugledne nestranačke ličnosti, da li Srpska napredna stanka može lažnim opozicionim listama da privuče deo nezadovoljnih građana, da li je studentski pokret prerastao u narodnu pobunu, kao i o tome da li će Vučić održati obećanje da će priznati rezultate izbora ma kakvi oni bili.

Omer Karabeg: Predsednik Vučić je ovih dana najavio da će izbori biti krajem septembra ili do polovine novembra. On je do sada često menjao izjave o vremenu održavanja izbora. Verujete li da je ovo sada definitivno?

Bojan Pajtić: Gospodinu Vučiću apsolutno ne verujem ništa. Mislim da on i ne zna da postoji istina. Svako njegovo licitiranje sa datumom izbora je u 90 posto slučajeva samo ispipavanje terena, pokušaj da se dobije na vremenu.

Mislim da ni sam Vučić ne zna kada će raspisati izbore. On čeka trenutak kada bi možda njegov rejting bio veći, a rejtinga studenata manji, ali vreme radi protiv njega, njegov režim je u permanentnom padu i to strmoglavom i teško da ijedan termin može za njega biti dobar.

Zoran Gavrilović: Malo bih se našalio pa bih rekao da nam Vučić, kada je pomenuo septembar i novembar, nije rekao na koju je godinu mislio.

Šalu na stanu, ja mislim da će on ići na to da spoji predsedničke i parlamentarne jer on ne može biti premijer dok je predsednik.

Ako mu je cilj da postane premijer, pre toga mora da ode sa predsedničke funkcije.

Ili mi ili on

Omer Karabeg: Nedavno je na trgu Slavija u Beogradu održan veliki studentski skup na kome je prema oceni Arhiva javnih skupova bilo između 180 i 190 hiljada ljudi. Da li je taj skup potvrdio snagu studentskog pokreta? Da li je to bila neka vrsta probe pred izbore?

Bojan Pajtić: Taj skup je apsolutno potvrdio snagu studentskog pokreta. Mada sam znao da je njihova snaga izuzetno velika, iznenadilo me da je na protest došlo toliko ljudi iako nije bilo nekog posebnog povoda. To zaista govori o čvrstoj i permanentnoj rešenosti miliona građana Srbije da režimu vide leđa.

Dva skupa u Beogradu u slikama

Evidentno je da jača potencijal studentskog pokreta da sruši režim i da se Vučić uzalud nada da će se ljudi razočarati, otići u apstinenciju i dići ruke od pobune zato što toliko dugo čekaju na izbore.

Svako onaj ko je iole svestan provalije u koju je Srbija upala u ekonomskom i političkom smislu, ko ne želi da trpi autoritarni sistem, a takvih je ogromna većina, izaći će na izbore kad god oni bili.

Nemam nikakve dileme da smo dostigli trenutak u kome je svaka situacija za režim gubitnička. Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu većina građana je shvatila da njihova korupcija ubija i to masovno i da su izbori pitanje - ili mi ili oni, odnosno još preciznije - ili mi ili on, da su izbori referendum o tome volimo li više sebe i svoju decu ili Vučića.

Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja iz Beograda

Zoran Gavrilović: Jasno je da su studenti napravili infrastrukturu za promene što nam je nedostajalo svih ovih godina.

Aleksandar Vučić je sve uradio da uništi ne samo opoziciju i sve institucije, nego i javnost. Studenti su prošle subote pokazali, kao i toliko puta dosada, da mogu da mobilišu ljude. Sledeći izbori će biti referendum da li hoćemo državu ili ne. Nijedno drugo pitanje ne postoji. Jer mi hrlimo ka dnu.

Da bismo preživeli, moramo taj pad da zaustavimo na izborima. Mislim da su studenti našli način kako će to da urade.

Ili država ili mafija

Omer Karabeg: Može li se reći da je studentski pokret prerastao u narodnu pobunu?

Bojan Pajtić: Nema nikakve dileme da je studentski pokret prerastao u narodnu pobunu. Svojom borbom za pravnu državu, pravdu i odgovornost i pre svega borbom protiv korupcije, studentski pokret je postao takozvani catch all entitet.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta iz Novog Sada

To je grupa mladih ljudi koju simpatišu i oni koji su za levicu i oni koji su za desnicu, a pritom su i sami ideološki prilično heterogeni.

Ono što im je donelo dodatnu podršku i poverenje je činjenica da nemaju nijednog studenta na svojoj listi.

Oni rizikuju prebijanje, hapšenje, svoju slobodu ne za nekakvu poziciju nego radi budućnosti ove zemlje. Zato je toliko ljudi uz studente, zato je njihov pokret prerastao u narodnu pobunu.

