Dostupni linkovi

Zašto su vojska i policija u Srbiji među prioritetima za vakcinaciju?


Pripadnik Vojske Srbije dezinfikuje tek otvorenu COVID-19 bolnicu u Novom Pazaru, 4. jula 2020.

"Ne treba zemlja da bude spremna za borbenu gotovost", kaže za RSE epidemiolog Ivana Prokić ocenjujući pogrešnom najavu vlasti u Srbiji da će u prioritetnoj grupi za vakcinaciju protiv COVID-19, pored zdravstvenih radnika, biti i pripadnici vojske i policije.

Odgovarajući na pitanje zašto će Srbija prvo vakcinisati vojsku za Fejsbuk rubriku Zašto? RSE, ona navodi da nije čula da ijedna zemlja tako nešto planira.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 12. novembra u obraćanju javnosti, da se radi na tome da se do kraja januara obezbede vakcine za pripadnike zdravstva, policije i vojske. Nakon toga, poručio je Vučić, vakcine će biti obezbeđene za najugroženije grupe – građane sa teškim bolestima i najstarije.

"Ovo je medicinska katastrofa, a u Srbiji se to uopšte tako ne doživljava, počevši od Kriznog štaba (za borbu protiv korona virusa). Umesto da se prepusti medicinskoj struci to radi Krizni štab, kao da smo u nekom ratu. Isto tako ovo sa vakcinacijom", navodi Ivana Prokić, koordinatorka epidemiološkog tima neformalne grupe zdravstvenih radnika "Ujedinjeni protiv kovida".

Ovo udruženje, formirano u septembru, okuplja oko 3.000 lekara i zdravstvenih radnika, nezadovoljnih radom Republičkog kriznog štaba za suzbijanje epidemije. Ovo udruženje je nadležnima u više navrata predlagalo preporuke za donošenje mera, za koje smatraju da su neophodne u borbi sa korona virusom.

Prokić kaže da prioritet u vakcinisanju protiv COVID-19 prvo imaju medicinski radnici.

"I to ne svi jer neće biti ni dovoljno za sve, nego medicinski radnici koji rade u COVID sistemu, znači u crvenim zonama, koji su u najvećoj izloženosti virusu, pa onda osetljive grupe, pa onda stariji ljudi", navodi naša sagovornica.

Dodaje da bi onda prioritet trebalo da imaju oni koji neguju starije ili bolesne ili hronične bolesnike, pa onda redom po starosti. Za pripadnike vojske i policije kaže da nisu osetljiva grupa koja bi trebalo među prvima da se vakciniše.

"Vojska i policija, to su mlađi, zdravi ljudi bi trebalo da budu. Sem ako nisu delovi tih nekih osetljivih grupa, kao pojedinci, apsolutno ne vidim razlog zašto treba da budu među prvima da se vakcinišu", kaže epidemiolog Ivana Prokić.

Ona zaključuje da odluka o davanju prioriteta u vakcinisanju pripadnika vojske i policije nije zasnovana na stručnim argumentima.

Radić: Država mora da štiti mehanizme funkcionisanja

Na drugoj strani, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za RSE da sve vlade pokušavaju da pošalju politički korektnu poruku da brinu o onima koji su najugroženiji, ali i da država mora da štiti svoje primarne mehanizme funkcionisanja i da to mora da uradi na način koji je primeren u prvom talasu.

Radić podseća da je u Srbiji vojska nadležna za jedan broj bolnica i da ima lekara u uniformi.

"Ne vidim ništa sporno u tom rasporedu prioriteta. Vlast je slala poruke da bi trebalo zaštiti kritične grupe time što neće doći u dodir sa virusom. A do lekara na VMA (Vojno medicinska akademija) očekuje se da se da su neminovno u dodiru sa virusom, pa onda napravite procenu ko prvi treba da dobije vakcinu", poručuje Radić.

Dodaje i da su obični vojnici koji dežuraju ispred tih bolnica izloženi dodiru sa virusom.

Kako to rade druge zemlje?

Velika Britanija je prva zapadna zemlja koja je počela da vakciniše svoje stanovnike protiv korona virusa koji dovodi do bolesti COVID-19 i to vakcinom koju su razvile kompanije američki Fajzer (Pfizer) i nemački Biontek (BioNTech).

Prva osoba koja je primila ovu vakcinu na svetu je devedesetogodišnja žena iz Severne Irske, javio je BBC. U nacionalnoj akciji vakcinacije, koja je počela 8. decembra, glavni prioritet je na medicinskom osoblju i osobama starijim od 80 godina.

