Vreme besplatne vode na severu Kosova se bliži kraju posle skoro tri decenije

Skoro tri decenije, voda u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova koristila se bez naplate. Sada se ovoj dugogodišnjoj praksi bliži kraj.

Očekuje se da će stanovnici Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića tokom godine prvi put ući u redovan sistem plaćanja.

To će označiti značajnu prekretnicu za uslugu koja je godinama funkcionisala van uobičajenih pravila plaćanja, stvarajući oko 20 miliona evra nenaplaćenih potraživanja, pokazuju podaci Regionalnog vodovodnog preduzeća Mitrovica.

Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti s dugom koji se akumulirao tokom godina.

Dvadeset sedam godina bez računa

Od kraja rata 1999. godine, stanovnike četiri opštine vodom je snabdevalo Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica, ali bez ikakvog mehanizma naplate.

Prema podacima kompanije, u koje je uvid imao Radio Slobodna Evropa, samo od 2016. do 2025. vrednost potrošene vode dostizala je u proseku oko 900.000 evra godišnje, dok je u pojedinim periodima prelazila i milion evra.

Objašnjenje za ovu situaciju nije povezano samo s jednim faktorom.

Posle rata, sever Kosova – naseljen uglavnom pripadnicima srpske zajednice – godinama je funkcionisao s paralelnim strukturama i jačim vezama sa srpskim institucijama nego s kosovskim.

Iako je snabdevanje obezbeđivalo Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica, nepostojanje efikasne kontrole na terenu i nepotpuno institucionalno funkcionisanje doveli su do toga da nikada nije uspostavljen redovan sistem obračuna i naplate.

Umesto da plaćaju građani, troškovi su pokrivani iz državnog budžeta kroz subvencije.

Početak promena

Početkom prošle godine, Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica je potpisalo sporazum s tadašnjim gradonačelnicima četiri severne opštine o pokretanju procesa obračuna i naplate vode.

Prema podacima Regulatorne uprave za vodne usluge, prvobitno je planirano da obračunavanje počne u prva tri meseca ove godine.

Međutim, samo Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica je potvrdilo da je proces odložen i da se očekuje da počne krajem 2026. godine.

Glavni razlog je povezan s nedostatkom osoblja i organizacijom terenske službe.

"Kompanija je raspisala konkurse na kojima se prijavilo 500 osoba. Zaposlena su 44 građana srpske nacionalnosti, koji su već u procesu integracije u tehnički, komercijalni i finansijski sistem", navodi se u odgovoru kompanije za RSE.

Posle ove faze, najavljeno je da će početi i registracija potrošača, informativna kampanja i ugradnja vodomera.

Regulatorna uprava za vodne usluge je već odredila tarife koje će se primenjivati i na severu: 0,53 evra po kubnom metru za domaćinstva i 0,69 evra za komercijalne i institucionalne potrošače, bez PDV-a.

Prema podacima regulatornog tela, ove tarife su iste za celu zonu koja pokriva Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica, što obuhvata Južnu Mitrovicu, Srbicu, Vučitrn i četiri severne opštine.

Spremni da plate, ali traže transparentnost

Na terenu, reakcije građana su različite, ali ne i odbijajuće.

Pojedini stanovnici Severne Mitrovice, koje je anketirao Radio Slobodna Evropa, kažu da su spremni da plaćaju račune, ali traže jasnost i informacije.

"Normalno je da se plaća. U svakoj normalnoj zemlji, računi moraju da se plaćaju", kaže Andrija Todorović.

Čitajte:

Građani sa severa Kosova o plaćanju struje: 'Nenormalni računi' i 'moraju da se plate'

On dodaje da je svestan da će račune izdavati Kosovo, podsećajući i da električnu energiju plaća preko srpske kompanije Elektrosever, koja ima licencu za rad na Kosovu.

"Mi imamo i kosovske lične karte, pa je zato normalno da plaćamo i račune", dodaje Todorović.

Njegova sugrađanka Olga Nikolić kaže da je došlo vreme da se promeni praksa.

