Kako bi se izlazak Britanije odrazio na EU

Zastave Velike Britanije i Evropske unije

Rikard Jozvijak (Jozwiak), priredio Dragan Štavljanin

Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je u dugo očekivanom govoru obećao biračima organizovanje referenduma na kome će se izjasniti da li žele da njihova zemlja ostane ili izađe iz Evropske unije (EU) – ukoliko njegova partija pobedi na sledećim izborima.

On je istakao da će njegova vlada raspisati referendum nakon pregovora sa EU kojima bi trebalo da se definišu novi odnosi, odnosno drugačija pozicija Britanije u evropskom bloku. Kako bi se eventualni izlazak Britanije (Brexit) – ili njeni još labaviji odnosi sa EU – mogli odraziti na proširivanje evropskog bloka i njegovu spoljnu politiku?

Kako bi izgledala spoljna politika EU bez Britanije?

Verovatno nešto izolovanija i manje globalna. Britanija najviše troši za vojne namene u EU i ima najrazgranatiju diplomatsku mrežu. Štefan Lene (Stefan Lehne) iz evropskog Karnegi centra smatra da bi EU mnogo izgubila.

"Odlazak Britanije bio bi veliki gubitak za Uniju. Mislim da bi ona bila slabija u svakom pogledu – vojnom, diplomatskom, zatim kada je reč o našoj ekonomskoj moći u svetu. Dakle, to bi bio tragičan gubitak za EU”, ocenjuje Lene.

Kako bi se to odrazilo na proširivanje EU na Zapadni Balkan?

London gleda na proširivanje EU kao na instrument stabilizacije njenog susedstva i proširivanje zajedničkog tržišta već prepravljenog britanskim proizvodima.

Jana Kobzova iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) ističe da, mada Britanija nije ključni evropski akter u procesima na Zapadnom Balkanu, jeste važan saveznik.

“Jedna je stvar kada se Slovačka zalaže da određena zemlja sa Zapadnog Balkana uđe u EU, a sasvim druga kada to čini Britanija”, ističe Kobzova.

Stoga postoji veliki rizik da nakon što Hrvatska uđe u evropski klub u julu ove godine, da vrata za proširenje budu skoro u potpunosti zatvorena u dužem periodu.

Dejvid Kameron drži govor o Britaniji i EU, 23. januar 2013.


Istina, Nemačka daje lažna obećanja balkanskim zemljama da će se pridružiti Uniji. Međutim, ona je toliko preokupirana rešavanjem ekonomske krize u evrozoni da bi imala vremena da izvrši pritisak na Grčku da reši spor sa Skopljem oko imena, koje se razvlači unedogled, a zbog čega su blokirane evropske integracije Makedonije ili da ubedi pet članica EU, koje nisu priznale Kosovo, da to učine.

Kakva bi bila sudbina zemalja iz “istočnog susedstva” EU?

Ukoliko se EU bude pridržavala zvaničnog obećanja o prijemu zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, to znači da će vrata biti zamandaljena za države u “istočnom susedstvu”.

Rosa Balfour iz Centra za evropsku poliitiku sa sedištem u Briselu (EPC) ističe da bi izlaskom Britanije iz EU, zemlje kao što su Gruzija, Moldavija i Ukrajina izgubile važan glas, odnosno podršku u Briselu.

“Ove zemlje žele da im se omogući ulazak u EU, na šta Pariz i Berlin nisu spremni. Bez Britanije, one bi izgubile važnog saveznika za politiku otvorenih vrata. U tom slučaju njihovi izgledi za pristupanje evropskom bloku bili bi veoma sumorni”, smatra Balfour.

Da li bi EU bila naklonjenija Rusiji bez prisustva Britanije za pregovaračkim stolom?

Moguće. Francuska i Nemačka, ali i druge velike članice EU poput Španije i Italije, sklone su sporazumima sa Rusijom o energiji bez postavljanja previše pitanja.

Članice drugog bloka unutar EU, koje uglavnom potenciraju na spornim pitanjima u odnosima sa Moskvom, odlaskom Britanije bi izgubile važnog saveznika, smatra Kobzova.

“Britanija je među zemljama koje stavljaju naglasak ne samo na materijalne koristi od saradnje sa Rusijom, već i na ljudska prava i demokratiju, ukazujući da problemi koje ona ima sa korupcijom, nedostatkom vladavine prava – treba da brinu Evropsku uniju”.

Da li bi eventualni izlazak Britanije imao uticaja na spoljnu politiku EU?

Na duže staze postoji prilika da EU bude koherentniji spoljnopolitički akter i ostvari ono što mnogi evro-federalisti sanjaju: da bude zastupljena kao jedinstveni subjekt u međunarodnim institucijama kao što je Savet bezbednosti UN.

Balfour ukazuje na odredbu iz pravnog okvira EU koji je stupio na snagu 2009.

"Lisabonski ugovor predviđa da EU teži da bude zastupljena u međunarodnim organizacijama kao jedinstveno, odnosno pojedinačno telo. Međutim, to nije realizovano zbog opstrukcionističkog ponašanja Britanije od usvajanja ovog akta, a što je štetilo poziciji Unije u različitim međunarodnim organizacijama. To će se verovatno promeniti, ako Britanija napusti EU”, zaključuje Balfour.