Na Kosovu iskopavanje grobnice, šta bi pokazalo otvaranje arhiva u Srbiji

Na severu Kosova iskopavanje zbog sumnji na masovnu grobnicu i hapšenja osumnjičenih.

U Srbiji hapšenja zbog navodne špijunaže za "albansku službu" na Kosovu.

Kosovske vlasti veruju da je reč o osobi koja je dala podatke o potencijalnoj masovnoj grobnici kod Zubinog Potoka na severu Kosova, ali u Srbiji nema zvanične potvrde.

Za to vreme kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti traži pritisak međunarodne zajednice na Srbiju da otvori arhive kako bi se otkrila sudbina nestalih u ratu na Kosovu 1989. i 99. godine.

Olga Kavran, nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su vlasti u Srbiji bile vrlo malo otvorene za bilo kakvu pomoć u radu tog međunarodnog suda, pa tako i po pitanju otvaranja arhiva.

"Predali su samo ono na šta su bili primorani međunarodnim obavezama", rekla je.

Sa početkom iskopavanja u Malom Kaluđeru, kod Zubinog Potoka na severu Kosova, pojačani su pozivi Prištine Srbiji da otvori civilne i vojne arhive koji se odnose na rat na Kosovu.

Čitajte:

Od hapšenja do iskopavanja: Šta se zna o masovnoj grobnici u Zubinom Potoku?

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) kaže za RSE da je otvaranje arhiva jedan od najvažnijih zadataka da bi se utvrdilo šta se dogodilo i ko je odgovoran.

"Ono što je najvažnije, da li ima još nekih masovnih grobnica koje bi pomogle da se sudbina još oko hiljadu nestalih Albanaca reši", navela je.

Zašto se ne otvaraju arhive?

Nataša Kandić iz FHP-a smatra da postoji više razloga zbog kojih vlasti Srbije ne otvaraju arhive.

"Sigurno postoje i dokumenti kojima bi izašla na videlo odgovornost još nekih lica osim onih koja su osuđena", navela je.

Kao jedan od mogućih razloga vidi i što ima, kako kaže, falsifikovanih dokumenata koji su u tom formatu predati i korišćeni u predmetu Slobodana Miloševića i drugim.

Kandić navodi da se tokom suđenja bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću videlo da u jednom dokumentu nedostaje ključna stranica.

Kako je rekla, reč je o dokumentu koji se odnosi na zatvor Dubrava na Kosovu. U tom zatvoru je tokom 1999. ubijeno 160 albanskih zatvorenika, a više od 300 ranjeno.

Osim toga, dodaje, otvaranjem arhiva bili bi obelodanjeni podaci koji bi mogli da budu trag prema masovnim grobnicama.

Sumnje na masovnu grobnicu bude nadu za 'grupu mitrovačkih intelektualaca'

U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.

Nekadašnja portparolka tužilaštva Haškog tribunala i ekspertkinja za međunarodno pravo Olga Kavran kaže da je zvaničnom Beogradu bilo važnije da prezentira Haški tribunal kao nešto što je neuspelo nego da pomogne u procesuiranju zločina.

"Čak i kada je trebalo utvrđivati odgovornost ljudi za ubistva srpskih civila na Kosovu, vlasti iz Srbije nisu sarađivale sa Haškim tribunalom u potpunosti, čak naprotiv", rekla je.

Međusobne optužbe Beograda i Prištine

Priština i Beograd se međusobno optužuju zbog izostanka saradnje na pronalaženju oko 1.600 nestalih na Kosovu.

Premijer Kosova je optužio Srbiju ne samo da ne želi da sarađuje, nego i da privodi ljude koji pružaju informacije o mogućim lokacijama masovnih grobnica.

"Svi smo svedoci da Srbija hapsi Srbe koji su pre više od dve decenije UNMIK-u i međunarodnim organizacijama govorili o zločinima Srbije, i to pod optužbom za špijunažu", rekao je Kurti 1. avgusta u Zubinom Potoku.

Više javno tužilaštvo i Viši sud u Kraljevu nisu odgovorili na upit RSE da li se uhapšeni za špijunažu tereti zbog davanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici.

Inicijali uhapšenog i osobe koja je, prema navodima kosovskih medija, dala informacije o grobnici još 2003. godine se poklapaju.