COVID-19: Trenutak koji je čekao cijeli svijet
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:09 0:00

Ambasadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović rekla je za Tanjug da su prvi na listi prioriteta za vakcinisanje lica u domovima za stare i osoblje koje ih čuva, zatim kategorija stanovništva iznad 80 godina, a onda kategorija koja zbog određene bolesti spada u osetljive grupe.

Nakon toga, prema njenim rečima, vakcinacija će se sprovoditi prema starosti pa će se skala polako spuštati.

Britanija je prva zemlja na svetu koja je odobrila vakcinu ovih proizvođača. Regulatori Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije još proučavaju podatke iz ispitivanja ove vakcine.

U Rusiji prvi koji su počeli da dobijaju vakcinu Sputnik-V su medicinski i socijalni radnici, nastavnici i pripadnici vojske.

Ruski mediji su 2. decembra preneli da je prva partija vakcine Sputnik-V stigla u Centralni vojni okrug Rusije i prema tim navodima prvo će biti vakcinisano vojno-medicinsko osoblje koje radi sa pacijentima obolelim od COVID-19, zatim vojno osoblje na borbenom dežurstvu, komandni sastav i jedinice u vojnim bazama.

Istovremeno je pokrenuta velika kampanja dobrovoljnog vakcinisanja. Prema navodima medija vakcinacija u Rusiji počela je 5. decembra.

Sputnik-V je jedna od dve vakcine ruske proizvodnje, koje su dobile državno regulatorno odobrenje, uprkos tome što klinička ispitivanja još nisu kompletna. Ruske vlasti tvrde da je efikasna 92 odsto.

Prva vakcinisanja pre Božića
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:14 0:00

U SAD, kako piše briselski portal Politiko (Politico), države prebacuju na pružaoce zdravstvenih usluga odluku o tome ko će prvi biti vakcinisan.

Naime, ekspertski panel koji savetuje Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, preporučio je da prve doze vakcina dobiju zdravstveni radnici i dugoročni stanovnici ustanova socijalne zaštite, uzevši u obzir povećan rizik da budu izloženi smrtonosnom virusu.

Ipak, te preporuke međutim, nisu obavezujuće, a administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) je državama dala slobodu da podele prve doze vakcine.

Sada pojedine države prebacuju odgovornost na zdravstvo da donese izazovne odluke, tvrdeći da su bolnice bolje opremljene da utvrde ko bi trebalo da bude prvi u redu.

Šta su preporuke SZO?

Svetska zdravstvena organizacija (ZSO) je preporučila da se prvo vakcinišu zdravstveni radnici koji su izloženi opasnosti zaraze i najizloženije osobe koje boluju od teških bolesti ili su u poodmaklim godinama.

Kako će se povećavati količina dostupnih vakcina, SZO dalje preporučuje vakcinisanje osoba sa većim rizikom od teških oblika COVID-19, odnosno onih koje imaju zdravstvene probleme i marginalizovanih grupa sa većim rizikom.

Šta sa ostalim profesijama koje su na udaru?

U izjavama medijima članovi sindikata koji okupljaju prosvetne radnike naveli su da veruju da će se i prosvetni radnici naći visoko pozicionirani među prioritetima za dobijanje vakcine.

Prema poslednjim merama nastava od petog razreda u osnovnim i nastava u srednjim školama odvija se onlajn, dok roditelji dece od 1. do 4. razreda osnovnih škola mogu da biraju da li će njihova deca nastavu pohađati onlajn ili u školi.

Govoreći o prosvetnim radnicima, epidemiolog Ivana Prokić, kaže da bi i oni trebalo da budu među prvima koji primaju vakcinu kako bi obrazovanje ostalo u funkciji u narednom periodu.

"Po meni bi bilo sasvim fer da i prosvetni radnici i radnici u supermarketima i u javnom prevozu, na primer, prvi imaju prioritet vakcinisanja u tom nekom smislu ako ćemo gledati po profesijama", kaže Prokić.

U Srbiju je, prema navodima zvaničnika, stigla dokumentacija za vakcinu kompanije Fajzer i Biontek i 20 doza ruske vakcine Sputnjik-V za laboratorijsku kontrolu.

Predsedik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom novembra najavio da je Srbija obezbedila preko Kovaks (COVAX) sistema za kraj ove i celu sledeću godinu milion i 800 hiljada doza vakcine protiv korona virusa i da će to najverovatnije biti vakcine proizvođača Fajzer i Biontek.

Ali, kako je rekao, Srbija pregovara i sa kineskim i ruskim partnerima, "sa svima koji bi vakcinu mogli da nabave jer su nam potrebne mnogo veće količine."

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG