Ulagače na Volstritu je obradovao novi skok vrednosti akcija, tako da je Dau Džouns (Dow Jones) na početku trgovanja u utorak premašio 29.000 poena. To se dešavalo u pojedinim trenucima i u petak i ponedeljak.
Međutim, američka kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) je upozorila da je taj podatak beznačajan za mnoge građane SAD te da je to još jedan pokazatelj stagnacije prosečnih plata. "Ukratko, reč je o nejednakosti," kazala je Kortez.
Njen stav je na tragu izjave jednog od najbogatijih ljudi na svetu Bila Gejtsa (Bill Gates) početkom ove godine da je nužno povećati poreze na primanja najimućnijih kako bi se smanjio socijalni jaz.
Akcije porasle 22, plate 2,9 odsto
Kortez je napisala na Tviteru: "Dau raste, plate ne". Dok je vrednost indeksa Dau Džons skočila u 2019-oj godini za 22 odsto, prosečna američka plata je porasla samo za 2,9 procenta.
Stagniranje zarada je enigma za mnoge s obzirom da je nezaposlenost u SAD pala na najniži nivo u poslednjih 50 godina.
Predsednik SAD Donald Tramp često navodi rast vrednosti na američkim berzama kao pokazatelj ekonomskog rasta i blagodeti za sve građane.
Međutim, Kortez smatra da je skok akcija nebitan za radnike koji ih ne poseduju.
"Berze nisu (realna) ekonomija. Berze nisu poslovi. Berze nisu plate. Zbog toga vrednost na berzama može da raste a obični ljudi se i dalje neće osećati sigurno kada je reč o njihovoj budućnosti," dodala je kongresmenka iz Njujorka.
Gejts: Nesrazmerno sam nagrađen
Komentar Okasio Kortez je na tragu poziva milijardera Bila Gejtsa, drugog po bogatstvu na svetu posle osnivača Amazona Džefa (Jeff) Bezosa, američkim vlastima da smanje socijalni jaz tako što će sadašnji fokus sa plata pomeriti na oporezivanje investicija i imovine.
"Ažurirali smo naš poreski sistem prethodno da bi išao u korak sa promenjenim okolnostima. Potrebno je da to uradimo još jednom počevši od povećanja poreza na ljude poput mene", napisao je Gejts u blogu za Novu godinu.
"Ja sam nesrazmerno nagrađen za posao koji radim", dodao je ovaj milijarder i filantrop.
Gejts navodi da je povećanje poreza nužno jer američka vlada prikuplja 20 odsto prihoda u odnosu na bruto društveni proizvod, a troši 24 procenta.
On ističe da vlada uglavnom oporezuje rad, a trebalo bi da poveća obaveze po osnovu kapitala. Tačnije, oko 75 odsto budžetskih prihoda se prikuplja od poreza na plate po stopi i do 37 odsto, dok se investicije, takozvana kapitalna dobit – koji generišu najveći deo prihoda bogatih – oporezuju po stopi od 20 procenata.
"To je najjočigledniji pokazatelj da sistem nije pravičan. Ne vidim nijedan razlog da se favorizuje bogatstvo u odnosu na rad, kao što se to sada čini", naglašava Gejts.
Po njegovim rečima prihodi od tako naplaćenih poreza treba da se pametno potroše u cilju "izgradnje zdravijeg i pravednijeg sveta", odnosno smanjenja jaza između najbogatijih i najsiromašnijih Amerikanaca koji je produbljen u poslednjih pola veka.
Ne vidim nijedan razlog da se favorizuje bogatstvo u odnosu na rad, kao što se to sada činiBil Gejts
Gejts predlaže i povećanje poreza na imovinu i nasleđe.
"Dinastički sistem u kome možete ostaviti ogromno bogatstvo vašoj deci nije dobar ni za koga; buduće generacije nakon toga nemaju istu podsticaj da naporno rade i doprinose ekonomiji".
On se zalaže i za eliminisanje pravnih i drugih praznina koje omogućavaju menadžerima investicionih fondova da plaćaju manju kapitalnu dobit na svoje prihode.
