Objava pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa na društvenim mrežama pokrenula je u subotu 24-časovno odbrojavanja uz tvrdnju da je sporazum između Vašingtona i Teherana bliži "nego ikada ranije", ali su krhkost primirja na Bliskom istoku podvukli nastavak sukoba u Libanu i navodni napad na tanker u Ormuskom moreuzu.
S druge strane, izveštaji iranskih novinskih agencija bacaju sumnju na Šarifov vremenski okvir, uz citiranje portparola Ministarstva spoljnih poslova koji je rekao da potpisivanje sporazuma "neće biti sutra".
Šarifova izjava usledila je posle mnoštva izjava, objava i komentara prethodnog dana visokih zvaničnika s obe strane sukoba, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, što ukazuje na diplomatski napredak.
Zvaničnici u Vašingtonu su takođe rekli za RSE da se sporazum privodi kraju.
Međutim, tokom sukoba koji je počeo vazdušnim napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara već je bilo neutemeljenih nada.
Raniji optimizmi su se raspršivali nizom kršenja primirja koje je počelo 8. aprila i povratka ratobornoj retorici ključnih igrača.
Više borbenih dejstava je zabeleženo u subotu.
Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO), telo za praćenje bezbednosti pomorstva, izvestile su da je tanker pogođen nepoznatim projektilom kod obale Omana tokom noći.
"Posada je, kako se izveštava, bezbedna", saopštila je agencija. "Brodovima se savetuje da plove s oprezom."
Čitajte:
SAD i Iran na ivici dogovora dok region čeka na probojIzraelske odbrambene snage (IDF) su dotle gađale mete u Libanu gde se bore protiv Hezbolaha, iranskog proksija koga i Izrael i SAD smatraju terorističkom organizacijom. IDF su takođe izvestile o dolazećoj vatri i aktiviranju sirena za uzbunu na severu Izraela.
Visoki iranski zvaničnici su više puta rekli da sporazum s Vašingtonom mora da uključi primirje u Libanu.
Odbrojavanje do dogovora
Pregovarači SAD i Irana nisu se sastali od direktnih razgovora u Islamabadu, u Pakistanu, 11. i 12. aprila. Ti razgovori su završeni bez sporazuma, ali u potonja dva meseca su dve strane razmenjivale poruke za sastavljanje Memoranduma o razumevanju preko pakistanskih posrednika.
S obzirom na centralnu ulogu Pakistana, Šarifova izjava je privukla veliku pažnju.
"Konačan, dogovoren tekst mirovnog sporazuma je postignut", napisao je na društvenim mrežama u petak. "Pakistan sada tesno sarađuje s obe strane kako bi se finalizovali naredni koraci."
Jedan od "narednik koraka" koje je Šarif pomenuo izgleda je gde i kako će se Memorandum o razumevanju potpisati.
"Pakistan se priprema za elektronsko potpisivanje mirovnog sporazuma odmah posle toga, a zatim za razgovore na tehničkom nivou sledeće nedelje", napisao je Šarif u objavi u subotu na društvenim mrežama u kojoj se navodi da se "finalizacija" očekuje u roku od 24 sata.
Međutim, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei je naknadno sugerisao da bi proces mogao da potraje.
"Tačno vreme potpisivanja memoranduma neće biti sutra", rekao je manje od dva sata posle Šarifove objave, prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim. "Zbog oklevanja druge strane, moramo biti oprezni u davanju bilo kakvih izjava o ovom procesu."
Obe strane su iznele različite stavove o tome gde i kako će se sporazum zaključiti, a Iran je takođe izneo navode o digitalnom potpisivanju, dok je zvaničnik Bele kuće u petak za RSE rekao da posrednici i dalje razmatraju ceremoniju potpisivanja u Evropi u narednim danima.
Čitajte:
Jačanje saveza Rusija–Kina–Iran donosi sve veći izazov, ocenjuju analitičariOve razlike su trivijalne u poređenju s ogromnim razlikama u zahtevima koje strane izgleda imaju po suštinskim pitanjima.
Pojavili su se izveštaji da se to pitanje zaobiđe, tako što se početni Memorandum o razumevanju odnosi na to da Iran otvori Ormuski moreuz a Vašington ukine pomorsku blokadu iranskih luka i voda.
To bi ostavilo teža pitanja, poput iranskog nuklearnog programa, njegovih zaliha visoko obogaćenog uranijuma i sudbine američkih sankcija Iranu, za kasnije runde pregovora.
To, međutim, nije zvanično potvrđeno.
Brutalna represija u Iranu
Izveštaji iz Irana od subote sugerišu da se intenzivan obračun s političkom opozicijom u zemlji, koji je počeo tokom masovnih protesta u januaru, nastavlja nesmanjenom žestinom.
Iransko udruženje pisaca objavilo je da je Jusef Ansari, pesnik i romanopisac uhapšen 8. januara, dobio kaznu od četiri meseca zatvora plus još osam meseci uslovno.
Radio Farda (Iranski servis RSE) ustanovio je da je Ferejdun Farahani, profesor muzike i gostujući profesor arhitekture na Univerzitetu Pars, uhapšen zbog postova na društvenim mrežama koje je objavio tokom demonstracija.
Na svom Instagramu je objavio pesmu pod nazivom "U slavu želje nacije za slobodom".
U provinciji Isfahan, pravosuđe je saopštilo da će imovina 100 "izdajnika" biti konfiskovana, bez iznošenja drugih detalja.
Čitajte:
Iran izvršio skoro 30 političkih egzekucija od početka rata sa SAD i IzraelomVeć nekoliko nedelja, iranske vlasti su najavljivale slične mere protiv stotina ljudi.
Tasnim je takođe u suboru izvestio da je osumnjičeni uhapšen zbog "kontakta sa stranim špijunskim elementima".
Još jedan deo represije je sve češća upotreba novog zakona uvedenog posle 12-dnevnog rata s Izraelom prošle godine, kojim se proširuju kazne za navodnu špijunažu.
Poslednjih nedelja su neki od optuženih za špijunažu obešeni, zajedno s desetinama drugih političkih zatvorenika.
Razmere represije, koja je počela ubijanjem hiljada demonstranata u januaru, izazvale su široku međunarodnu osudu.