Kako Kosovo može da iskoristi geopolitički trenutak za približavanje NATO-u?

Članstvo u NATO-u je za Kosovo više od političke želje – to je hitna potreba. To je stav koji ne zauzimaju samo vlasti zemlje, već i nekoliko važnih saveznika, u vreme kada upozorenja na povećanu pretnju iz Rusije ne prestaju.

NATO obećava da će njegova posvećenost regionalnoj stabilnosti i dalje biti nepokolebljiva, ali da li je to dovoljno za zemlju koja je na prvim linijama strateških izazova?

Vlada Kosova u tehničkom mandatu potvrđuje da članstvo u zapadnom vojnom savezu ostaje cilj države, ali naglašava da put ka tom cilju "zavisi i od okolnosti i geopolitičkih dešavanja".

Zvaničnici nisu dali direktan odgovor Radiju Slobodna Evropa da li postoje planovi za formalnu prijavu za članstvo, ali su istakli kontinuiranu posvećenost zemlje u tom smeru.

"Tokom proteklih nekoliko godina značajno smo povećali investicije posvećene odbrani. U 2024. godini, Republika Kosovo, odnosno Skupština Kosova, unapredila je svoj status u Parlamentarnoj skupštini NATO-a sa člana posmatrača na pridruženog člana. Takođe, tri puta, 2021, 2023. i 2025. godine, bili smo zemlja učesnica i domaćin vojnih vežbi 'Defender Europe'", rekao je portparol Perparim Krjeziu (Kryeziu) za RSE.

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su već članice NATO-a. Bosna i Hercegovina i Srbija su deo Partnerstva za mir, dok Kosovo ostaje van i tog okvira saradnje iz političkih razloga.

U NATO-u koji ima 32 članice, postoje četiri zemlje – Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija – koje ne priznaju nezavisnost Kosova, dok za većinu saveznika normalizacija odnosa sa Srbijom ostaje ključni uslov za svaki dalju korak ka članstvu.

Srbija, iz perspektive Kosova, predstavlja glavni bezbednosni rizik, dok se Rusija vidi kao akter koji podstiče i koristi te tenziju kako bi proširila svoj destabilizujući uticaj na Balkanu.

Zato bi proširenje NATO-a na Kosovo doprinelo jačanju regionalne stabilnosti, rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

"Za nas, biti u NATO-u znači biti bezbedan. Mislim da Rusija ima dugoročni interes da destabilizuje Zapadni Balkan, a preko njega i ceo evropski kontinent. I neće odustati od tog cilja", rekla je Osmani u intervjuu za Politiko (Politico).

Čitajte: Zapadni Balkan pod oružjem: Srbija dovodi Kinu i Rusiju, ostali sa NATO

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) podigao je uzbunu 11. decembra, upozorivši da su saveznici Alijanse sledeća meta Rusije.

"Rusija je vratila rat u Evropu i Evropa mora biti spremna", rekao je on.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu pre skoro četiri godine, Kosovo je više puta tražilo ubrzano članstvo u NATO-u.

RSE je pitao NATO da li postoje planovi za produbljivanje angažmana s Kosovom, mimo mirovne misije KFOR-a, ili da li se razmatraju mehanizmi koji bi Kosovu ponudili snažnije bezbednosne garancije.

Portparol je u odgovoru samo rekao da "Zapadni Balkan generalno ostaje visoko na agendi NATO-a. To je region od strateškog značaja za Alijansu. Naša posvećenost njegovoj stabilnosti je nepokolebljiva i nećemo dozvoliti bezbednosni vakuum."

Iako je priznao da autoritarne države poput Rusije pokušavaju da se mešaju i potkopaju demokratije, portparol NATO-a je takođe istakao krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu, nazivajući dijalog sa Srbijom kao ključan za rešavanje otvorenih pitanja.

NATO se poslednji put proširio prošle godine prijemom Švedske. Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je nju i Finsku godinu dana ranije da okončaju decenije vojne neutralnosti i traže kolektivnu bezbednost.

Ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je saopštio da je njegova zemlja spremna da se odrekne svojih težnji ka članstvu u NATO-u u zamenu za bezbednosne garancije. Uprkos tome, članstvo Ukrajine u Alijansi – čije su članice obavezne da se međusobno brane – oduvek je bilo gotovo nemoguće zbog protivljenja Rusije.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (Jamie Shea) kaže da bi Kosovo potencijalno moglo da ima koristi od ove situacije jer NATO ne želi da ostavi utisak da Rusija ima pravo veta na njegovo odluke.

"NATO se oduvek ponosio autonomijom svojih odluka. Ako trenutno mora da odustane od članstva Ukrajine, možda će želeti da to nadoknadi širenjem ka dvema zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu – Bosni i Hercegovini i Kosovu – kako bi pokazao da vrata Alijanse ostaju otvorena", rekao je Šej za RSE.

