Zakoni na Kosovu promenjeni, ali ne bezbednost žena

Dvadesetpetogodišnja trudnica ubijena je 24. avgusta u Mališevu. Njen muž je osumnjičen za ubistvo.

Pre skoro četiri godine, još jedna trudnica je ubijena u dvorištu Kliničkog centra Univerziteta Kosovo u Prištini. Za ubistvo je takođe bio osumnjičen suprug.

Ubistvo 35-godišnjakinje u novembru 2022. godine izazvalo je proteste i stavilo pritisak na institucije da promene način na koji tretiraju i sprečavaju slučajeve nasilja nad ženama.

U godinama koje su usledile, izmenjeni su zakoni, skraćeni su rokovi za istraživanje i suđenje u slučajevima nasilja u porodici, a uloženo je 600.000 evra u elektronski sistem za nadzor osoba kojima su sudovi izrekli takve mere.

Međutim, ubistvo od 24. avgusta nameće pitanje: koliko su te mere u praksi promenile bezbednost žena.

Podaci Policije Kosova, do kojih je došao RSE, pokazuju da je 11 žena ubijeno u poslednje četiri godine - od čega su se tri dogodile ove godine.

U većini slučajeva, počinioci ubistava su supružnici, a zatim očevi i sinovi.

Organizacije za prava žena navode da problem više nije samo nedostatak zakona, već način na koji se oni sprovode: koliko se prate prijavljeni slučajevi, koliko se poštuju zaštitne mere, koliko brzo institucije reaguju i šta se dešava kada sistem podbaci.

Arita Reznići (Arrita Rezniqi)iz Kosovskog instituta za pravosuđe kaže da institucije ne prate dovoljno prijavljene slučajeve porodičnog nasilja.

Ljuljeta Demoli (Luljeta Demolli), izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, ide još dalje – prema njenim rečima, ubistva žena treba tretirati kao nacionalnu vanrednu situaciju.

I nova procena Nacionalne strategije za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama priznaje da, uprkos napretku, i dalje postoje problemi u sistemu.

Izveštaj objavljen 2026. godine ukazuje, između ostalog, na neslaganja u podacima između institucija, razlike u pristupu uslugama od jedne opštine do druge i različit tempo sprovođenja mera u pravosuđu, socijalnim službama i zdravstvu.

Jedan od mehanizama koji je trebalo da poveća bezbednost žena bio je elektronski nadzor.

600.000 evra i sistem koji je čekao 20 meseci

U aprilu 2023. godine, nekoliko meseci posle ubistva trudnice u dvorištu Kliničko-univerzitetskog centra u Prištini, Vlada Kosova je izdvojila 600.000 evra za projekat "Sistem elektronskog nadzora".

Zvaničnom odlukom je određeno da će se novac koristiti za finansiranje projekta tokom te godine.

Sistem, međutim, nije javno pokrenut do 10. decembra 2024. godine – oko 20 meseci pošto su sredstva izdvojena.

Čitajte:

Sestra ubijene trudnice u Prištini: 'Mislila je da ima zaštitu'

Tokom pokretanja, premijer Aljbin Kurti (Albin) je rekao da će elektronski uređaji stavljati na ruku ili nogu osobe osumnjičene ili osuđene za nasilje.

Sistem je takođe bio zamišljen kao mehanizam za zaštitu žrtava nasilja u porodici.

U slučaju da se osoba pod nadzorom približi žrtvi suprotno zaštitnoj meri, sistem bi trebalo da alarmira policiju na lokalnom i centralnom nivou, omogućavajući da reaguju.

Međutim, podaci zasad pokazuju ograničenu upotrebu tog mehanizma.

U dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova navodi se da su sudovi do aprila 2025. doneli samo osam rešenja o elektronskom nadzoru koje je sprovodila kosovska policija.

Nije poznato koliko njih je bilo povezano s nasiljem u porodici.

Čitajte:

Kako prijaviti nasilje na Kosovu?

Takođe nije poznato koliko je ljudi trenutno pod elektronskim nadzorom.

U odgovoru RSE, Policija Kosova je navela da se sistem elektronskog nadzora zaštitnih mera primenjuje od decembra 2024. godine i da je funkcionalan u svim regionalnim policijskim direkcijama.

