Predsednik Odbora za spoljnu politiku i međuparlamentarnu saradnju u ukrajinskom parlamentu Oleksandar Merežko kaže da u Ukrajini postoje različiti stavovi o priznavanju Kosova, ali da je konačna odluka na predsedniku Volodimiru Zelenskom.
Odgovarajući na pitanja kosovskog servisa Radija Slobodna Evropa, Merežko navodi da su argumenti protiv priznanja uglavnom povezani sa strahom da bi Rusija mogla da iskoristi Kosovo kao presedan za okupaciju ukrajinskih teritorija, zatim s podrškom Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine i, do izvesne mere, sa srpskom municijom koja završava u Ukrajini.
Ipak, on ističe da je lično skeptičan prema tim argumentima i da priznavanje Kosova ne bi prekršilo međunarodno pravo.
Prema njegovim rečima, to pitanje bi se moglo vratiti na politički dnevni red u Kijevu posle završetka rata.
Merežko je poslanik stranke Sluga naroda, političke snage povezane s ukrajinskim predsednikom Zelenskim.
Vaš browser nepodržava HTML5
Prva poseta Zelenskog Beogradu: Najava jačanja saradnje Srbije i Ukrajine
Zelenski je tokom svoje prve zvanične posete Beogradu rekao da njegova država nije promenila svoj stav u pogledu nepriznavanja Kosova i izjavio da poštuje teritorijalni integritet Srbije i međunarodno pravo.
Ta izjava je izazvala reakcije kako na Kosovu, tako i u Ukrajini.
Na Kosovu je stavljen fokus na činjenicu da je Priština podržavala Ukrajinu od početka ruske invazije: osudila je agresiju, uvela sankcije Rusiji i Belorusiji, pružila finansijsku pomoć, prihvatila ukrajinske novinare i obezbedila vojnu obuku.
Radio Slobodna Evropa: Šta konkretno Ukrajina smatra da bi izgubila ako bi danas priznala Kosovo?
Oleksandar Merežko: U Ukrajini postoje različiti stavovi o ovom pitanju, posebno među poslanicima Rade. Međutim, odluka o priznavanju ili nepriznavanju Kosova pripada predsedniku. To je njegov prerogativ.
Postoji nekoliko argumenata protiv priznanja. Prvi je da bi takva odluka mogla na neki način dati argument Rusiji, koja nezakonito drži pod okupacijom Krim i delove drugih regiona Ukrajine.
Drugi argument je da, pošto Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, i Ukrajina treba da podržava teritorijalni integritet Srbije.
Čitajte:
Odgovor na Putinove tvrdnje: Zašto Kosovo nije Donbas?Treći argument se odnosi na činjenicu da Srbija prodaje municiju drugim zemljama, koja potom završava u Ukrajini i koja joj je potrebna.
Lično sam skeptičan prema svakom od ovih argumenata, ali to je moj lični stav. Postoje i argumenti u prilog priznanja. Posebno, priznanje Kosova ne bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava, budući da o tom pitanju postoji i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde.
RSE: Da li je stav Ukrajine i dalje uglavnom povezan s Krimom i teritorijalnim integritetom ili je održavanje odnosa sa Srbijom postalo podjednako važno?
Merežko: Uglavnom je povezano s Krimom i teritorijalnim integritetom i verovatno pitanjem municije.
Međutim, po mom mišljenju, Srbija će ionako nastaviti da prodaje municiju drugim zemljama, jer od toga ima finansijske koristi, kao i zbog stava Evropske unije.
Što se tiče odnosa sa Srbijom, nažalost, značajan deo njenog stanovništva i dalje je pod uticajem ruske propagande, koja u Srbiji još nije zabranjena.
Srbija takođe nastavlja da izbegava da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije.
Problem je u tome što (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ne namerava da uvede sankcije Rusiji, ali istovremeno ima potrebu da pred EU stvori utisak da nije samo saveznik (predsednika Rusije Vladimira) Putina, već da ima i "dobre odnose" s Kijevom.
RSE: Šta bi trebalo da se promeni da bi Kijev ponovo razmotrio pitanje priznanja Kosova?
Merežko: To pitanje bi se moglo vratiti na dnevni red posle završetka rata. Mnogo toga će zavisiti od stava Evropske unije i njenih članica.
Uopšteno govoreći, politički život u Ukrajini je veoma dinamičan.