Sažetak
- Kosovo je ponovo jedna od tema predizborne kampanje u Srbiji.
- Kampanju prate i nacionalističke poruke, uključujući najave o povratku srpske zastave u Prizren, na koje su reagovali i zvaničnici Kosova.
- Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, traje gotovo 15 godina, ali je proces normalizacije odnosa u zastoju.
Od obećanja da Srbija nikada neće priznati Kosovo do poruka da će se srpska zastava vijoriti u Prizrenu – neki su od narativa koji se mogu čuti u kampanji različitih političkih stranaka u Srbiji, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Političari se nadmeću u stavovima, ali iza nacionalističke retorike i međusobnih optužbi teško je pronaći konkretne odgovore na pitanje šta nude za buduće odnose Beograda i Prištine.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, koju zvanični Beograd ne priznaje.
Od 2011. Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije, u okviru kog je potpisano na desetine sporazuma – od integracije pravosuđa, slobode kretanja, matičnih knjiga, preko električne energije, telekomunikacija, priznavanja diploma i državnih simbola.
Srbija se obavezala, pored ostalog, i da će poštovati teritorijalni integritet Kosova, te da neće ometati njegovo učlanjenje u međunarodnim organizacijama.
Kako se Kosovo pominje u kampanji?
Nosilac liste Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, na predizbornom skupu u Kragujevcu rekao je da neće priznati nezavisnost Kosova i zahvalio se Srbima sa Kosova na podršci.
"Čuvaćemo i štititi Ustav i čuvati našu zemlju", rekao je on.
Da će čuvati Ustav i prema Kosovu se odnositi u skladu sa njim, u nekoliko navrata poručio je i Ilija Srdanović iz Studentske liste "Studenti pobeđuju".
Istovremeno, lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, na predizbornom skupu u Raškoj rekao da je Kosovo možda okupirano, ali da nikada neće biti nezavisno.
"Kad-tad će se vijoriti srpska zastava iznad Prizrena, budite sigurni", rekao je on.
Miloš Jovanović, nosilac liste koalicije Autentična desnica poslao je poruku iz Prizrena na Kosovu.
"Kosovo i Metohija su naša teritorija, a ono što je naše, to se ne daje nikome", poručio je on.
"Mi ćemo Kosovo vratiti kad-tad", kazao je tokom predizborne kampanje Vladimir Gajić, nosilac liste "Alternativa za Srbiju".
Za njega Kosovo "nije nezavisno i neće biti ni defakto".
"Stvoriće se okolnosti, jedanput u veku ti se stvore okolnosti, nama će se otvoriti", rekao je on.
Šta kažu na Kosovu i razlikuje li se pristup vlasti i opozicije?
Ministar spoljnih poslova Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca ocenio je da su tokom predizborne kampanje u Srbiji "na videlo izašle obnovljene teritorijalne ambicije prema Kosovu".
"Srbija ne može da tvrdi da se zalaže za mir i evropske integracije dok njeni najviši zvaničnici otvoreno osporavaju suverenitet Republike Kosovo", napisao je on na nalogu na mreži X.
Čitajte:
Predizborna kampanja u Srbiji skoro bez Evropske unijePolitički analitičari koji prate odnose Prištine i Beograda, Aleksandar Šljuka i Ognjen Gogić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuju da je Kosovo zastupljeno kao tema u predizbornoj kampanji u Srbiji, ali da nema konkretnih rešenja.
Vlast, navodi Šljuka, "populističko-nacionalističkim narativom pravda sopstvenu politiku". Opozicija, dodaje, Kosovo ostavlja po strani ili mu pristupa kroz opšta i simbolički snažna obećanja.
"Umesto predstavljanja održivih političkih alternativa, Kosovo se, uglavnom, koristi kao instrument političke kritike. Opozicija ga koristi za osporavanje politike vlasti, dok vlast upozorava da bi dolazak opozicije na vlast dodatno pogoršao situaciju – uz tvrdnje da bi njeni predstavnici priznali nezavisnost Kosova ili napravili još veće ustupke Prištini", kaže on.
Ognjen Gogić, pak, smatra da ovakve poruke u kampanji nisu relevantne, jer su "jedno reči, a drugo dela".
Čitajte:
Srbija može da se promijeni... ne i po pitanju KosovaPodseća i da je vlast, uključujući Ivicu Dačića, predsednika Socijalističke partije, prethodnih godina prihvatila sporazume koji, prema njegovom tumačenju, znače "de fakto priznanje Kosova".
Prvi Briselski sporazum u okviru dijaloga su 2013. potpisali tadašnji premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači (Hashim Taci) i Ivica Dačić.
Da li su poruke iz kampanje realne?
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da se Kosovo kao tema u politici Srbije "odavno izmestilo iz realnih okvira".
"To je odavno tema koja je više virtuelna nego što je pitanje neke realne politike koju bilo ko od njih vodi ili može da vodi. Oni vode politiku prema Kosovu silom prilika, sticajem okolnosti zapravo određuju svoje odnose prema Kosovu", kaže on RSE.
Kako ocenjuje Aleksandar Šljuka, iz nevladine Nove društvene inicijative, pripadnici srpske zajednice na Kosovu nemaju mnogo koristi od nacionalističkih poruka.
Pogotovo, kako kaže, ukoliko iza njih ne stoji konkretna i ostvariva politika, kao i mehanizmi zaštite njihovih prava.
Čitajte:
Policija Kosova: Prekinut predizborni skup Srpske liste za izbore u Srbiji"Sama po sebi, simbolika nije nevažna, ali ona ne može da zameni strategiju. U protekle tri do četiri godine, Srbi na Kosovu suočili su se sa nizom jednostranih poteza Prištine, uključujući ukidanje mogućnosti korišćenja dinara u gotovinskom prometu, zatvaranje institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije i najave daljeg integrisanja zdravstva i obrazovanja u kosovski institucionalni okvir", navodi on.
Ove mere Vlada Kosova, predvođena Aljbinom Kurtijem, sprovodi poslednjih nekoliko godina, a predstavnici srpske zajednice na Kosovu, uglavnom, ih doživljavaju kao diskriminatorne.
Kritike su stizale i iz međunarodne zajednice, koja je od Prištine tražila da se o ovim pitanjima konsultuje sa srpskom zajednicom i da se rešenja traže kroz dijalog Beograda i Prištine.
'O normalizaciji odnosa niko ne govori'
Ognjen Gogić konstatuje i da u predizbornoj kampanji u Srbiji niko ne govori o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Čitajte:
Srbi sa Kosova između Vučićeve i Studentske liste pred izbore u Srbiji"Buduće vlasti u Srbiji neće moći da se povuku iz dijaloga, jer bi se u tom slučaju rizikovali odnosi sa Evropskom unijom. To nijedna vlast ne može sebi da priušti", smatra on.
Obaveze preuzete u okviru dijaloga deo su šireg procesa evropskih integracija Srbije, navode sagovornici RSE, ističući da će se buduća vlast suočiti sa tim obavezama.
Ipak, Šljuka dodaje i da je važno razlikovati dogovorenu implementaciju sporazuma od "jednostranih poteza kosovskih vlasti", poput zatvaranja institucija koje na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije.
"Posledično, takav pristup može dodatno da oslabi podsticaj Beograda da se konstruktivno angažuje u dijalogu i da doprinese daljoj stagnaciji procesa normalizacije", smatra Šljuka.
Kosovo i Srbija su 2023. godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, a potom je dogovoren i Aneks za njegovu implementaciju.
Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija je navela da je on pravno obavezujući za obe strane.