Naguravanje poslanika u Skupštini Kosova posle poziva za nastavak konstitutivne sednice

Sporenja i verbalni okršaji između poslanika u Skupštini Kosova oko nastavka konstitutivne sednice eskalirali su u sredu u fizičko naguravanje, pošto partije i dalje imaju suprotstavljene stavove o tome kako deblokirati proces konstituisanja novog saziva parlamenta.

Poslanici opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) i Alijanse tražili su od predsedavajućeg konstitutivnom sednicom Avnija Deharija da sazove njen nastavak, uprkos tome što je istekao ustavni rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine.

Pokret Samoopredeljenje dotle insistira da pre nastavka sednice mora da se postigne širi politički sporazum između partija.

Tokom sporenja u skupštinskoj sali, poslanik DPK-a Mergim Luštaku (Lushtaku) rukama je gurnuo poslanika Samoopredeljenja Adnana Rustemija, dok je Ardijan Gola iz te stranke intervenisao između njih.

U drugom incidentu, poslanica Alijanse Aljbana Bitići (Alana Bytyqi) viđena je kako gura poslanicu Samoopredeljenja Arberiju Nagavci. Bitići i poslanica DPK-a Ganimete Musljiju (Musliu) takođe su bacale papire u njenom smeru.

Sukobi su trajali oko dva sata i bili su uglavnom verbalni.

Čitajte:

Tokom tenzija, ministra pravde u tehničkom mandatu Donika Gervala, koja je bila u sali zbog događaja "Sunarodnici u Skupštini", pozvala je poslanike DPK-a i Alijanse da dođu na sastanke koje organizuje Samoopredeljenje radi postizanja političkog dogovora.

"Dođite na sastanak", rekla je Gervala poslanicima opozicije, koji su skandirali "sazovite sednicu".

U debati su učestvovali i vršiteljka dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), kao i poslanici Rahmani i poslanice DPK-a Vljora Čitaku (Vlora Citaku) i Blerta Deljiju-Kodra (Deliu-Kodra).

Deljiu-Kodra je rekla da će poslanici nastaviti da svakodnevno dolaze u Skupštinu "kako bi vratili ustavni poredak".

Blokada je povezana s činjenicom da Skupština još nije završila konstituisanje posle izbora 7. juna. Konačni rezultati su potvrđeni 8. jula, dok je rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine istekao 7. avgusta.

Konstitutivna sednica je počela 6. avgusta, ali poslanici nisu uspeli da završe izbor predsednika i potpredsednika.

PDK i Alijansa navode da isticanje roka ne uklanja obavezu nastavka i završetka konstitutivne sednice. Pokret Samoopredeljenje, s druge strane, zahteva da se prethodno postigne dogovor o ključnim političkim pitanjima, uključujući i izbor sledećeg predsednika.

Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe rekao je za Radio Slobodna Evropa da je zahtev za nastavak sednice "opravdan".

"Činjenica da je ustavni rok od 30 dana već prekršen ne znači da proces treba da stane. Naprotiv, nakon kršenja roka, obaveza konstituisanja Skupštine se nastavlja i poslanici moraju da završe ovaj proces bez daljih odlaganja", rekao je Jakaj.

Prema njegovim rečima, Ustav ne predviđa automatsko raspuštanje Skupštine posle isteka roka od 30 dana.

"Sednica mora da se nastavi tačno tamo gde je prekinuta, a Skupština treba da nastavi s izborom predsednika i potpredsednika. Pregovori o izboru predsednika su poseban ustavni proces i ne mogu se postavljati kao preduslov za konstituisanje Skupštine", rekao je Jakaj.

Po pitanju roka 14 organizacija civilnog društva obratilo se Ustavnom sudu.

Dehari je u međuvremenu rekao da sednica ne bi trebalo da se nastavi bez političkog dogovora stranaka.

Čitajte:

U osnovi političkog ćorsokaka ostaje pitanje izbora sledećeg predsednika zemlje.

Pokret Samoopredeljenje je pozvao na širi politički dogovor i konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika, dok je DSK zahtevao da ta funkcija pripadne toj partiji.

DPK je insistirao da se prvo poštuju ustavne procedure i da se završi konstituisanje Skupštine. Alijansa je, s druge strane, pozvala na poštovanje ustavnih rokova i optužila Samoopredeljenje za institucionalnu blokadu.

Evropska unija je pozvala partije na Kosovu da što pre postignu dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika, upozoravajući da bi kašnjenja u formiranju institucija mogla da ometaju reforme i utiču na korišćenje sredstava iz fondova EU.