Nema nikakve sumnje da ono što nazivamo studentskim pokretom zapravo predstavlja većinu građana Srbije koji stoje iza studenata. Iako, spolja gledano, studenti ne daju utisak čvrste organizacije, oni su izuzetno dobro organizovani. Dosada nisu napravili nijednu ozbiljnu grešku, a politički deluju već više od godinu i po dana. Danas apsolutno dominiraju političkom scenom. Sve vreme su u ofanzivi za razliku od opozicije koja je jako dugo bila u defanzivi.

Čitajte:

Korupcija ne slabi, pritisak na medije raste, iz izveštaja EU o Srbiji

Zoran Gavrilović: Sociološki gledano naše društvu je anomično, to je društvo u kome vladaju bezakonje i korupcija.

Studentski pokret je poveo antianomijsku, odnosno antikorupcijski revoluciju.

Mi smo pred izborom - ili država ili mafija, a studentski pokret je antianomijski pokret koji treba da Srbiju vrati u društvo demokratskih i pravno uređenih država.

Izborne kolone

Omer Karabeg: Mogu li se studenti i opozicija ujediniti, pa da zajedno krenu na izbore?

Bojan Pajtić: Na osnovu istraživanja javnog mnjenja treba da se proceni da li je to uopšte neophodno.

Studentski pokret uživa podršku i zbog toga što deluje izvan tradicionalnih, mainstream opozicionih stranaka u koje se prilično veliki brojh ljudi razočarao i zbog kojih izvestan broj ljudi apstinira na izborima.

Dugi niz godina opozicione stranke nisu uspele da postignu rezultat koji bi elementarno ugrozio režim što im nije ni zameriti s obzirom na pritiske kojima su bile izložene u autoritarnom režimu tako da su često apsolutno neopravdano i nepravedno bile satanizovane.

Ali to je faktička situacija tako da je sasvim moguće da bi antirežimski blok imao bolje rezultate kada bi studentski pokret nastupio samostalno u jednoj koloni, a opozicione stranke u drugoj.

Bila bi strašna greška da opozicija izađe na izbore u više kolona, jer bi to bilo rasipanje glasova što bi išlo u korist režimu. Zbog toga je potpuno jasno da bi opozicija smela imati najviše dve kolone - jednu proevropsku, a drugu desnu. A treba da procene da li bi u takvoj situaciji mogli da pređu cenzus.

Zoran Gavrilović: Istraživanja javnog mnjenja, koja sam video, govore u prilog tome da se studentima smanjuje mogućnost da uđu u biračko telo SNS ukoliko bi na izbore išli zajedno sa opozicijom.

S obzirom da je Srpska napredna stranka takođe catch all entitet različitih vrednosti, različitih ideologija i različitih interesa, mislim da bi studentska lista mogla da uđe u njihovo biračko telo. U najmanju ruku može da izazove apstinenciju. Mislim da je to jedan od razloga zašto Vučić ne raspisuje izbore.

U BIRODI-u smo radili analizu na osnovu različitih istraživanja i došli smo do zaključka da Aleksandar Vučić u ovom trenutku ne može da dobije više od 1,8 miliona glasova. I zato ne izlazi na izbore.

Ako opozicija odluči da izađe na izbore, a sva je prilika da će se to desiti, morala bi da postoji neka vrsta koordinacije između njih i studenata tokom izborne kampanje.

Što se tiče dileme da li da opozicija izlazi na jednoj listi ili na dve - to je stvar istraživanja javnog mnjenja i matematike, ali o tome treba odlučiti kada se raspišu izbori.

Zabrinjava me što se malo priča o predsedničkim izborima jer naša novija istorija pokazuje da se vlast menjala na predsedničkim izborima. Još uvek se ne govori o predsedničkom kandidatu, a tu postoji prostor da se opozicija i studenti dogovore o zajedničkom kandidatu.

Bojan Pajtić: Ukoliko na izborima dođe do referendumske atmosfere, a sasvim je izvesno da će doći, smanjuje se mogućnost da opozicija pređe cenzus. Zato je, kao što sam već rekao, za opoziciju najracionalnije da izađe na izbore u jednoj ili maksimalno u dve kolone koje su artikulisane ideološki - jedna bi bila proevropska, a druga desna kolona.

Čitajte:

'Nasilje postaje glavni alat': Dan nakon lokalnih izbora u Srbiji

Niko od predsednika opozicionih stranaka ne bi se smeo šaliti sa budućnošću zemlje i napraviti liste koja neće preći cenzus. Ja čak mislim da bi pozitivan signal i znak iskrenosti bio da se nijedan predsednik opozicione stranke ne kandiduje na izbornoj listi što bi verovatno obezbedilo veću podršku opozicionim strankama. Jer ljudi u studentima vide nekoga ko se bori za lepšu budućnost svih nas, za pravnu, slobodnu i demokratsku državu baš zbog toga što niko od njih nije na kandidatskoj listi.

