Dva iz perspektive Brisela sporna zakona u Crnoj Gori, izmene pravosudnih zakona u Srbiji, kao i neuspešno oduzimanje poslaničkog imuniteta bivšoj vicepremijerki u Albaniji, vratili su te tri države kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji (EU) na ključni test pridruživanja – vladavinu prava.
Progres u svim poglavljima čije je zatvaranje neophodno za buduće pridruživanje neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinje stagniraju ili nazaduju u poglavljima 23. i 24, koja se, po metodologiji evrointegracija, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja.
"Nepovratne reforme u ovim oblastima su uslov da partneri u proširenju napreduju na svojim putevima pristupanja, ispunjavanjem specifičnih merila u tim oblastima", podsećaju iz pres službe Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Reforme se ne rešavaju samo na papiru, zemlje moraju pokazati njihovu stvarnu implementaciju, a takođe moraju osigurati verodostojan istoriju opipljivih rezultata", zaključuje se u izjavi.
Crna Gora i Albanija su dve zemlje na vrhu liste u pristupnom procesu. U tom kontekstu o Crnoj Gori je govorila Marta Kos, EU komesarka za proširenje, prilikom susreta sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u četvrtak u Podgorici. Ali je i precizirala:
"Morate imati nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nezavisne medije, nikada nećemo praviti kompromis po tim pitanjima."
Zašto dva zakona otežavaju put Crne Gore ka EU?
Ambicija vlasti u Crnoj Gori da zemlja postane 28. članica EU, nedavno je zakomplikovana potezom državne Skupštine, odnosno usvajanjem dva kontroverzna zakonska rešenja.
Reč je o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Prema ocenama Evropske komisije, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona.
Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Njome se jačaju prava privatnosti pojedinaca, nameću stroge obaveze organizacijama, a primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU.
Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca, posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela.
Čitajte: Usklađivanje ili raskorak? Brisel kritikuje Podgoricu zbog odredbi novog zakona o ličnim podacimaKritike koje dolaze iz crnogorske opozicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju.
Naime, ključna zamerka se tiču povećanja ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, posebno u imenovanju i razrešenju direktora policije, što, prema kritičarima, otvara prostor za politički uticaj na rad policije.
Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost najčešće se kritikuju odredbe koje omogućavaju pristup bazama podataka državnih organa i institucija, u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke.
Istovremeno se od Crne Gore očekuje imenovanje članove Sudskog saveta, centralnog tela pravosuđa koje, između ostalog, imenuje i razrešava sudije.
Trenutno je u Crnoj Gori procedura izbora četiri nova člana Sudskog saveta.
Zašto su novi zakoni u Srbiji za EU 'nazadovanje'?
U slučaju Srbije EU je bila jasna. Nakon što su na inicijativu partije predsednika države Aleksandra Vučića usvojeni pravosudni zakoni, iz Brisela su usledile kritike, uključujući i od komesarke za proširenje koja je ocenila da se tim zakonima ograničava nezavisnost pravosuđa i da je time, prema njoj, učinjen ozbiljan korak unazad.
Aleksandar Vučić je odgovorio da ne razume o kakvom kretanju u nazad se radi, pošto Srbija četiri godine, podvukao je, stagnira na EU putu. Srbija je 2021. godine, otvorila klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost, u pristupnim pregovorima, da potom ne bi usledio bilo kakav pomak.
Čitajte: Izmene pravosudnih zakona u Srbiji pale alarm u BriseluPravosudni zakoni čija je primena počela vuku zemlju u suprotnom pravcu od približavanja evropskim standardima.
Evropska unija je najpre tražila da zakoni ne budu usvojeni, a nakon što ih je Vučić potpisao, Brisel je poručio da treba suspendovati njihovu primenu dok Venecijanska komisija ne iznese svoje mišljenje.
Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope i direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Grazu, navodi da Srbija u takvoj političkoj konstelaciji nema šanse da se približi evropskim strukturama.
"Ne radi se o vladavini prava, već o nepoštovanju osnovnih demokratskih pravila. Jasno je da trenutni režim nije zainteresovan za pridruživanje EU ili za osiguranje da je Srbija demokratija", uveren je Biber.
Problemi sa IBAR-om u Albaniji
Tokom prošle godine Albanija je otvorila sva pregovaračka poglavlja, uprkos problemima na polju vladavine prava.
Kao i u slučaju ostalih država kandidatkinja, u izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra prošle godine, za Albaniju je navedeno da ključne zabrinutosti uključuju pojačan politički pritisak na pravosuđe, ozbiljne zaostatke zbog upražnjenih radnih mesta, slabu borbu protiv korupcije i ograničenu slobodu medija.
