Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ko skriva istinu o zločinima od mladih u Srbiji?


Sa radionice "Zločini u Sandžaku 1991-1995. godine"

"Mladi žive u neznanju, neko krije istinu od njih", kaže Sanja Krstić iz Jagodine, učesnica radionice "Zločini u Sandžaku 1991-1995. godine" održane u Priboju.

U okviru programa "Istina i pomirenje u Srbiji", radionice organizuje nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, sa ciljem da kroz niz ovakvih događaja ostvari komunikaciju sa mladima o bolnim temama iz nedavne prošlosti.

Predstavljaju se činjenice koje govore o kršenjima ljudskih prava u Srbiji za vreme trajanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije 1991-2001. godine.

Radionice su osmišljene za učesnike starosti između 18 i 35 godina.

Ko krije istinu?

"Mladi, nažalost, nisu osvešćeni. Generalno u medijima se malo priča o tome, generalno se malo priča u školi, generalno se malo priča bilo gde. Sve je to princip indoktrinacije", uverena je Jelena Jocić.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ona iznosi uverenje da generacije koje stasavaju u Srbiji odrastaju "sa povezom na očima" i iskrivljenim slikama o događajima iz devedesetih godina prošlog veka.

"Oni nisu krivi za to što ne znaju. Država mora da iznese prave podatke, da se organizuju radionice, predavanja, da udžbenici istorije budu dopunjeni i da se prava istina sazna. Da se o tome piše, da se o tome istražuje, a ne da krijemo istinu", kaže Jocić.

"Kada sam se prijavila za ovu radionicu i kada sam pomenula temu mojim prijateljicama sve su bile u fazonu 'pa nismo ni znali da se nešto dešavalo tada'. U krugovima u kojima se ja krećem uopšte se ne priča o ovim temama", ispričala je Sanja Krstić iz Niša.

Larisa Karaosmanović iz Priboja je mišljenja da ni mladi nisu dovoljno upoznati šta se događalo u njihovoj opštini s početka devedesetih godina.

"Ali što se tiče mladih koji dolaze iz sličnog okruženja kao što sam ja, mislim da su dovoljno upoznati. Ali nažalost ima dosta i onih koji razmišljaju na drugačiji način, kojima su još uzori Ratko Mladić, Radovan Karadžić", kaže Karaosmanović.

Posledice nesuočavanja

Građani Sandžaka regije na jugozapadu Srbije naseljena većinom bošnjačkim stanovništvom, pamtiće devedeset po strahu, pretnjama koji su sejani sa najviših državnih nivo vlasti. Na drugoj strani granice u BiH trajao je rat, a zločini su se događali i u Srbiji.

"To su ubistva, paljevine kuća, posebno na području pribojske opštine, a prvo se počelo sa ubistvom Rama Berbe 1992. godine, zatim otmice u Štrpcima, Sjeverinu, Kukurovićima. U drugim mestima Sandžaka, prema podacima Fonda za humanitarno društvo, desetine hiljada meštana Sandžaka je prošlo surovi tretman informativnih razgovora, gde su ljudi ponižavani, maltretirani, iznuđivani su im iskazi, a da su retki oni koji su za to odgovarali", priseća se predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Novog Pazara Semiha Kačar jedna od predavača radionice.

"Ako se društvo ozbiljno ne suoči a prošlošću i odgovornošću onda smo u velikom problemu. Znači da nam ni obrazovni sistem nije postavljen kako treba. Istina o devedesetim godinama prošlog veka, potrebna je svim mladim generacijama u Srbiji ali i u regionu", istakla je Kačar.

Kačar: Istina o devedesetim godinama prošlog veka potrebna je svim mladima
Kačar: Istina o devedesetim godinama prošlog veka potrebna je svim mladima

"Nažalost, teško je otkriti ako institucije države ne rade ništa na tome. Da bi istina bila dostupna mladim generacijama neophodno je institucionalno priznanje. Nažalost, to je izostalo u Srbiji i dodaje da ono što se dešavalo na području Sandžaka tokom devedesetih godina, potrebno je da zna mlada generacija", zaključuje Kačar.

Takođe je navela da je cilj radionica da se mladi ljudi upoznaju, pričaju o teškim temama i iznose svoja mišljenja te da je to pravi put ka izgradnji poverenja i mira u budućnosti.

"Na mladima je da spoznaju istinu i da kroz različite vidove, organizovanja, insistiraju od države da se jasno izjasni prema prošlosti, da bismo imali jasnu budućnost", navodi Kačar.

Kako do pomirenja

Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji pokušava javnosti u Srbiji da predstavi činjenice koje govore da su se ratni zločini, ubistva, proterivanja, prisilne mobilizacije, aktivnosti paravojnih jedinica, torture u logorima kao i skrivanje leševa iz drugih delova bivše Jugoslavije događale i u Srbiji kaže Fiona Jelići programska asistentkinja u ovoj organizaciji za ljudska prava iz Beograda.

"Smatram da ne govorimo dovoljno o tome, a da bismo došli do pomirenja, moramo prvo da pređemo preko istine, preko činjenica, jer da bismo uspostavili pomirenje prvo moramo uspostaviti pomirenje između građana Srbije, pa tek sa građanima u regionu", rekla je Jelić.

Učesnici radionice posetili su i spomen-obeležje podignuto za 17 Bošnjaka otetih iz autobusa i pobijenih oktobra 1992. godine od strane srpskih paramilitaraca. Takođe, i železničku stanicu Štrpci odakle je 1993. godine oteto i pobijeno 20 putnika, većinom bošnjačke nacionalnosti.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG