Slučaj iz Novog Sada ili odrastanje po nacionalističkom obrascu

Precrtan grafit posvećen osuđenom ratnom zločincu i bivšem čelniku vojske bosanskih Srba Ratku Mladiću, u Novom Sadu. (jun 2021.)

Deca se, nažalost, uče tome da žive u stalnoj obazrivosti prema nekim neprijateljima, da ne grade svoje identitete individualno nego da se homogenišu po nacionalnom principu, kaže za Radio Slobodna Evropa Aleksandra Đurić Bosnić, kulturološkinja iz Novog Sada.

Puštanje nacionalističke pesme na školskoj priredbi u jednoj osnovnoj školi u Novom Sadu je za sagovornicu RSE pitanje vrednosti koje su plasirane kao dominantne.

"A jasno je da oni koji ih tome uče, koji su plasirali ovakav model ne rade to iz prave ljubavi prema svojoj naciji ili prema svojoj zemlji jer to nema veze ni sa jednim ni sa drugim, to nije patriotizam", ocenjuje sagovornica RSE.

"To je neka vrsta homogenizacije masa odnosno populistički trik koji se, nažalost, vrlo skupo plaća", dodaje.

U spornoj pesmi, koju izvodi folk pevač Mirko Pajčin, poznat pod pseudonimom Baja Mali Knindža, veličaju se ratni zločini nad bošnjačkim stanovništvom tokom rata u Bosni i Hercegovini i slave topovi "bestrzajci".

Folk pevač Mirko Pajčin je popularnost je stekao tokom devedesetih godina i ratova na području bivše Jugoslavije.

U nekim od svojih najpopularnijih pesama veliča osuđenike za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Pročitajte i ovo: Ko skriva istinu o zločinima od mladih u Srbiji?

Šta su rekli u Ministarstvu prosvete i novosadskoj školi?

Nakon što se u javnosti pojavio snimak, na kojem deca od desetak godina iz osnovne škole "Vasa Stajić" u Novom Sadu igraju uz stihove pesme "Ne volim te Alija", Ministarstvo prosvete je saopštilo da će u toj obrazovnoj instituciji biti izvršen stručno-pedagoški nadzor, kao i da će reagovati inspekcija kako bi se utvrdila odgovornost zaposlenih".

Ružić je dodao da situacija u Osnovnoj školi "Vasa Stajić" u Novom Sadu "nipošto ne odslikava situaciju i atmosferu u školama u Srbiji" i da je to izolovan slučaj.

Ružić je, naime, u saopštenju od 23. juna naveo da škole dobijaju smernice i uče mehanizme kreiranja sigurnog i podsticajnog okruženja za sve učenike, negovanje demokratske kulture, tolerancije, empatije i poštovanja različitosti svih učesnika školske zajednice.

Direktorka osnovne škole "Vasa Stajić" Zorica Đurić je za portal Nova.rs 22. juna rekla da je za ceo događaj saznala iz medija, te dodala da je u pitanju nesmotren incident i da niko od prisutnih učitelja nikada nije ni čuo sporne stihove, a kamoli ih puštao deci.

Prema njenim rečima, u priredbi su učestvovala deca iz četiri razreda i postojao je dogovor da svaki razred ima prava na po tri pesme.

Ona je napomenula da niko iz kolektiva OŠ "Vasa Stajić" ne podržava govor mržnje prema bilo kome.

Pročitajte i ovo:

Most: Zašto je Vulinu više stalo do Ratka Mladića nego do Nataše Kandić?Pančić: Ratko Mladić i ljute devojkeTeofil Pančić: Fabrikovanje zaborava

Otkud nacionalistička pesma na školskoj priredbi?

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić kaže za RSE da kada bi slučaj iz novosadske škole bio izolovan, onda bi mogao da se podvede pod nepažnju učiteljice ili direktora škole.

Ona, međutim, ocenjuje, da je ova priča deo daleko šireg problema i posledica toga što nisu transformisani vrednosni sistemi u društvu.

"Oni su i dalje ostali utemeljeni u primarno nacionalističkom obrascu, u udžbenicima se uči nešto što bi bila revizija istorije", ocenjuje Đurić Bosnić.

Pročitajte i ovo: Popov: Nacionalistički incidenti mogu voditi sukobima

Navodeći da se sa jedne strane govori o putu u Evropsku uniju o odanosti evropskim vrednostima, ona kaže da, sa druge strane, postoji snažna struja koja produkuje ideološki obrazac koji je u svojoj osnovi nacionalistički, zasićen ksenofobijom, koji kao i 90-ih govori o tome da je Srbija okružena neprijateljima.

"Da postoje naši viševekovni tradicionalni ili arhetipski prijatelji ili neprijatelji. Pa, su nam onda prijatelji Rusi, sa druge strane nam je Zapad oličen u slici jednog hroničnog neprijatelja i to je ono što deca uče od svojih roditelja, to je ono što oni mogu da vide u svom okruženju", dodaje Đurić Bosnić.

Da li je moguće ovakve događaje sprečiti i kontrolisati?

"Naravno da je moguće", odgovara kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.

Ona navodi da bi bilo preterano reći da ne postoje društva u kojima izgredi ovakve vrste ne postoje, ali da ukoliko je govor mržnje kažnjiv onda postoje sve šanse da će se ovakve pojave smanjiti.

"To međutim kod nas nije slučaj. Mi smo preplavljeni i u virtuelnom i u stvarnom svetu ovakvim formulacijama i ovakvim ideološkim spektrom", dodaje.

Ona napominje da se to sada može samo sanirati pod pretpostavkom dobre volje.

"Da, može, ukoliko se počne transformacija školstva, sistema obrazovanja, kulture, institucija kulture, medija, pa posle i pravosuđa i svega što podrazumeva demokratska transformacija društva", zaključuje Đurić Bosnić.

Incident u novosadskoj školi je osudila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, Bošnjačko nacionalno vijeće, kao i nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava i Vojvođanski kulturni klub Vasa Stajić.