Želja mladih Kosovara da emigriraju u razvijene zemlje nije izbledela. Oni ističu da ni činjenica da je Kosovo danas nezavisno ipak nije promenila socio-ekonomsku situaciju u zemlji.
Velika stopa nezaposlenosti, nejasna pespektiva, loši uslovi studiranja razlozi su iz kojih bi veliki broj mladih Kosovara napustio zemlju i krenuo u potragu za boljim životom.
Iako ima onih koji kažu da nigde nije bolje od svoje domovine, veliki broj mladih je mišljenja da im domovina ne pruža dovoljno.
Jedan od njih je Asllan Bllaca, student učiteljskog fakulteta. On ističe da su politizacija i nemogućnost za zapošljavanje razlozi zbog kojih bi napustio Kosovo.
“Nije u pitanju samo materijalna strana već politizacija i nemogućnost da se uključimo u bilo koju profesiju. Ukoliko nemaš partijsku knjižicu velikih stranaka, nemoguće je da se zaposliš”, kaže Bllaca.
Nevaip Luri, 25-godišnjak, ističe da se Kosovo suočava sa teškom socio-ekonomskom situacijom, odnosno sa visokim stepenom nezaposlenosti. Navodi da bi bez razmišljanja napustio Kosovo ukoliko bi mogao da se zaposli u državama EU.
“Ukoliko bi mi se pružila šansa, napustio bih Kosovo. Promenio bih i profesiju, samo da bih radio nešto”, kaže on.
Loš kvalitet studija i materijalna situacija
Mladi čeznu i za studiranjem van zemlje, pošto su, kako kažu, uslovi i kvalitet studiranja na Kosovu veoma loši.
“Ovde nema perspektive, nema prednosti, ukoliko nemate poznanstva nemoguće je išta postići. Rado bih otišao u Englesku i radi studija, ali i radi posla”, kaže nam Asdren Tahiri.
Kosovski pasoš i šengen viza
Agim Paca, poznavalac pravno-statističkih pitanja smatra da je teška ekonomska situacija glavni katalizator da se mladi i mnoge porodice oduče za jedan bolji i normalan život u zemljama EU.
“Većina onih koji napuštaju zemlju su građani koji nemaju mogućnosti za bolju materijalnu situaciju i koji vide perspektivu vani, gde se nadaju da će se zaposliti ili gde će živeti od socijalne pomoći”, kaže Paca.
Ali ono što je zabrinjavajuće, dodaje on, je to što građani Kosova i dalje na ilegalan način pokušavaju da uđu u zemlje EU, pošto one više ne prihvataju azilante sa Kosova.
“Nemaju slobodu kretanja, onda oni nalaze alternativne oblike putovanja. Kada bi imali mogućnost da se slobodno krećemo, ti bi rizični alternativni putevi verovatno bili zaboravljeni”, kaže Paca.
Ali i pored toga, prethodno je ministar dijaspore, Ibrahim Makolli, kazao za RSE da građani Kosova i dalje posećuju njegovo ministarstvo kako bi se raspitali o mogućnostima migriranja u zemlje EU. Ti napori su uzaludni pošto Evropa više ne prihvata kosovske azilante.