"Vreme je da počnemo da plaćamo", kaže ona.

Dragan, s druge strane, nije protiv plaćanja računa, ali kaže da ga niko nije obavestio o uslovima pod kojima će se obračunavati potrošena voda, kao ni o tome koja će kompanija biti odgovorna za to.

"Ništa nije transparentno. Nismo protiv plaćanja, ali neko bi trebalo da nas obavesti kome treba da plaćamo", kaže on.

Korak ka jednakosti i kvalitetnijim uslugama

Eksperti za vodoprivredu vide naplatu kao neophodan korak ka normalizaciji sistema.

Afrim Lajči (Lajci) kaže da je ovaj deo zemlje predugo funkcionisao van pravila kosovskog sistema.

Prema njegovim rečima, uključivanje u sistem naplate donosi jednakost i poboljšanje usluga.

"Koristi će biti obostrane, pošto se očekuje da će naplata doneti kvalitetnije usluge za građane, ali i staviti ih postaviti u ravnopravan položaj s ostatkom zemlje. Na taj način, oni više neće biti tretirani drugačije u pogledu javnih usluga, već isto kao i građani Južne Mitrovice i celog Kosova", kaže Lajči za RSE.

Skender Bubljaku (Bublaku) procenjuje da će novi prihodi finansijski ojačati Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica, omogućavajući investicije u infrastrukturu, proširenje usluga i poboljšanje vodosnabdevanja u područjima koja još uvek imaju ograničen pristup.

Troškove koje je pokrivala država

Skoro tri decenije, vodu potrošenu na severu Kosova nisu plaćali građani, već je ona, u određenoj meri, pokrivana iz državnog budžeta.

Prema podacima Regionalnog vodovodnog preduzeća Mitrovica, od 2016. do 2025. godine, Vlada Kosova je subvencionisala ovu uslugu s oko 5,2 miliona evra.

Politički analitičar Instituta za napredne studije – GAP, Bekim Saljihu (Salihu), kaže da je subvencionisanje vode možda bilo viđeno kao mera za garantovanje snabdevanja i stabilnosti, ali, prema njegovim rečima, taj model nije trebalo toliko dugo da traje, jer je stvorio dvostruke aršine.

"Poruka za redovne platiše bila je demotivišuća i narušila je kulturu plaćanja", kaže on za RSE.

Čitajte:

'Ovo je harač': Na severu Kosova o računima za struju

Kancelarija ombudsmana navodi da dosad nije primila nikakve pritužbe po tom pitanju, ali i ona to smatra osetljivim s aspekta jednakosti i diskriminacije.

U pisanoj izjavi za RSE, kratko se navodi da će, u slučaju da se obezbede relevantne informacije ili podnesu pritužbe koje zahtevaju razmatranje, postupiti u skladu sa svojim mandatom.

Šta se dešava s dugom od 20 miliona?

Jedna od najnejasnijih tačaka ostaje pitanje tretiranje duga nagomilanog tokom godina.

Regionalno vodovodno preduzeće Mitrovica navodi da će obračun krenuti od nule, dok će se o starom dugu od oko 20 miliona evra "odlučiti u budućnosti".

Eksperti upozoravaju da bi nedostatak transparentnosti mogao da stvori percepciju o prećutnoj amnestiji.

"... stoga, Vlada treba da objavi realne brojke i pronađe prelaznu, umerenu i funkcionalnu šemu za rešavanje tog duga", kaže Saljihu.

Vlada Kosova nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li će se tražiti i otplati nagomilanog dug.

Paralela sa strujom: Poznati presedan

Slučaj s vodom sličan je slučaju s električnom energijom na severu Kosova, koja godinama nije plaćena i koju su pokrivale institucije i ostali građani Kosova.

Fiktivne adrese firmi srpske Elektroprivrede na Kosovu i dugovi u Srbiji

Situacija se promenila tek 2024. godine, kada su snabdevanje i naplata prešli na srpsku kompaniju Elektrosever, licenciranu na Kosovu, posle nekoliko sporazuma postignutih između Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.