Poslednji izazov za pravosuđe ali i zakonodavce te zemlje, bilo je odbijanje Skupštine Albanije da ukine imunitet bivšoj potpredsednici vlade Belindi Baljuku (Balluku), koja je optužena za korupciju.
Poslanici vladajuće Socijalističke partije su odbili da glasaju za ukidanje imuniteta, a odluku je pozdravio i sam premijer Edi Rama navodeći da je Parlament uradio baš ono "što bi uradio u svakoj demokratskoj zemlji u Evropi".
Edi Rama, premijer Albanije.
Sa Raminim uveravanjem da zahtev za ukidanje imuniteta nije u skladu sa Ustavom, nisu se složili u Briselu.
Kako saznaje RSE u sedištu EU, to je direktno uticalo na otpor nekih država članica da se Albaniji da pozitivan IBAR. Reč je o izveštaju o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, skraćeno IBAR, čije je usvajanje neophodno da bilo koja država kandidatkinja krene ka zatvaranju poglavlja.
Dok države EU ne usvoje jednoglasno IBAR, Albanija neće moći da se kreće ka zatvaraju poglavlja.
Crna Gora je, na primer, morala da sačeka pozitivan IBAR, koji je usvojen u junu 2024, da bi mogla da započne proces privremenog zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Pre tog, poslednje zatvaranje poglavlja desilo se 2017. godine.
Može li se 'progledati kroz prste'?
Prijem novih članica bez prava veta koje trenutno ima svaka od 27 država EU, za šta su se u zajedničkom autorskom tekstu prošlog meseca u nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne zajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) založili Aleksandar Vučić i Edi Rama, podstakao je spekulacije da bi se zapadnobalkanskim državama moglo i "progledati kroz prste".
Florian Biber je mišljenja da je u ovom pravnom okviru nemoguće odvojiti politička razmatranja od merila vladavine prava.
Čitajte: Evropska komisija predstavila neformalne ideje o prijemu novih država u EU, članice 'rezervisane'"Naravno, političke elite u Crnoj Gori i Albaniji prepoznaju politički zamah i sklone su da budu manje stroge u pogledu implementacije. Međutim, na kraju je potrebna saglasnost 27 država članica, što je daleko od zagarantovanog", upozorava Bajber u izjavi za RSE.
O tome je evropska komesarka za proširenje Marta Kos početkom marta govorila u Evropskom parlamentu, nedvosmisleno rekavši da status predvodnika u procesu nije večno zagarantovan.
"Pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status", rekla je Kos, istakavši da se ovo odnosi upravo na zemlje koje su najviše napredovale u ovom procesu, poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije.
Ovim zemljama je poručila da se "napredak mora iznova zarađivati kroz reforme".
Mogu li 'zaštitni mehanizmi' biti od pomoći?
Zaštitni mehanizmi nisu nepoznati u evropskim procesima.
Naime, kada su 2007. godine Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, Evropska komisija je odlučila da odobri prijem uprkos nedovršenim reformama u oblasti vladavine prava, uz uslov da se slabosti nastave rešavati nakon pristupanja kroz takozvani Mehanizam saradnje i verifikacije, koji je omogućio postpristupni nadzor i redovno ocenjivanje napretka u pravosuđu i borbi protiv korupcije.
Ovaj postpristupni nadzor je trajao punih šesnaest godina i okončan je 2023.
Za Floriana Bibera postoje rešenja za moguće dileme država članica, a solucija prema njemu leži u prelaznom periodu koji bi omogućio novim članicama da primene reforme nakon pridruživanja.
Prijem Crne Gore i eventualno drugih zemalja regiona bi, prema njemu, signalizirao da postoji budućnost regiona u EU.
"Takav politički projekat mora uveriti skeptike među državama članicama, a takođe mora uključiti i održive mehanizme kako bi se osiguralo da će buduće članice poštovati vladavinu prava", smatra Biber.
Čitajte: Smeši li se državama Zapadnog Balkana 'polučlanstvo' u EU?Međutim, dodaje ovaj sagovornik, i ako bilo koja nova članica ispuni sve kriterijume, nema garancije da neće doći do nazadovanja.
To se dogodilo u Mađarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj godinama nakon pridruživanje EU kada se u ovim zemljama pojavio problem sa nezavisnošću sudstva i vladavinom prava jer su vlasti neretko pokušavale da utiču na sudove, ograniče medijske slobode i smanje kontrolu nezavisnih institucija.