Zašto Evropska unija nudi u Srbiji posredovanje u dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima, zašto su i vlast i opozicija, uključujući Savez za Srbiju koji je proglasio bojkot parlamentarnih izbora na proleće 2020. godine, pozitivno reagovali na ovu ponudu? Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je ponudila odmah i datum (9. i 10. oktobar) za prve razgovore vlasti i opozicionih parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije.
Pokušaj dijaloga vlasti i opozicije, koji se održavao od avgusta meseca na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u posredovanju civilnog sektora, nije doveo do očekivanih rezultata. Šta pokazuje crnogorsko iskustvo?
Nedavno je izašlo u javnost da je Evropska unija tajnom diplomatijom uspela da dogovori da dve opozicione stranke (Demokrata i Građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija) koje su u bojkotu parlamenta od 2016. godine, učestvuju u radu Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva.
O tome za Zašto? Radija Slobodna Evropa govori dr Zlatko Vujović iz Podgorice, generalni sekretar ENEMO (Evropske mreže organizacije za monitoring izbora).
RSE: Šta je interes Evropske unije (EU), zašto posreduje u dijalogu vlasti i opozicije i u Srbiji i u Crnoj Gori?
Vujović: Crna Gora i Srbija će imati iduće godine izbore. Na tim izborima, za očekivati je, da će biti formirana vlada koja bi trebalo da dovede do toga da Crna Gora i Srbija do 2025. godine okončaju pregovore i eventualno pokrenu proces ratifikacije sporazuma sa EU. Postavlja se pitanje da li to može da uradi vlada koja nema puni legitimitet, jer je opozicija bojkotovala izbore i osporila legitimitet vlade i izborne rezultate. Tako da EU ima veoma konkretan interes da se proces odradi na što bolji način, da se održe slobodni i fer izbori i da nakon toga bude izabrana vlast koja uživa puni legitimitet, a da opozicija ne osporava rezultate izbore.
RSE: To su interesi EU. Ali, koji se mehanizmi, instrumenti nalaze u rukama evropskih posrednika koji omogućavaju da se postigne kompromis, a što, u slučaju Srbije, nisu uspeli domaći moderatori iz nevladinog sektora?
Vujović: Mogućnost uticaja EU i domaćih faktora nije uporediv. Mi se nalazimo u jednom duboko polarizovanom društvu u kome je međusobno povjerenje aktera na veoma niskom nivou. Na strani EU je to što svi akteri, kako vlast, tako i opozicija, žele da se predstave da su oni partneri EU, da su oni ti koji mogu uvesti Crnu Goru ili Srbiju u EU.
RSE: Koliko je bojkot efikasan metod pritiska na vlast? Šta pokazuje crnogorsko i međunarodno iskustvo?
Vujović: On nije u potpunosti efikasan, ali, sa druge strane, ne treba ga ni zanemariti. Iz prostog razloga što, niti bi se EU involvirala u proces, niti bi vlast bila spremna na kompromis da nije bojkota. Tako da je bojkot za opoziciju bio prilično efikasan, bez obzira što nije poželjan, što ukazuje na dosta negativnih stvari, što ugrožava Crnu Goru u pregovorima sa EU. Govorim o bojkotu parlamenta od strane opozicije u Crnoj Gori. Bojkot izbora bi bilo političko samoubistvo opozicije. Opozicija u Crnoj Gori ne razmišlja o tome kao realnom scenariju, jer ne samo što bi marginalizovala sebe, već bi ostala bez značajnih budžetskih izdvajanja za njen rad.
RSE: Zahtevi opozicionog Saveza za Srbiju odnose se, pored ostalog, na ravnomernu medijsku zastupljenost (na Radio-televiziji Srbije) svih učesnika u izbornoj trci, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), te zabranu funkcionerske kampanje. Kakva je vaša procena, da li vlast može da ispuni ove uslove a da ne ugrozi podršku koju ima kod birača? I da li ispunjenje ovih uslova garantuje fer i poštene izbore?
Vujović: Ono što je. čini mi se, u Srbiji prisutno više nego u Crnoj Gori jeste da vlast kontroliše prilično razgranato tržište tabloida i privatnih TV kuća, pa samim tim ono što je u vlasti države, javni servis prije svega, nema dominantan uticaj na stavove birača. U konkretnom slučaju, vlast u Srbiji ne bi bila ugrožena ukoliko bi se odrekla uticaja na Radio televiziju Srbije (RTS), jer joj ostaje ogroman broj drugih medija koji kreiraju javno mnjenje.
Primjer Ukrajine, gde je pobedio opozicioni kandidat na predsedničkim izborima, pokazuje da mediji nisu presudni.
RSE: Deo opozicije u bojkotu u Srbiji poručuje da je potrebno da prođe vreme od najmanje devet meseci od postignutog dogovora o izbornim uslovima koji garantuju slobodne i fer izbore, do samih izbora. Da li bi kraći rok imao smisla?
Vujović: Bilo bi optimalno da imate 12 mjeseci vremena, ali je pitanje šta je realno. Postoje ustavni, zakonski rokovi u kojima se izbori moraju održati.
RSE: Sve u svemu, da li verujete, na osnovu iskustva u Crnoj Gori i drugim državama, da će posredovanje Evropskog parlamenta dovesti do kompromisa vlasti i opozicije?
Vujović: Ja vjerujem da je moguće ostvariti kompromis, da je moguće doći do sporazuma, da je dobro što će Evropski parlament u Srbiji uzeti učešće. Vidjeli smo da je EU imala prilično značajnu ulogu u Crnoj Gori. Opasnost je vremensko ograničenje, da će vlast pokušati da odugovlači taj proces, posebno u Srbiji.
Facebook Forum