Gejts odbacuje kritike
Gejts je odbacio kritike na njegov kao i račun Vorena Bafeta (Warren Buffett) – koji se takođe zalaže za više poreze na prihode bogatih – da mogu dobrovoljno da plate više ako žele, jer to zakon omogućava.
"Jednostavno, prepuštajući ljudima da daju više nego što vlada traži nije rešenje. Građani plaćaju poreze kao zakonsku obavezu a ne kao milosrđe. Dodatna dobrovoljna davanja nikada neće obezbediti dovoljno novca za sve što vlada treba da uradi", naglasio je vlasnik Majkrosofta.
Ovaj najveći filantropista na svetu je podržao davanja privatnog sektora za projekte kao što inicijativa njegove fondacije za iskorenjivanje malarije.
Gejts je negirao da bi povećanje poreza na prihode najbogatijih obeshrabrilo preduzetništvo i inovacije.
"Ne bi trebalo da uništimo te podsticaje, ali smo daleko od te tačke. Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca mogu da priušte mnogo veća izdvajanja za poreze pre nego što prestanu da rade ili otvaraju radna mesta", kazao je.
On je dodao da ga više takse u prošlosti nisu odvratile od započinjanja biznisa.
"Kada smo Pol Alen (Paul Allen) i ja 1970-ih pokrenuli Majkrosoft, poreska stopa je bila duplo veća nego sada. To nije naštetilo našoj inicijativi da stvorimo sjajnu kompaniju", napisao je Gejts.
On je u poslednjoj deceniji udvostručio svoje bogatstvo na 113 milijardi dolara - pre svega zbog povoljnih poreza i rasta deonica na berzama – iako daje velika sredstva u dobrotvorne svrhe.
Njegovi komentari su usledili nakon što je pretendentkinja za predsedničkog kandidata Demokratske stranke i senatorka Elizabet Voren (Elizabeth Warren) počela da kritikuje bogate, tražeći uvođenje poreske stope od šest odsto na imetak veći od milijardu dolara, što znači da bi Gejts trebalo da sledeće godine plati 6,4 milijardi dolara.
Gejts je prvobitno bio skeptičan prema ovom predlogu, kao i ostali bogataši, ali se složio da je nejednakost goruće pitanje.
Optimizam ulagača
Skok vrednosti akcija je podstaknut optimizmom ulagača uoči najavljenog potpisivanja trgovinskog sporazuma između SAD i Kine, čime bi se okončale neizvesnosti, koje traju od sredine 2018. godine, zbog sporenja dve vodeće ekonomije u svetu, što je pretilo otvorenim trgovinskim ratom.
Takođe, na optimizam utiče i predstojeća sezona objavljivanja kvartalnih poslovnih izveštaja kompanija, jer se investitori nadaju da će rezultati biti bolji nego što analitičari očekuju.
Naime, stručnjaci su u Rojtersovoj anketi procenili da će profiti kompanija obuhvaćenih S&P 500 indeksom u poslednjem kvartalu prošle godine biti za 0,6 odsto manji nego u istom periodu 2018.
Međutim, ulagači smatraju da je sama najava potpisivanja trgovinskog sporazuma već imala pozitivne efekte, pa zbog toga očekuju bolje rezultate, te da će se taj trend nastaviti jer će pomenuti dogovor zaustaviti usporavanje rasta svetske ekonomije.
U prvoj fazi trgovinskog sporazuma, koji će biti potpisan u sredu, SAD će ukinuti carine na uvoz kineskih proizvodea, poput smartfona i igračaka, vredan 160 milijardi dolara. Vašington će takođe prepoloviti carine na 7,5 odsto na uvoz vredan 120 milijardi dolara.
SAD će zadržati 25 odsto carina na kineski uvoz u vrednosti 250 milijardi dolara. Predsednik SAD-a Donald Tramp je najavio da će uskoro početi pregovori sa Pekingom i o drugoj fazi trgovinskog sporazuma, ali da bi njegova finalizacija mogla sačekati do američkih predsedničkih izbora u novembru.
Facebook Forum