Podozrenje u Iranu prema okvirnom sporazumu Izraela i Libana

Kada su Sjedinjene Američke Države, Izrael i Liban potpisali svoj trilateralni okvirni sporazum u Vašingtonu, reakcija u Teheranu je bila brza – i, u celom političkom spektru iranskih medija bliskih državi – gotovo jednoobrazno neprijateljska.

Iranski mediji od lista državne televizije do glasila s bliskim vezama s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) opisali su sporazum, koji obavezuje Liban na razoružavanje Hezbolaha uz verifikaciju kao preduslov za postepeno povlačenje izraelskih snaga s juga Libana, kao "dokument sramote", "stratešku grešku" i "poniženje".

Zajednički tim kritikama bio je naglasak ne toliko na samom postojanju sporazuma, koliko na redosledu njegovih koraka.

Svaki veći mediji fokusirao se na istu strukturnu tačku: da je izraelsko povlačenje uslovljeno razoružanjem Hezbolaha, a ne obrnuto – formulaciju koju su iranski komentatori predstavili kao dokaz da je sporazum diktirao Izrael, a odobrila libanska vlada koju su opisali kao "prozapadnu" i poslušničku.

Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. Sjedinjene Države ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.

Ono što uglavnom nedostaje u izveštajima iranskih medija jeste bilo kakvo ozbiljno angažovanje u vezi sa stavom same libanske vlade – da je imala ograničen uticaj u ratu u kojem Izrael ima odlučnu vojnu nadmoć i bezuslovnu podršku SAD.

Libanska vlada je pokušala da se distancira od Teherana, koji je iskoristio osnivanje i finansiranje Hezbolaha u Libanu da bi ga učinio strateškim osloncem za projektovanje regionalne moći. Ipak, neki u Iranu su rekli da je ovim sporazumom možda otišla predaleko u drugu stranu.

Iranski listovi pod kontrolom vlade nazvali su to "velikim kockanjem Auna i Salama", čimr dr krivica direktno svaljuje na libanskog predsednika Džozefa Auna i premijera Navafa Salama, a ne na Liban kao državu.

Zvanična iranska novinska agencija IRNA opisala je sporazum kao "akomodacionistički sporazum", što je fraza u iranskom političkom diskursu koja nosi snažne konotacije kapitulacije.

Čitajte:

Hezbolahov raketni napad na Izrael 8. oktobra 2023. godine, pokrenut u znak solidarnosti s razornim napadom Hamasa dan ranije, pokrenuo je jednogodišnji prekogranični sukob tokom kojeg su izraelske snage ubile najviše lidere Hezbolaha, izvele kopnenu invaziju na jug Libana i nanele široka razaranja.

Izrael je okupirao deo teritorije na jugu Libana tokom obnovljenih borbi s Hezbolahom koje su počele 2. marta, kada su militanti koje podržava Teheran, otvorile vatru na Izrael pošto su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran.

Rešavanje libansko-izraelskog pitanja bilo je u srži diplomatskih napora da se okonča širi sukob između Irana i SAD. Teheran je bio nepokolebljiv u insistiranju da mirovni sporazum uključuje Liban.

Vašington je dotle pomogao u olakšavanju dijaloga između Bejruta i Izraela iako je rukovodstvo Hezbolaha bilo protiv tog poteza.

Džam-e Džam, list iranskog državnog emitera IRIB, predstavio je sporazum kao kršenje libanskog zakona, pozivajući se na libanski statut iz 1955. koji zabranjuje direktne pregovore s Izraelom.

List je tvrdio da je Bejrut prihvatio razoružanje Hezbolaha "protiv nacionalnog interesa" dok izraelske snage ostaju na libanskom tlu, i otišao je dalje, sugerišući da Izrael koristi diplomatski proces da bi ostvario teritorijalno širenje koje nije uspeo vojno da obezbedi od 2000. godine – što je referenca na povlačenje Izraela s juga Libana te godine posle 18 godina okupacije.

Pristalice Hezbolaha blokiraju stari put do aerodroma u južnim predgrađima Bejruta, paleći gume, iz protesta protiv sporazuma koji su potpisale SAD, Izrael i Liban 27. juna.

Novska agencija Tasnim, povezana s moćnom IRGC, takođe je povukla istorijske paralele, napominjući da je Sirija prošle godine pokušala da predstavi umereno lice Vašingtonu i Izraelu, samo da bi izraelski avioni bombardovali predsedničku palatu u Damasku, a izraelski tenkovi ušli u sirijska sela kako bi zaštitili versku manjinu Druza posle višednevnog smrtonosnog međuverskog nasilja.

Lekcija naučena: Prilagođavanje i otpor donose isti rezultat od Izraela, tako da Liban ne bi trebalo da očekuje ništa drugačije.

Tasnim je takođe objavio izjavu generalnog sekretara Hezbolaha Naima Kasema u kojoj je za sporazum rekao da je "ništavan" i "ponižavajući", i posebno preneo njegov zahtev da se umesto toga primene uslovi memoranduma o razumevanju između Irana i SAD o Libanu – direktno tvrdeći da okvir između Irana i SAD treba da potisne dogovor Izraela i Libana u kojem je posredovao Vašington.

Objavljujući trilateralni okvirni sporazum 26. juna, američki državni sekretar Marko Rubio (Marc) rekao je da je dogovor "prvi korak" u procesu, dodajući "pred nama ima mnogo posla".

"Ni na koji način ne potcenjujemo težinu zadatka koji je pred nama, ali razumemo njegovu važnost, koliko je vitalan", rekao je Rubio.

Konzervativni list Agaah je, kako se i očekivalo, sasvim drugačije video sporazum, nazivajući ga "dokumentom sramote", dok je posebno kritikovao Auna, bivšeg vojnog komandanta, tvrdeći da je vojnik potpisao odustajanje od suvereniteta Libana.

List je takođe upozorio da je američko finansiranje jačanja Libanskih oružanih snaga osmišljeno da izazove unutrašnji sukob između vojske i Hezbolaha, predviđajući da bi takav sukob uvukao, kako je naveo, "Takfiri Sirija", što je referenca na vladu u Damasku, koju predvodi Ahmed el Šara, kao dodatni destabilizujući faktor.