Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prvi popis beskućnika u Srbiji


Sklonište za stara i nemoćna lica u Beogradu, 2010.
Po prvi put u Srbiji u toku je popis beskućnika. Zbog galopirajućeg siromaštva sve je više onih koji nemaju krov nad glavom, pa država očekuje da će beleženjem njihovog približnog broja rešti bar neke probleme.

Popis takozvanih primarnih beskućnika u Srbiji, onih koji povremeno koriste svratišta, prihvatilišta za decu i slične ustanove, završen je i preliminarni rezultati biće objavljeni uskoro. Popis ostalih beskućnika, koji žive u objektima iz nužde, kao što su šupe ili napuštene garaže i vagoni, biće gotov 15. oktobra, kada se završava opšti popis svih stanovnika Srbije.

Snežana Lakčević, iz Republičkog zavoda za statistiku, izjavila je za naš program da popis ide dobro, i da na njemu rade zaposleni u ustanovama koje zbrinjavaju beskućnike.

“Da vidimo koliko je tih ljudi. Koje su starosti, sa kog područja dolaze, kakvog su obrazovanja, da li imaju neke trajne zdravstvene probleme… I prosto da vidimo da se preduzmu konkretne akcije, da se donesu strategije i planovi, kako bi se poboljšao kvalitet života i tih naših gradjana. Ne mogu da kažem da li će na taj način pitanje njihovog beskućništva delimično biti rešeno. Beskućništvo, pogotovu ono primarno, nisu rešile ni mnogo razvijenije i bogatije države od Srbije. Tako da će jedan broj lica uvek biti primarni beskućnici. Ali barem da poboljšamo uslove u prihvatnim centrima, ili kapacitete za prihvat beskućnika, pogotovu kada dođu zima i loše vreme. I to je već nešto…”, kaže Snežana Lakčević.

Prema procenama nadležnih, u Srbiji živi oko 10.000 beskućnika. Mnogi od njih veći deo godine prose na beogradskim ulicama. Među njima su i šezdesetjednogodišnji Vlado Trbović i šezdesesetdevetogodišnja Vukosava sa kojima smo razgovarali u centru grada:



Veliki broj beskućnika svraća u prihvatilišta za stara lica, gde su tokom popisa imali priliku da popunjavaju iste obrasce kao i ostali građani. Međutim, mnogo onih koji su na ulicama ostaće van evidencije jer država za njih nije organizovala terensko popisivanje zbog toga što često menjaju lokacije i teško ih je pronaći.

Marko Šijan, iz Centra za integraciju mladih, u okviru kog radi Svratište za decu, kaže da će konkretni efekti popisa za beskućnike moći da budu procenjeni tek u daljoj budućnosti. Uprkos velikom siromaštvu, zaključuje Šijan, izlaz iz
Samo u Beogradu ima stotinu neformalnih naselja u kojima u katastrofalnim uslovima žive ljudi bez adrese.
teške situacije mogao bi da bude bolje finansiranje programa za zbrinjavanje beskućnika, ali i efikasnija saradnja državnih socijalnih centara i nevladinih organizacija koje pružaju pomoć tim ljudima.

“Zato što se ni ovi resursi koje imamo ne koriste dovoljno. Zapravo, nema dovoljno komunikacije sa institucijama sistema. I sa postojećim resursima bolja komunikacija bi omogućila kvalitetniji rad sa korisnicima i unapredila samu uslugu. Nadam se da će resursi koji već postoje u budućnosti biti bolje upotrebljavani”, optimističan je Šijan.

Samo u Beogradu ima stotinu neformalnih naselja u kojima u katastrofalnim uslovima žive ljudi bez adrese, a medju njima su i hiljade pravno nevidljivih bez dokumenta. Njihov broj trebalo bi da bude poznat po završetku opšteg popisa stanovništva.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG