Sve države u situacijama kada su u pitanju određeni bezbednosni aspekti, a posebno aktivnosti obaveštajaca, imaju sklonost da budu tajanstvene, da ne daju opširnija obrazloženja u javnosti, kaže za Fejsbuk rubriku Zašto? advokat i kolumnista Vlatko Sekulović, odgovarajući na pitanje zašto se "ćuti" o aferi sa obaveštajcima u Srbiji.
"U tom smislu, čini mi se da Srbija nije izuzetak, posebno što se radi o odnosu sa jednom od zemalja koja za srpsku politiku predstavlja jedan od oslonaca u međunarodnoj zajednici. Tako da je jasno da će ta afera biti ne samo zataškana, nego će se truditi da je što pre i zaborave, makar da je javno zaborave", ocenjuje Sekulović.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prethodno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno da špijunska afera, odnosno aktivnosti ruskog diplomate Georgija Klebana, koji je prikupljao obaveštajne podatke u Srbiji, nisu predmet istrage tužilaštva.
Sekulović navodi da to što će se dešavati u svetu bezbednosti po ovom pitanju ostaje da se vidi u budućnosti jer ovo, kako kaže, nije prvi slučaj da se zataškava uloga ruskih obaveštajaca ili makar jednog dela obaveštajne zajednice Ruske Federacije u Srbiji.
"Setimo se i slučaja sa ona dva agenta koji su bili upleteni u zbivanja u Crnoj Gori, mislim na ’državni udar’, a koji su dolazili preko Beograda, otišli iz Beograda, gde je šef ruskih obaveštajnih službi dolazio izgleda i po tom pitanju u Beograd, pa smo posle toga ostali uskraćeni za bilo kakve druge detalje", kaže Sekulović.
On navodi da pored dva različita nivoa, jednog koji je u javnosti i drugog iza kulisa, postoji i treći, pravosudni, aspekt.
"U smislu da li tu postoje određena krivična dela, ko je tu koga špijunirao i zašto. Takav jedan događaj bi morao da ima neki svoj epilog i u pravosudnom sistemu. Setimo se i slučaja, svojevremeno, (Momčila) Perišića (nekadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije op.a.) koji je bio hapšen i optuživan za saradnju sa stranim obaveštajnim slučajevima, tako da bi i ovaj događaj morao da ima nekakav epilog što se tiče pravosudnog sistema", kaže Sekulović.
Nakon objavljivanja snimka na kojem se vidi kako čovek identifikovan kao potpukovnik Georgi Kleban, pripadnik Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) daje novac čoveku za koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije, oglasila se Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koja je potvrdila autentičnost snimka. Održana je i sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije nakon koje se javnosti obratio predsednik države.
"Čini mi se da je ta afera samo jedan deo nekog šireg mozaika jer je izbila u vreme koje donekle koincidira sa druga dva događaja", kaže Vlatko Sekulović upitan kako komentariše događaje u Beogradu koji su pratili aferu sa ruskim obaveštajcem.
"Prvi je da je BiH poslala jedan dokument, koji je sličan ANP-u, a koji predstavlja osnov za saradnju između BiH i NATO-a i to se desilo nakon više meseci pritisaka od strane pojedinih zemalja i posrednika. Drugi događaj, koji opet negde koincidira sa ovim, je dolazak visokog zvaničnika Stejt departmenta koji je zadužen za monitoring kršenja sankcija isporuke oružja sa Rusijom", navodi Sekulović.
On takođe primećuje da je u ponedeljak objavljena nova lista u vezi sa licima koja se nalaze na crnoj listi SAD zbog saradnje sa određenim zemljama, u smislu trgovine oružjem, a koje su za SAD neprihvatljive.
"Tako da se postavlja pitanje da li to opet ima veze sa tom nabavkom naoružanja iz Rusije ili nema, da li to ima veze sa angažovanjem srpskih kapaciteta u smislu proizvodnje oružja za one zemlje koje za SAD predstavljaju problem što se tiče saradnje. E sad, gde se tu preklapaju i suprostavljaju interesi dva najzainteresovanija igrača, koja su i najjači u oblasti bezbednosti, a to su Rusija i SAD, to je veliko pitanje. A mislim da i ovo što se desilo sa tim obaveštajcem iz GRU-a ne može da se izdvoji iz šireg konteksta nekih procesa koji se dešavaju u Srbiji i regionu", zaključuje Sekulović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je, što se njega tiče, afera s ruskim obaveštajcem u Srbiji zatvorena posle njegovog razgovora sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom u Beogradu.
Sekulović primećuje da predsednik Srbije jeste jedan od onih koji moraju da se izjasne po tom pitanju, ali da sigurno nije jedini.
"Mogu da razumem da dolazi do određene deeskalacije tih zategnutih odnosa, ali sa druge strane, mi kao građani bi morali biti upoznati, makar u većoj meri, sa time šta se dešava, koji su problemi, koje prepreke, šta su suprostavljeni interesi jer ukoliko budemo uskraćeni za te odgovore samo će rasti stepen anksioznosti u društvu koje je već opterećeno raznim problemima, nejasnoćama, teorijama zavere i tako dalje", zaključuje Sekulović.
- Anastasakis: 'Afera špijun' teško moguća bez znanja Putina
- Špijunska afera: Hoće li Vučić i Putina pitati 'zašto'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 4. decembra u Sočiju.
Vučić je tada na pitanje novinara da li su razgovarali o špijunskoj aferi rekao da su razgovarali o svim temama.
"Imamo dobre odnose i trudićemo se da dalje čuvamo ne samo prijateljske, već da nadograđujemo te prijateljske odnose", rekao je Vučić tada novinarima.
Facebook Forum