Dostupni linkovi

Zakasnela obećanja EU i zemalja Zapadnog Balkana


Zastave Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije

Evropska unija (EU) je dala obećanje da će ceo region Zapadnog Balkana biti deo EU i vredno radimo da to ispunimo, ali i zemlje koje streme članstvu u Uniji moraju da ispune svoj deo obećanja, a to su reforme neophodne za pristupanje EU, izjavio je 12. marta Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, na Trećem ekonomskom forumu u Tirani, glavnom gradu Albanije.

Varhelji, koji je govorio na panelu pod nazivom "Davno zakasnela obećanja" zajedno sa zvaničnicima Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, je rekao da su u prošlosti postojali izazovi koji su potkopavali kredibilitet procesa evropintegracija.

"Reforme su često bile spore, zbog čega su pojedine zemlje EU dovele u pitanje suštinu celog procesa, i zato nisu dale saglasnost da se on ubrza. S druge strane, previše često Evropska unija nije uspela da da jednoglasan pozitivan odgovor kada su naši partneri uspeli da sprovedu obećane reforme", rekao je Varhelji.

Prema njegovim rečima, nova metodologija za vođenje pregovora sa EU već se odražava na nacrt pregovaračkog okvira sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

"Države članice još uvek nisu postigle dogovor o njima i rasprava se nastavlja. Mi podržavamo ove napore, i ja se nadam da prva međuvladina konferencija može da bude održana tokom predsedavanja Portugala", kaže Varhelji.

Evropska komisija, dodaje on, smatra da su ispunjeni svi uslovi za održavanje prve međuvladine konferencije o pregovorima sa Albanijom.

Nova metodologija usvojena u februaru 2020. godine, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena. Srbija i Crna Gora su se takođe opredelili za novu metodologiju pristupanja Evropskoj uniji.

Šta nova metodologija proširenja EU znači za Srbiju i Crnu Goru?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:27 0:00

Srbija i Kosovo da iskoriste priliku za postizanje sporazuma

Varhelji kaže da bi EU volela da se unese veća dinamika u pregovorima sa Srbijom, koji su, dodaje, tekli veoma sporo pošle godine.

"Odluka o otvaranju klastera je na članicama EU, ali želeli bismo da trasiramo ambiciozni put za otvaranje svih klastera čim se ispune svi uslovi", kaže Varhelji.

Srbija prošle godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU.

Za Srbiju i Kosovo je, dodaje Varhelji, od ključne važnosti da iskoriste trenutnu priliku i postignu napredak u dijalogu.

"Ovaj proces mora da se nastavi čim budu formirane institucije na Kosovu", kaže evropski zvaničnik.

Varhelji kaže da se EU raduje saradnji sa novom Vladom Kosova, koja bi trebalo da bude formirana nakon parlamentarnih izbora održanih polovinom februara ove godine, na kojima je pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija zabeležio pobedu.

"Nadamo se da ćemo videti veću političku stabilnost u predstojećem periodu, kako bi Kosovo moglo da ubrza proces reformi, uključujući vladavinu zakona i socio-ekonomski razvoj", kaže Varhelji.

On dodaje da Evropska komisija smatra da je zvanična Priština ispunila sve uslove za dobijanje vizne liberalizacije.

"Međutim, nisu sve zemlje članice još uvek ubeđene u to. Stoga pozivamo vlasti Kosova da kontaktiraju te zemlje kako bi to regulisali", kaže Varhelji.

Za Crnu Goru, koja je već otvorila sva pregovaračka poglavlja, najvažniji je napredak u oblasti vladavine prava, rekao je evropski komesar.

"Sledeći zadatak podrazumeva popunjavanje postojećih praznina, bez otvaranja novih problema. Nova vlada može da računa na Evropsku komisiju da će joj pružati podršku kako bi stigla do sledeće faze procesa", kaže Varhelji.

Što brže obezbeđivanje vakcina je prioritet Brisela

Prema njegovim rečima, EU je od početka pandemije bila uz zemlje Zapadnog Balkana, a trenutni prioritet Brisela je što brže obezbeđivanje vakcina za taj region.

"Razmatramo sve opcije za pomoć. Koristimo 70 miliona evra pomoći, što je mera koju smo usvojili u decembru, za ove svrhe. Region će primiti veliku količinu vakcina kroz COVAX inicijativu, u kojoj je EU jedan od najvećih donatora. U međuvremenu, podržavamo region da se pripremi za proces vakcinacije", kaže Varhelji.

