'Spavam na železničkoj stanici': Ljudi bez krova na udaru zime u Beogradu

Srđan Stojanović ima 60 godina, a poslednje četiri živi na ulicama Beograda.

Ovaj građevinac po struci, bez krova nad glavom ostao je nakon spleta nesrećnih okolnosti zbog kojih nije bio u stanju da plaća kiriju za stan.

"Spavam na železničkoj stanici, na klupi u čekaonici. Inače, na ulici sam ceo dan", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Početkom januara Srbiju je pogodio ledeni talas, sa temperaturama koje su se danima kretale ispod nule.

Za Srđana i ljude koji poput njega žive bez krova nad glavom takve vremenske prilike opasne su po život.

Grupa nevladinih organizacija je apelovala na gradsku vlast da pod hitno povećaju kapacitete i broj ljudi angažovanih da pomognu onima koji žive u situaciji beskućništva.

Polovinom 2025. godine srušeno je Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu, uz najavu lokalne vlasti da će na istom mestu biti izgrađen novi objekat sa većim kapacitetima.

Izgradnja još uvek nije završena, a korisnici su prebačeni u deo Gerontološkog centra u Beogradu. Pre rušenja Prihvatilište je imalo 104 kreveta.

Prema podacima koje iznose gradske institucije, na beogradskim ulicama je oko 200 ljudi bez krova nad glavom, dok nevladine organizacije navode da su pomagali više od hiljadu ljudi koji žive na ulici.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li su postojeći kapaciteti dovoljni za smeštaj svih ljudi sa ulica.

'Malo se zagrejem, pa opet napolje'

U međuvremenu je u Beogradu otvoren jedan objekat koji od 10 do 13 časova ima funkciju dnevnog boravka, a od 20 časova do 8 ujutru je prenoćište sa 40 ležajeva. Ovu ustanovu je osnovao Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda u saradnji sa beogradskim Crvenim krstom, čiji volonteri rade direktno sa korisnicima.

Tu mogu da prespavaju, dobiju obrok, tople napitke i čistu odeću.

Ispred Dnevnog centra razgovaramo sa Srđanom Stojanovićem. Kaže da tu svraća svakodnevno, dok u Prenoćište ne dolazi zbog nesuglasica koje je ranije imao sa drugim korisnicima.

"Znači mi, dođem ovde na doručak – pašteta, mesni narezak... Malo se zagrejem, pa opet napolje", kaže.

Sklonište od zime za ljude bez doma

Sporenja oko broja ljudi u situaciji beskućništva

Ne postoje jasni podaci o broju ljudi koji žive na ulici u Srbiji, pa tako ni u glavnom gradu.

Oni se razlikuju u odnosu na to da li ih iznose gradski čelnici ili nevladine organizacije.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je u novembru 2023. izjavio da nadležni procenjuju taj broj između 150 i 200 ljudi bez krova nad glavom. Nadležni navode i da kapaciteti Prihvatilišta i Prenoćišta nisu popunjeni.

"Smeštaj za beskućnike u Kumodraškoj, koji raspolaže sa 104 mesta, trenutno je popunjen sa 66 osoba. U ovom prostoru na Autokomandi taj smeštaj koristilo je 55 lica koja su ga približno 800 puta posećivala u različitim periodima", rekao je Šapić u vreme kada je Prihvatilište još radilo.

Međutim, Igor Mitrović, direktor nevladine organizacije ADRA (humanitarna i razvojna organizacija Hrišćanske adventističke crkve), kaže za RSE da je u prethodnoj godini ta organizacija radila sa 1.050 ljudi bez krova nad glavom na teritoriji Beograda.

"Govorimo o licima koja su de fakto u situaciji beskućništva. Dakle, nisu lica iz potstandardnih naselja, već žive ili na otvorenom u napuštenim objektima, gde nemaju pravo da budu i gde nema uslova za život za ljude", kaže Mitrović.

On dodaje da je pretpostavka da je taj broj tri do pet puta veći, ali napominje da bi nadležne službe trebalo da urade ozbiljna istraživanja kako bi se utvrdio tačan broj beskućnika, naročito kroz terenski rad.

RSE se obratio i Crvenom krstu Beograd, čiji volonteri svakodnevno rade sa korisnicima u okviru Dnevnog centra i Prenoćišta, ali su iz ove humanitarne organizacije odbili da govore jer, kako su rekli, navodi organizacije ADRA "ne odgovaraju njihovom iskustvu u radu sa beskućnicima".

Čitajte: Beogradski koncert za beskućnike: Širenje solidarnosti

Apel nevladinih organizacija

Mreža organizacija za borbu protiv beskućništva, čija članica je i ADRA, upozorila je početkom januara da gradska vlast pod hitno mora da poveća smeštajne kapacitete i ljudske resurse za pomoć ljudima na ulici.

Ponudili su i pomoć u vidu angažovanja svojih timova.