A za lidere opozicionih stranaka slovi mišljenje da se veliki broj njih profesionalno bavi politikom i da im je mesto u parlamentu osnovni motiv.

To svakako ne važi za sve opozicione stranke, one su, ponavljam, nepravedno demonizovane, ali to je faktička situacija, a u politici morate da polazite od onoga što je faktička situacija.

Zaista se radi o budućnosti zemlje. Nema sumnje da su predstojeći izbori istorijski. Budu li na jesen ili na proleće.

Lažne opozicione liste

Zoran Gavrilović: Čini mi se da će se sigurno pojaviti i lažne opozicione liste iza kojih će stajati režim. Videli ste šta ovih dana radi doktor Nestorović. Režim će praviti lažne opozicione liste koje treba da pokupe glasove onih koji su nezadovoljni režimskim strankama, da ih pregura preko cenzusa da bi kasnije s njima pravio koaliciju u parlamentu.

U Srbiji danas imamo tri vrste desnice. Jednu grupu čine stvarni desničari, odnosno konzervativci, ono što je, recimo, CDU u Nemačkoj. Drugu čine traumatizovani ljudi iz devedesetih koje snose posledice izgubljenih ratova. U trećoj su pripadnici nekadašnje radničke klase koji glasaju za desne populističke stranke zato što nemamo ozbiljnu socijalističku stranku.

Verujem da će Vučić probati da pravljenjem lažnih opozicionih lista pridobije deo desnog biračkog tela pre svega one koji su gubitnici ratova 1990. - 2000. i one koju su gubitnici privatizacije 2000. - 2012. On će pokušati da iskoristi njihove traume kako bi sačuvao vlast.

Bojan Pajtić: Najvažnije je da se što više ukrupni opoziciona scena.

Verujem da je pravi potez ono što je uradila Demokratska stranka koja je rekla da neće ići na izbore, već će podržati studentsku listu.

Ali ne bi trebalo ni da se pokreće kampanja protiv opozicije koja želi da izađe na izbore sa svojim kandidatima. To ne bi bilo ni normalno, ni korektno.

Čitajte:

Izmenama izbornih zakona u Srbiji nisu rešene brojne dugogodišnje preporuke, kaže ODIHR

Opozicione stranke moraju nastupiti zajedno, mada im ni u tom slučaju niko ne može garantovati da će preći cenzus.

Zato mislim da bi možda bilo racionalno kada bi svi podržali studentsku listu bar u ovom prelaznom periodu. Jer namera je studenata da se nakon pobede na izborima raščisti sa korupcijom i omoguće demokratski i pošteni izbori na kojima će učestovati političke stranke sa svojim programima.

Kukavičluk

Omer Karabeg: Vučić je nedavno rekao da će prihvatiti rezultate izbora. Verujete li da će tako postupiti i ako izgubi izbore?

Bojan Pajtić: Ne verujem. Dosadašnje njegovo ponašanje apsolutno ne potvrđuje te njegove reči. Sličan autoritarni model vladavine danas u Turskoj ima Erdogan, a donedavno ga je imao i Orban u Mađarskoj.

Ali i pored toga što su autoritarni lideri oni su tolerisali pobedu opozicije u gradovima - Erdogan u Ankari i Istanbulu, a Orban u Budimpešti i Segedinu.

Vučić, međutim, ne dozvoljava opoziciji da pobedi ni na nivou mesne zajednice. On je selidbom birača, fantomskim biračima, kupovinom glasova, zadržao vlast u Beogradu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima iako je jasno da većina ljudi u tim gradovima već odavno nije za ovaj režim.

On tu pokazuje iracionalan paničan, histeričan kukavičluk. Takvoj histeričnoj, kukavičkoj prirodi nije imanentno da prizna poraz na izborima jer zna da je ogromna verovatnoća da će gubitkom izbora on i njegovo okruženje završiti u zatvoru.

Zoran Gavrilović: Ja bih u tu priču uveo i međunarodni faktor.

Ukoliko Vučić bude osetio da poraz na izborima dovodi u pitanje njegovu slobodu i ljudi oko njega, ne bi me iznenadilo da kaže je to obojena revolucija i da zatraži pomoć i zaštitu od Putina ili Si Đinpinga.

I zato mislim da je jako bitno da se studenti, opozicija i civilno društvo obrate Evropskoj uniji i zatraže monitoring tokom izborne kampanje i samih izbora. To je jako bitno jer Srbija nema niti relevantnu Republičku izbornu komisiju, niti relevantnu Agenciju za sprečavanje korupcije koja će pratiti finansije tokom izbornog procesa, a nema ni Regulatorno telo za elektronske medije. Imate predsednika Ustavnog suda koji učestvuje u kampanji vladajuće stanke.

Mi nemamo institucionalni okvir za izbornu utakmicu. Zbog toga je neophodno da Evropska unija napravi posmatračku misiju koja će pratiti predizborni i izborni proces.