Brnabić: Evrointegracije ostaju strateški cilj Srbije

Pojedine zemlje EU nemaju mnogo želje za proširenjem Unije, ocenila je na forumu premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Moram da kažem da je to razumljivo, imajući u vidu šta se dešava sa pandemijom i efektima koje to ima na ekonomiju i druge prioritete. Mislim da treba da iskoristimo ovo vreme da se – uz sprovođenje reformi – fokusiramo više na regionalne integracije, ojačavanje regionalnih veza, kako bi ovaj region bio jači, što će na kraju rezultovati time da ćemo svi brže postati deo EU", kaže Brnabić.

Prema njenim rečima, proces pristupanja Evropskoj uniji je za Srbiju ponekad veoma težak i frustrirajući, ali evrointegracije ostaju strateški prioritet Beograda.

"Evropska porodica naroda je naš dom – tu pripadamo geografski, politički, ekonomski – i mi nastavljamo sa reformama kako bismo napravili evropsku Srbiju. Nakon toga je na odluci članica EU kada će Srbija postati članica EU", rekla je Brnabić.

Zaev: Šesnaest godina u čekaonici EU

Severna Makedonija je bila prva zemlja regiona koja je potpisala Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2001. godine, a 2009. godine zvanično Skoplje je dobilo pozitivne preporuke za početak pregovora o pridruživanju, rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

"Evo nas sada, 16 godina kasnije, i dalje u čekaonici Evropske unije", rekao je Zaev.

On je podsetio da je Severna Makedonija zatvorila težak spor u vezi sa imenom sa susednom Grčkom. Sporazumom iz Prespe, potpisanim juna 2018. između šefova diplomatija Severne Makedonije i Grčke, postignut je dogovor o promeni imena Makedonije u Republika Severna Makedonija.

"Prethodnih godinu i po dana prššli smo na novu metodologiju pregovora, ali se takođe suočavamo a novim neprincipijelnim problemima i birokratskim pozicijama koje ne smeju da budu kamen spoticanja za properitet Severne Makedonije", rekao je Zaev.

Tegeltija: Kritike zbog neefikasnosti COVAX programa

U Bosni i Hercegovini i dalje postoji snažan entuzijazam za pridruživanje Evropskoj uniji, bez obzira kada ćemo dobiti status kandidata, rekao je predsedavajući Vijeća ministara BiH Zoran Tegeltija.

Prema njegovim rečima, region se trenutno suočava sa dva velika izazova – kako sprovesti vakcinaciju i kako sanirati ekonomske posledice globane zdravstvene krize.

"Želim da iskažem razočaranje u globalni sistem sistem nabavke vakcine koji je pokazao neopravdano visok nivo neefikasnosti. Mi smo bili opredeljeni da vakcine nabavljamo kroz taj zajednički sistem, ali bez pomoći Srbije i intervencije koju je sprovela Vlada entiteta Republika Srpska, BiH bi praktično ostala bez vakcina", rekao je Tegeltija.

Srbija je 2. marta donirala Federaciji Bosne i Hercegovine 10.000 doza “AstraZeneka” vakcina protiv korona virusa. S druge strane, drugi entitet Republika Srpska je do sada nabavio 22.000 ruskih Sputnik V vakcina, od toga je 2.000 donacija Srbije.

Tegeltija je izjavio da će zvaničnici BiH 16. marta potpisati sa Turskom sporazum o izgradnji autoputa Sarajevo – Beograd. Pozvao je EU da ubrza infrastrukturne projekte u BiH.

"Svi projekti u BiH imaju za cilj infrastrukturno povezivanje sa susednim zemljama", rekao je Tegeltija.

Šta su planovi Slovenije tokom predsedavanja EU?

Slovenija će preuzeti predsedavanje u Savetu EU 1. jula, a prioritet će nam biti Zapadni Balkan, rekao je ambasador Slovenije u Albaniji Peter Japelj.

"U tom kontekstu Slovenija će nastaviti da sprovodi sledeće ciljeve: nastavićemo da rešavamo preostale bezbednosne i političke probleme prošlosti; naravno nastavićemo da kredibilno sprovodimo proces proširenja EU; bavićemo se socio-ekonomskim posledicama pandemije; ojačavaćemo sajber bezbednost na Zapadnom Balkanu i osnaživaćemo implementaciju zelene agende, kao i pozitivne perspektive za mlade na Zapadnom Balkanu", rekao je Japelj.

Slovenija će tokom svog šestomesečnog predsedavanja pokušati da obezbedi platformu za sva ova otvorena pitanja, rekao je Japelj, te dodao da je u planu organizovanje samita zemalja Zapadnog Balkana.

"Mislim da bi proces proširenja trebalo da teče, jer ako stane gubimo momentum", rekao je Japelj.

Treći po redu Ekonomski forum koji se održava u glavnom gradu Albanije je zbog zdravstvene krize izazvane pandemijom bolesti COVID-19 organizovan posredstvom video linka.

XS
SM
MD
LG