Čitajte: NATO o kosovskim dronovima: Bitno je zračne aktivnosti koordinirati s KFOR-om

Član 10 Ugovora o NATO-u utvrđuje uslove za proširenje, navodeći da se članstvo nudi svim evropskim državama koje dele vrednosti Alijanse i imaju kapacitet da doprinesu bezbednosti severnog Atlantika.

Bivši ministar odbrane Albanije Fatmir Mediu, koji je učestvovao u pregovorima svoje zemlje o članstvu u NATO-u, kaže da je Kosovo napredovalo u vojnom smislu, ali ukazuje na prepreke u unutrašnjem funkcionisanju države. Tokom većeg dela ove godine, Kosovo je imalo vladu u tehničkom mandatu i nefunkcionalnu skupštinu.

Mediu naglašava značaj političkog jedinstva, navodeći primer Albanije, gde su vlast i opozicija imale zajednički stav tokom procesa pristupanja.

"Bez toga je nemoguće napredovati ka NATO-u. NATO nije samo želja. To je proces političkih, institucionalnih i pravnih obaveza, borba protiv kriminala, protiv korupcije... To je politički paket. A onda dolazi reforma oružanih snaga, gde Kosovo nije napredovalo sporim koracima, već pozitivnim koracima", kaže Mediu.

Prema njegovim rečima, integracija Kosova u NATO ne ide samo kroz pozicioniranje prema Srbiji ili Rusiji – to zahteva konkretnu stratešku ponudu saveznicima, posebno SAD.

Odnosi sa SAD, kaže Mediu, ne mogu se uzimati zdravo za gotovo; mora biti jasno šta Kosovo i albanski faktor u regionu nude zauzvrat.

On rešenje vidi u postepenoj de facto integraciji: regionalnoj vojnoj saradnji i zajedničkim operativnim kapacitetima.

"To bi bila veoma pozitivna platforma za ubrzanje procesa. Ako bi Kosovo bilo uključeno s drugim zemljama NATO-a u regionu Balkana u stvaranje zajedničkih operativnih nivoa, koji se odnose na snage spremne za delovanje, nadzora vazdušnog, morskog, kopnenog prostora, itd., Kosovo bi de facto bilo uključeno u odnos sa NATO-om", kaže Mediu.

U istom duhu, Šej kaže da Kosovo treba da produbi saradnju s Albanijom i Hrvatskom, s kojima već ima partnerstvo u oblasti odbrane, kako bi pokazalo svoj doprinos regionalnoj stabilnosti.

Paralelno s tim, prema njegovim rečima, zemlja mora da unapredi unutrašnje reforme i diplomatski angažman.

"Mislim da, pre svega, treba da postoji bolji radni odnos između vlade Aljbina Kurtija (Albin) i SAD i glavnih evropskih sila. Otvoreno govoreći, ti odnosi nisu bili laki poslednjih godina, a Kurti se suočio s direktnim kritikama iz SAD i od nekih evropskih saveznika. Unutrašnja situacija na Kosovu, s blokadama u parlamentu, neuspehom da se izabere predsednik (skupštine) i činjenicom da sada ponovo imamo izbore 28. decembra, takođe je doprinela da politička nestabilnost ne ide u korist Kosova", kaže Šej.

Čitajte: Municija 'Made in Kosovo' još uvek daleka ambicija

On dodaje da bi Kosovu članstvo u NATO-u donelo pre svega političke koristi, budući da KFOR godinama štiti zemlju. Članstvo bi mu obezbedilo puno priznanje, mesto za NATO stolom, međunarodni kredibilitet i snažniju ulogu u regionalnoj i evropskoj bezbednosti.

Ipak, Šej upozorava da bi svako smanjenje ili premeštanje američkih snaga u Evropi primoralo kontinent da preuzme veću odgovornost za konvencionalnu odbranu, uključujući i Kosovo.

Ove jeseni SAD su najavile smanjenje američkih rotacionih snaga u Rumuniji. RSE je 31. oktobra i 16. decembra pitao Ministarstvo odbrane SAD da li će te promene imati uticaj na vojni stav SAD na Zapadnom Balkanu, ali nije dobio odgovor.

Početkom meseca, u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD raspravljalo se o situaciji na Zapadnom Balkanu, kada je republikanac Kit Self (Keith) opisao region kao "šibicu" i naglasio da američko rukovodstvo mora igrati značajnu ulogu u održavanju stabilnosti u regionu.

"Zemlje NATO-a na Balkanu moraju zajedno da rade na izgradnji vojne i političke odbrane. Kosovo je posebno ranjivo bez članstva u NATO-u – proces koji ostaje blokiran odbijanjem Španije, Grčke, Rumunije i Slovačke da priznaju njegovu nezavisnost", rekao je Self.

Iako se geopolitički kontekst značajno promenio, zemlje koje nisu priznale Kosovo ne menjaju stav, ali slično tome ni Kosovo nije napravilo nikakve veće korake, osim prelaska iz redovnog izbornog ciklusa početkom godine u vanredne izbore na kraju godine.

A iz bezbednosne perspektive, ovaj tempo se može posmatrati kao primer zakasnelog razumevanja strateške hitnosti.