Prema navodima policije, osobama kojima je kretanje ograničeno odlukom suda stavljaju se elektronske narukvice, dok sistem obuhvata i GPS uređaje koji se predaju strankama u postupku.

Policija je saopštila da raspolaže dovoljnom količinom narukvica i GPS uređaja za praćenje slučajeva u realnom vremenu.

Čitajte:

Regionalni teatar protiv femicida - glasovi aktivistica iz BiH, Kosova i Srbije

Međutim, policija nije navela koliko je osoba pod elektronskim nadzorom, niti koliko je praćenih slučajeva povezano s nasiljem u porodici.

Reznići kaže da nedostatak ovih podataka takođe otežava procenu da li mehanizam ispunjava svoju svrhu.

Međutim, prema njenim rečima, ni samo stavljanje elektronske narukvice nije dovoljno ako posle alarma ne usledi brza reakcija institucija.

"Nije dovoljna samo narukvica – u ovim slučajevima je neophodna hitna policijska reakcija, kako bi se izbegla bilo kakva opasnost po žrtvu", kaže Reznići za RSE.

Zakoni promenjeni. A praksa?

Elektronski nadzor nije bio jedina promena.

U novembru 2023. godine, Kosovo je izmenilo Zakon o krivičnom postupku kako bi se dao prioritet slučajevima nasilja u porodici i silovanja.

Tim izmenama, istrage ovih krivičnih dela moraju biti završene u roku od godinu dana od njihovog pokretanja. U komplikovanim slučajevima, rok se može produžiti za šest meseci.

Zakon je takođe prvi put utvrdio konkretne rokove za suđenja: 60 dana kada predmet razmatra jedan sudija i 90 dana kada ga razmatra veće sudija.

Ti rokovi su kraći od opštih rokova koji su ranije predviđeni, jer je cilj bio da se slučajevi nasilja u porodici ne odugovlače u pravosudnom sistemu.

Međutim, za Reznići, skraćivanje rokova ne rešava glavni problem.

Ona kaže da se slučajevi nasilja u porodici nasilja obično rešavaju u relativno optimalnom vremenskom okviru i da najveći izazov ostaje način na koji institucije reaguju na opasnost i kako primenjuju mehanizme koje već imaju na raspolaganju.

Čitajte:

Multietnička inicijativa na Kosovu za borbu protiv femicida i nasilja nad ženama

Ona dodaje da bi odgovornost trebalo da se proširi i na način na koji pravosudni sistem tretira počinioce ubistva žena.

"Videli smo slučajeve u kojima su počinioci ubistva žena prvostepeno osuđeni na doživotni zatvor. Neke od tih odluka su potvrđene na višim instancama, dok su u drugim slučajevima odluke vraćene na ponovno suđenje ili su preinačene. Zato je neophodno da postoji doslednost u postupanju u ovim predmetima", kaže Reznići.

Demoli vidi još jednu prazninu: nedostatak državnog mehanizma koji bi analizirao svako ubistvo žene kako bi se utvrdilo da li je i gde je sistem zakazao.

Prema njenim rečima, takva analiza je posebno važna u slučajevima kada je žrtva ranije prijavila nasilje ili je tražila zaštitu od institucija.

"Većina ubijenih žena je prethodno tražila pomoć od institucija, zbog čega mora postojati odgovornost kada žena koja je tražila zaštitu bude ubijena. Mora da se utvrdi gde sistem zakazuje: policija, tužilaštvo, sudovi, zdravstveni sistem ili druge institucije", kaže Demoli.

Teško ubistvo na Kosovu kažnjava se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Osumnjičeni za ubistvo u Mališevu nalazi se na bolničkom lečenju zbog povreda koje je, prema izveštajima, kako se sumnja, sam sebi naneo vatrenim oružjem.

Ubistvo su osudili predstavnici civilnog društva, zvaničnici i bivši državni funkcioneri.

"Naše društvo ne može biti bezbedno sve dok žene nisu bezbedne ni u svojim domovima“, rekla je, između ostalih, vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu).

Međutim, težina ove konstatacije meri se i onim što se dešava nakon javne reakcije utihnu.