U Beogradu, međutim, ocenjuju da Priština politizuju pitanje nestalih "brutalnim optužbama na račun Beograda dok čitavu jednu opštinu Zubin Potok žigoše, a njene stanovnike neosnovano hapsi".

Čitajte:

Tužilaštvo u Kraljevu potvrdilo hapšenje zbog 'špijunaže', Priština kaže da je zbog davanja informacija o masovnoj grobnici

U saopštenju Kancelarije za Kosovo navodi se da Beograd insistira na rasvetljavanju sudbine nestalih lica, a da Priština godinama ne postupa po zahtevima Beograda za pretragom osam lokacija na Kosovu.

Dodaje se da postoje "utemeljena saznanja i dokazi da se na tim lokacijama nalaze posmrtni ostaci Srba nestalih tokom sukoba 1999. godine.

Međutim, Nataša Kandić iz FHP-a kaže da postoji odgovornost ne samo Srbije nego i Kosova, navodeći da ni albanska strana nije spremna da iznese nikakve papire, dokumenta.

"Osim onoga što je Haški tribunal zaplenio pretresima pre hapšenja Tačija, Krasnićija, Seljimija i ostalih", rekla je.

Specijalizovana veća za Kosovo u Hagu izreći će 16. septembra prvostepenu presudu četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – Hašimu Tačiju (Hashim Thaçi), Kadriju Veseljiju (Veseli), Jakupu Krasnićiju (Krasniqi) i Redžepu Seljimiju (Rexep Selimi).

"A da ne govorimo o tome da postoji značajna arhiva, koja je korišćena na zatvorenim suđenjima i da su države u skladu sa statutom Haškog tribunala imala pravo da povuku svoja dokumenta", dodala je Kandić.

Provera informacija o Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da su informacije o likvidaciji grupe intelektualaca iz Mitrovice dokumentovane još 2003. godine.

On je 29. jula rekao za TV Prva da su nekoliko puta vršena iskopavanja u reonu gde se sumnja da se nalaze njihovi posmrtni ostaci, ali da te potrage do sada nisu dale rezultate.

"Ovo sada je nešto što otprilike vodi ka možda još jednoj pretrazi. Pošto vodim Komisiju za nestala lica, razmenili smo određene informacije svojevremeno, koje smo mi imali. Dali smo im nešto što smo mi mogli da im damo kao podršku traženju nestalih lica", rekao je.

Odalović nije odgovarao na pozive RSE da pojasni koje je informacije do sada srpska strana dala Prištini kada je reč o grupi iz Mitrovice.

U aprilu 1999. godine na severu Kosova nestala su 23 albanska civila, među kojima su bili lekari, profesori, advokati i drugi ugledni građani.

Oni su iz Mitrovce krenuli ka Crnoj Gori, ali tamo nisu stigli.

Fond za humanitarno pravo Kosova i Fond za humanitarno pravo Srbije saopštili su da provera informacije o masovnoj grobnici u Malom Kaluđeru traje duže od dve decenije.

U njihovim saopštenjima je navedeno da je informacija o mogućoj masovnoj grobnici u tom selu javno dostupna od 7. januara 2013. godine.

Tada je dnevni kosovski list na albanskom jeziku Zeri (Zëri) objavio izjavu R.T. o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mali Kaluđer.

Navedeno je da je svedok dao izjavu istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.

Osnivanje Komisije za nestale

Zajednička komisija Beograda i Prištine za nestala lica formirana je u početkom 2026. godine, skoro tri godine nakon što su zvaničnici Srbije i Kosova u Briselu potpisali deklaraciju koja, između ostalog, predviđa osnivanje tog tela.

U januaru je održan prvi i za sada jedini sastanak Komisije, čija misija je rasvetljavanje sudbine više od 1.600 nestalih tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine.

Čitajte:

Velika očekivanja, a malo nade u dogovor Srbije i Kosova o nestalima

Srbija i Kosovo od 2004. imaju predstavnike u Radnoj grupi za nestala lica, koja radi pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Osnivanju Zajedničke komisije prethodilo je usvajanje Deklaracije o nestalim osobama, u kojoj se navodi da će potpisnici obezbediti "potpun pristup" materijalima, beleškama, naređenjima i svim drugim dokumentima, "uključujući one sa oznakom poverljivosti".

U tekstu se dve strane obavezuju i da će blisko sarađivati na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, te da će adekvatno osigurati prava i odgovoriti na potrebe porodica nestalih osoba.