Lajčak na severu Kosova, optimističan oko sastanka Kurtija i Vučića

Lajčak sa gradonačelnicima; s leva na desno gradonačelnik Leposavića Zoran Todić, Zvečana Dragiša Milović, Severne Mitrovice Milan Radojević, lider Srpske liste Goran Rakić, Adrijana Hodžić, zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice i gradonačelnik Zubinog Potoka Srđan Vulović

Specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nada se da će se dijalog Kosova i Srbije na visokom političkom nivou nastaviti u julu.

Lajčak, koji na Kosovu boravi od 27. juna, je rekao da se i dalje radi na pripremi sastanka premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Na konferenciji za novinare u Prištini on je poručio je kako sastanak mora biti dobro pripremljen jer nema svrhe da dvojica lidera dođu u Brisel i iznose kritike već da približe stavove koji će dovesti do normalizacije odnosa.

Kurti i Vučić su se do sada sastali samo dva puta ali nije bilo konkretnijeg napretka u dijalogu.

Pročitajte i ovo: U Berlinu bez najave novog susreta Kurtija i Vučića, Šolc kaže da je i priznanje Kosova deo dijaloga

Ljačak je rekao i da su Mapom puta za implementaciju energetskih sporazuma predviđeni konkretni koraci koji će dovesti do pune implementacije ranije postignutih sporazuma iz 2013. i 2015., te napomenuo da je to izuzetno važan dokument.

Kosovo i Srbija su Mapu za implementaciju dogovora postigli 21. juna u Briselu. Na osnovu tog dogovora je 24. juna kosovski Regulatorni ured za energetiku (ZRRE) izdao licencu za snabdevanje kompaniji Elektrosever u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom, čime se otvara put i za naplatu računa za struju u opštinama na severu.

Predviđeno je da Elektrosever preuzme nadležnosti Elektrokosmeta, srpske kompanije koja funkcioniše u okviru Elektroprivrede Srbije.

Lajčak sa Radićem i Radojevićem po dolasku u Severnu Mitrovicu

Inače, meštani Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića od 1999. godine ne plaćaju račune za utrošenu električnu energiju. Prema podacima Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSTT), gubici samo za 2021. godinu dostigli su iznos od 40 miliona evra.

Lajčak se tokom dana sastao sa gradonačelnicima sa severu Kosova, koji dolaze iz Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba. Obišao je granični prelaz Brnjak na severu Kosova u opštini Zubin Potok i razgovarao sa komandirom Milošem Dančetovićem.

Lajčak na graničnom prelazu Brnjak

Lajčak je najavio da će posetiti i Valač jer je ta trafostanica na agendi dijaloga, te da zbog toga želi da ode tamo i lično.

Pročitajte i ovo: 'Valač je naš': Kosovo i Srbija nakon sporazuma o energetici

Trafostanica Valač na severu Kosova obezbeđuje veći deo struje za građane na severu Kosova u kojem živi većinsko srpsko stanovništvo. Takođe, strujom iz trafostanice Valač se napaja i hidroelektrana na jezeru Gazivode.

Međutim, Priština i Beograd imaju oprečne izjave kada je reč o Valaču, odnosno obe strane tvrde da je ta trafostanica u njihovom vlasništvu.

Zaposlene u TS Valač i dalje plaća Elektromreža Srbije (EMS), ti radnici uputstva dobijaju iz dispečerskog centra Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSTT).

Lajčak je se nada kako će se Kurti i Vučić nakon prethodnih neuspelih pokušaja ipak sastati narednog meseca (na fotografiji u Severnoj Mitrovici na susretu sa gradonačelnicima opština Severa Kosova)

Lajčak se u okviru posete Kosovu sastao sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem sa kojim je takođe razgovarao o primeni sporazuma o energetici, koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru dijaloga.

Sastao se i sa liderima vodećih opozicionih stranaka, nakon čega je istakao da je politička inkluzivnost jako važna kada je reč o dijalogu Kosova i Srbije.

Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, Lajčak je naveo da je to obaveza Kosova i da se svi Briselski sporazumi moraju ispoštovati.

"Nije Brisel nametnuo (sporazum o Zajednici), Kosovo i Srbija su se dogovorili", podvukao je Lajčak.

Pročitajte i ovo: Marko Prelec: Kurti bez strategije za dijalog sa Srbijom

Zajednica srpskih opština je jedan od sporazuma koji su dve strane postigle u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Taj dogovor je postignut 2013. godine a zaključci su usaglašeni dve godine kasnije. Međutim Ustavni sud Kosova je krajem 2015. godine utvrdio da su neki zaključci u suprotnosti sa kosovskim zakonima, ali da statutom mogu biti usaglašeni.

Međutim, kosovske vlasti odbijaju realizaciju sporazuma o Zajednici jer smatraju da je on štetan za Kosovo.

Kada je reč o sporazumu o registarskim tablicama, Lajčak je naveo da postoji radna grupa koja je već predložila nekoliko predloga ali da dve strane ipak nisu mogle da se dogovore oko rešenja.

"Ipak mislim da možemo naći politički dogovor po tom pitanju", rekao je on i dodao da je važno da se dogovori održavaju u dobroj atmosferi.

Kosovo je septembra prošle godine uvelo Srbiji recipročne mere oko registarskih oznaka zbog čega je došlo de eskalacije situacije na severu Kosova, gde je lokalno srpsko stanovništvo na dve nedelje držalo u blokadi prelaze.

Potom su dve strane postigle privremeni rešenje, odnosno da se belim stikerima prelepljuju državni simboli. Imajući u vidu da konačno rešenje još nije postignuto, režim stikera je ostao na snazi.

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, do sada je postignuto oko 30 sporazuma ali većina nije realizovana na terenu.