Nekada jedna od ključnih tema na kojoj se gubila ili dobijala vlast.
Deceniju i po kasnije, odnos prema Evropskoj uniji, nije među centralnim porukama biračima u predizbornoj kampanji u Srbiji, kandidatu za članstvo u EU.
U zemlji koja je od nekadašnjeg predvodnika u evropskim integracijama pala skoro na njihovo začelje, samo jedna izborna lista referiše na Evropsku uniju.
"Evropska Srbija", čiju okosnicu čine Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa i Srce Zdravka Ponoša, svoju kampanju zasniva na potrebi članstvu u EU.
Kod ostalih, uključujući i stranke vlasti, to nije glavna tema.
Srbija poslednjih pet godina nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Zastoj je usledio, jer se Srbija nije pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, kao i zbog nazadovanja u vladavini prava.
Posledica toga je da Srbije nema u mapi puta u procesu pristupanja koju Evropska komisija priprema za najnaprednije zemlje.
Među njima su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija.
Birači u Srbiji izlaze 25. oktobra na vanredne parlamentarne izbore.
Raspisivanju izbora prethodili su višemesečni masovni protesti na kojima se zahtevala odgovornost zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je život izgubilo 16 osoba.
Zašto je EU sada (ne)bitna?
Doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trci je za premijera dok predvodi listu Srpske napredne stranke "Ujedinjena Srbija".
Ta stranka je sa svojim koalicionim partnerima na vlasti prethodnih 14 godina.
Vučić poručuje da će Srbija, ukoliko pobedi ta lista, nastaviti da vodi "samostalnu i nezavisnu politiku koja znači put ka Evropi, ali i čuvanje nacionalnih interesa".
Prilikom raspisivanja izbora ocenio je i da je Srbija izabrala "dobar evropski put uz očuvanje tradicionalnih prijateljstava, nacionalnog ponosa i dostojanstva".
Vučić je tokom prethodne decenije vodio politiku balansiranja između Zapada i Istoka.
Iako je ponavljao da je Srbija na putu evropskih integracija, poslednjih godina je intenzivno osnaživao saradnju sa Kinom, a nije odustajao ni od veza sa Rusijom.
"Vučić ne govori nešto naročito o EU zato što mu to ne ide u prilog, jer oni su ti koji su zaustavili evropske integracije Srbije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog i univerzitetski profesor Duško Radosavljević.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Ni kod glavnog Vučićevog rivala studentske liste "Studenti pobeđuju" u programu nema članstva Srbije u EU.
Među 11 tačaka navode se, između ostalog, borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa, reforma policije, sloboda medija.
Predstavnici studentske liste kažu da je njihov fokus trenutno na unutrašnjem uređenju Srbije, a da će se o pitanjima poput EU razmatrati nakon promena vlasti.
Politikolog Duško Radosavljević kaže da je studentska lista odredila kao cilj "rušenje Vučića" i stvaranje uslova za rekonstituisanje države.
"A kad se država iole rekonstituiše da se izađe sa političkim programima", dodaje Radosavljević.
Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove navodi za RSE da ono za šta se zalaže studentska lista spada u vrednosti EU.
"I nisu studenti trčali ni vozili bajs do Moskve ili recimo Egipta, nego su trčali i vozili bajs do glavnih evropskih gradova, Brisela i Strazbura", naveo je.
On dodaje da politike za koje se studentska lista zalaže u svom programu nije moguće sprovesti bez EU kao partnera.
Istovremeno su studenti u blokadi u toku izborne kampanje objavili da su protiv uvođenja sankcija Rusiji.
To su obrazložili time da sankcije bilo kojoj državi ne doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova, "posebno imajući u vidu sopstveno iskustvo i direktnih implikacija tih mera na lokalno stanovništvo".
Nasuprot njima, lista "Evropska Srbija" jeste za potpuno usaglašavanja spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom i uvođenje sankcije Rusiji.
Predstavnici "Evropske Srbije" poručuju da im je cilj da Srbiju vrate na ozbiljan evropski put i da do 2030. završe posao koji "ova vlast godinama odlaže".
Evroskepticizam kao tema
Na drugoj strani, EU je tema izbornih lista koje čine evroskeptične stranke.
Tako se predstavnici liste "Autentične desnice", koju predvodi Nova Demokratska stranka Srbije, zalažu za saradnju sa EU, ali su protiv članstva.
Oni poručuju da "neće da im Brisel bude glavni grad".
Među porukama u kampanji predsednika Novog DSS-a Miloša Jovanovića je i da ulazak Srbije u EU "podrazumeva priznavanje istopolnih brakova".
"Stalno imamo neke zalihe gromopucatelnih, rodoljubivih, suverenističkih izjava", kaže politikolog Duško Radosavljević komentarišući poruke evroskeptičnih stranaka.
I lista "Alternativa za Srbiju", koju predvodi predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić, ističe se porukama protiv EU.
Oni traže prekid pregovora o pridruživanju dok je, kako navode, uslov da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Gajić tokom kampanje poručuje da je "nemoguća politika 'i Kosovo i Evropa'".
Vlasti u Srbiji ne priznaju nezavisnost Kosova, ali pod okriljem EU vode dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa.
Napredak u tom dijalogu uslov je i za Srbiju i za Kosovo u evropskim integracijama.
Stranke desnice se takođe protive uvođenju sankcija Rusiji.
Ne za NATO u kampanji
Stranke koje su do sada činile vlast slabo se osvrću na EU, ali poručuju biračima da neće voditi Srbiju u NATO.
U spotu liste "Ujedinjena Srbija", na zahtev mladih članova porodice za članstvo u EU i NATO, Vučić koji glumi konobara odgovara "NATO nemamo, ali imamo mir i stabilnost."
Srbija je prema deklaraciji Narodne skupštine vojno neutralna zemlja, ali zemlja sarađuje sa NATO programom Partnerstvo za mir.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove ocenjuje potenciranje NATO-a na takav način u kampanji kao marketinški trik SNS-a.
"Verovatno pokušavaju da sugeriše da drugi, uključujući i studentsku listu, mogu biti ti koji će se zalagati za članstvo u NATO", naveo je.
Beširi kaže da je Srbija najviše sarađivala sa NATO-om upravo u vreme vlasti Aleksandra Vučića.
Prva vojna vežba "NATO–Srbija" održana je u maju ove godine na jugu Srbije, kada je oko 600 pripadnika Vojske Srbije i zemalja članica NATO-a razmenjivalo iskustva.
Takođe se od 2014. godine održava vojna vežba "Platinasti vuk", koju organizuju Vojska Srbije i Evropska komanda snaga Sjedinjenih Sržava.
Na tim vežbama osim SAD učestvuju i pripadnici vojski drugih članica NATO-a.
I druga članica aktuelne vladajuće koalicije, Socijalistička partija Srbije, poručuje da se odlučno protivi ulasku u NATO.
"Kad su oko vas sve zemlje ili u NATO-u ili u EU, ili i jedno i drugo, u toj situaciji vi ne možete postavljati pitanje, sarađujete sa onima koji su oko vas", navodi Radosavljević.
I predstavnici desničarskih stranaka se protive ulasku Srbije u NATO.
Studentska lista u svom programu nije se odredila prema NATO-u.
Dok su predstavnici liste "Evropska Srbija" prethodnih godina govorili da Srbija ne treba da bude članica NATO-a, ali da treba da sarađuje sa tom vojnom alijansom.