"Rešenje bi bilo da se najhitnije poveća broj prenoćišta, i to na više lokacija, kako bi ljudi koji su slabo pokretni mogli da im priđu", kaže Igor Mitrović i dodaje:

"Takođe, važno je da ti prostori ne budu istog tipa: bilo bi dobro da neki budu samo za žene, drugi za ljude koji imaju ovu ili onu vrstu ranjivosti. Bilo bi dobro da postoji i neka priključna zdravstvena ustanova."

Mitrović kaže da je Mreža poslednju komunikaciju sa nadležnima o ovom pitanju imala polovinom decembra. On, međutim, naglašava da je sa profesionalcima iz centara za socijalni rad i Sekretarijata za socijalnu zaštitu bila korektna saradnja.

"Naš generalni apel nije uperen prema profesionalcima koji rade svoj posao najbolje što mogu, već prema instancama koje bi trebalo da donesu odluke da se hitno reaguje na ove apele", kaže Mitrović.

Faktori koji vode u beskućništvo

Zvanični podaci o starosnoj i polnoj strukturi ljudi u situaciji beskućništva baziraju se na popisu stanovništva iz 2011. godine.

U studiji koju je 2014. objavio Republički zavod za statistiku, navodi se da u ovoj populaciji dominira starije sredovečno stanovništvo, kod muškaraca između 55 i 59 godina, a zatim između 60 i 64 godine. Kod žena je najviše onih između 45 i 49 godina, a potom od 55 do 59.

Starije stanovništvo (preko 64 godine) oba pola čini preko 10 odsto svih primarnih beskućnika, navodi se u studiji.

Priča Srđana Stojanovića, sagovornika RSE sa početka teksta, kao da je pisana prema podacima iz ove studije. Ovaj čovek je na ulici završio sa 56 godina, nakon spleta nesrećnih okolnosti zbog kojih nije bio u stanju da plaća kiriju za stan.

"Bio sam podstanar. Imao sam lepu garsonjeru u Velikom Mokrom Lugu kod Beograda. Nije bila skupa – 80 evra, plus troškovi. Ali, radio sam kod jednog preduzimača prevaranta koji mi je ostao dužan više od 80.000 dinara (oko 700 evra). Tako sam završio na ulici", priča.

Čitajte: Beskućnici u potrazi za skloništem od zime

Danas, kaže, nema nikakav plan.

"Sad i ne mogu da radim, hodam sa štakom, bole me noge i ruke. Šta mogu da planiram, ne znam ni šta ću da doživim sutra", dodaje.

U poslednjih nekoliko godina terenski radnici ADRA-e beleže novi trend u starosnoj strukturi beskućnika.

"Otkrivamo sve više mladih ljudi do 30 godina i sve više starijih od 70 godina", kaže Igor Mitrović iz ove organizacije.

Kako objašnjava Mitrović, mladi koji su u riziku od neke vrste oštećenja mentalnog zdravlja su u većoj opasnosti da skliznu u beskućništvo.

"To naravno nije faktor koji je sam po sebi dovoljan, ali se rizik uvećava ako dolazi u kombinaciji sa disfunkcionalnim odnosima u primarnoj porodici, sve većim troškovima života, posebno kada govorimo o nepriuštivosti stanovanja", podvlači Mitrović.

Sistemski problem

Poslednjih godina cene nekretnina u Srbiji su u stalnom porastu, a cena kvadratnog metra u Beogradu je u proseku veća od 2.000 evra.

"Beskućništvo nije izbor osobe, već je uvek sistemski problem. To ne znači da konkretna osoba nije doprinela toj situaciji, ali znači da se u najvećem broju slučajeva dogodio odjedanput – siromaštvo, raspad porodice, gubitak zaposlenja ili nemogućnost prihodovanja dovoljnog da se omogući prisustvo na tržištu nekretnina, bilo kroz stanodavstvo ili kupovinu nekretnina", objašnjava Mitrović.

Zbog toga što je reč o kompleksnom problemu, u rešavanje bi, prema Mitrovićevim rečima, trebalo da se uključe različiti resori, pre svega Ministarstvo za rad, Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevinarstva.

"Na toj osi bi trebalo da se dogodi smisleno spajanje stambene i socijalne politike", kaže Mitrović.

Čitajte: Uličnim aktivizmom protiv diskriminacije

Srđan Stojanović smatra da država treba da pomogne ljudima na ulici i da za to nisu potrebna ogromna sredstva.

"Neka naprave drvene barake, malo nek oblože zidove i to je to. To ti je država, kad nema čoveka na ulici", zaključuje Stojanović.

Odgovor na pitanje da li je i u kojoj meri država prepoznala ovaj višeslojan socijalni problem trebalo bi da da Strategija za socijalnu zaštitu, na kojoj trenutno radi radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dokle je radna grupa stigla u izradi ovog dokumenta i da li je u njemu beskućništvo prepoznato kao problem, Radio Slobodna Evropa je pokušao da sazna od resornog ministarstva, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.