Momin Kan (Khan) provodi duge radne sate vodeći malu prodavnicu u avganistanskoj prestonici Kabulu. Srećan je što ima posao, ali se, kao i mnogi ljudi oko njega koji nisu zaposleni, nalazi u istoj situaciji: da bi preživeo, oslanja se na novac koji mu šalju članovi porodice iz inostranstva.
Od kada su talibani ponovo preuzeli kontrolu nad Avganistanom pre pet godina, nakon povlačenja međunarodnih vojnih snaga, privreda zemlje stagnira, inflacija je naglo porasla i umanjila kupovnu moć građana, a međunarodne investicije su gotovo potpuno presušile, zbog čega se obični Avganistanci poput Kana bore za opstanak.
Kan je za Radio Azadi, avganistanski servis Radija Slobodna Evropa (RSE), rekao da svakog meseca članovi avganistanskih porodica koji žive u inostranstvu šalju novac svojim bližnjima, obezbeđujući im spas u teškim ekonomskim vremenima.
"Te porodice u potpunosti zavise od novca koji im se šalje iz inostranstva. Gotovo svakog meseca podižem taj novac za njih i dostavljam im ga. To se pretvorilo u glavni izvor opstanka za te porodice", rekao je.
Od povratka na vlast u avgustu 2021. godine, talibanska vlada pokušava da istakne ekonomske uspehe nakon što je prošle godine predstavila petogodišnju Nacionalnu razvojnu strategiju.
Međutim, malo Avganistanaca oseća bilo kakav pozitivan efekat. Zapravo, mnogi osećaju suprotno u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, koju su decenijama pogađali ratovi.
Čitajte:
Bežeći od nasilja na granici, Avganistanci se muče da obnove životeGodišnja stopa inflacije u maju dostigla je osam odsto, u poređenju sa 0,5 odsto u istom mesecu prethodne godine. Inflacija cena hrane, koja meri rast cena korpe prehrambenih proizvoda, bila je još viša i iznosila je 8,2 odsto.
Radio Azadi razgovarao je sa porodicama u različitim provincijama širom zemlje i iste probleme su navodili gotovo sve: inflaciju i nedostatak prilika za zaposlenje.
Abdul Satar Ajubi (Sattar Ayubi), stanovnik okruga Savai (Sawkay) u istočnoj avganistanskoj provinciji Kunar, rekao je za Radio Azadi da bi njegova porodica ostala bez ikakvog izvora prihoda da njegov sin ne šalje novac iz inostranstva.
"Moj sin živi u Londonu i izdržava porodicu redovno šaljući novac odande. Bez njegove podrške ne bismo mogli da pokrijemo svakodnevne troškove", rekao je Ajubi, dodajući da, "pošto u zemlji nema poslova ni poslovnih prilika", Avganistanci koji imaju rodbinu u inostranstvu praktično moraju da primaju finansijsku pomoć da bi preživeli.
Ne postoji zvaničan podatak koji pokazuje tačan iznos doznaka iz inostranstva koje su stigle u Avganistan tokom 2026. godine, uglavnom zato što najveći deo novca ulazi preko sistema kao što je Hawala, neformalne mreža zajmodavaca koja funkcioniše van tradicionalnog bankarskog sistema.
Azarakš Hafizi (Azarakhsh), bivši predsednik Privredne komore Avganistana, rekao je za Radio Azadi da su doznake iz inostranstva praktično utrostručene poslednjih godina.
"Ranije su Avganistanci koji žive u inostranstvu slali oko milijardu dolara godišnje. Taj iznos sada se kreće između 2,7 i 3,5 milijardi dolara godišnje", rekao je Hafizi, koji se vratio u Kabul nakon višegodišnjeg boravka u Nemačkoj.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nova represija u Avganistanu: Talibani uništavaju mobilne telefone
Avganistan je takođe postao jedno od najvećih humanitarnih kriznih žarišta na svetu nakon ekonomskog sloma i gubitka ključne zapadne pomoći.
Ograničenja koja su talibani nametnuli ženama dodatno su otežala situaciju jer su mnogim porodicama koje se muče da prežive uskratila važan izvor prihoda. Ženama je zabranjen rad u većem delu privrede, dok se preduzeća u vlasništvu žena suočavaju sa opsežnim ograničenjima.
Dodatni pritisak na privredu predstavlja činjenica da je poslednjih godina gotovo 3,5 miliona Avganistanaca, uglavnom iz susednih zemalja Irana i Pakistana, bilo primorano da se vrati u zemlju.
"Sa milionima Avganistanaca koji se vraćaju kući, brz rast stanovništva nadmašuje ekonomski napredak, što smanjuje prihode i produbljuje siromaštvo i ranjivost", rekao je Faris Hadad-Zervos, direktor Svetske banke za Avganistan.
Avganistan takođe ima jednu od najviših stopa nezaposlenosti na svetu. Prema podacima Međunarodne organizacije rada (International Labor Organization - ILO), stopa nezaposlenosti ostala je na 13,35 odsto tokom 2025. godine.
Čitajte:
Talibani provode 'propisni hidžab' privođenjem i premlaćivanjem ženaJedna stanovnica južne provincije Kandahar rekla je za Radio Azadi da je finansijska pomoć rođaka iz inostranstva jedini izvor prihoda koji njenoj porodici omogućava kupovinu neophodne hrane i lekova.
"Nezaposlenost i ekonomske teškoće primorale su mnoge avganistanske porodice da se oslanjaju na ovu pomoć kako bi pokrile svakodnevne troškove, kao što su kupovina lekova i hrane, kao i potrebe naše dece", rekla je žena, koja je govorila pod uslovom anonimnosti.
Hafizi upozorava da je oslanjanje na doznake samo kratkoročno rešenje za probleme Avganistana i da bi na kraju moglo negativno da utiče na motivaciju ljudi za rad i preduzetništvo.
"Da bi se prevazišli ekonomski problemi, fokus mora da se prebaci na dugoročna rešenja koja će pomoći stvaranju novih radnih mesta i unapređenju privrede", rekao je.