Zoran Glavonjić
Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu ovih dana je prepuno. Tamo odlaze oni koji nemaju gde, jer su siromašni i rodbina ih je odavno zaboravila. Svakim danom sve ih je više, ali ne samo zbog hladnoće, već i zato što je finansijska kriza zakucala na mnoga vrata.
Kumodraška 226a poslednja je adresa za sve beskućnike Beograda. Ovog decembra napolju je minus šest pa i oni najtvrdokorniji, koji tu nikada nisu svraćali, dolaze na tanjir tople supe, da se ogreju i okupaju.
Većina veruje da neće boraviti dugo, ali neki ostanu i po nekoliko meseci ili čak godina, kao pedesetogodišnji Zdravko Radanović i dvadesetpetogodišnja Brankica Crnjanski.
Ovi zaboravljeni ljudi, od osamnaestogodišnjaka do staraca koji su došli da tu provedu poslednje dane, ovde dobijaju čistu odeću, tri obroka, prenoćište i brižnu negu zaposlenih.
Istina, daleko je to od luksuza prosečnog čoveka negde napolju. Jer spava se u starim metalnim krevetima, jede se iz limenih tanjira, a mesta je sve manje.
Obzirom da svakim danom dolazi sve više onih koji nemaju gde, kaže nam direktor Prihvatilišta Prvoslav Nikolić.
"Koristimo pomoćne ležajeve i stavljamo ih svuda gde još ima mesta, u hodnike i pomoćne prostorije. U krajnjem slučaju, ako se ovakva hladnoća nastavi za privremeni smeštaj koristićemo i naše kancelarije. Ti ljudi našli su se na ulici, i drugog rešenja nema... Jer mi smo u oblasti socijalne zaštite ono što je hitna pomoć u zdravstvu“, kaže Nikolić.
U ovom domu za odrasle, čiji kapacitet je 104 ležaja trenutno se tiska 136 ljudi, ali, kako se čini na prvi pogled, nezadovoljnih nema. Oni vitalniji u velikoj sali nalik na nekadašnje vojničke menze tiskaju se oko toplih radijatora i gledaju televiziju.
Ali, uverava nas pedesettrogodišnja Natalija Živković, politika ih uopšte ne zanima.
Grad ovoj ustanovi daje koliko je predvidjeno budžetom, a da li je to dovoljno znaju samo oni koji u Prihvatilištu borave.
Ponekada ih poseti i neki bogataš, da se rukuje, porazgovara, da izjavu za televiziju i bude, kako se to popularno kaže, društveno odgovoran.
Baš dok su oko podneva u sali gledali omiljenu seriju, u prihvatilište je svratio Miodrag Kostić, jedan od najimućnijih ljudi u Srbiji. Doneo je 10.000 evra.
"Moja firma odlučila je da je bolje da ovaj novac damo vama, umesto da ga potrošimo na novogodišnji koktel i slavlje. Želimo da budemo solidarni sa ljudima koji nemaju previše mogućnosti, i da vam ovom skromnom donacijom omogućimo da Novu godinu dočekate bolje nego što ste se možda nadali", rekao je Kostić.
Dok je donator posle kraćeg boravka odlazio u crnom džipu sa zatamnjenim staklima, ispraćen mahanjem osoblja u starim uniformama i iskrenom zahvalnošću darivanih, štićenici Prihvatilišta ostali su sa nadom u bolju budućnost. Jer, ipak, možda će Nova godina doneti lepše dane