Dostupni linkovi

Zaštita svedoka, glavni izazov Specijalnog suda Kosova


Ulaz u privremeno sedište Specijalnog tužilaštva Kosova za ratne zločine u Hagu

Osiguravanje podrške svedoka pred kosovskim Specijalnim sudom za ratne zločine sa sedištem u Hagu bez sumnje će biti izazov i složen proces, kažu stručnjaci. Dodaju da je situacija zahtevna kada se od nekoga traži da svedoči protiv, u ovom slučaju, pojedinca na kojeg se tamo odakle dolazi može gledati kao na ratnog heroja.

Upravo je bojazan od zastrašivanja svedoka jedan od razloga zašto se kosovski sud nalazi u Hagu a ne na Kosovu, "budući da se radi o osetljivom pitanju i tome da se mogući osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu", saopštila je Vlada Holandije još 2016. kada je odlučila da udomi ovaj sud.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Dr Mark Ellis izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu kaže da kosovski sud u Hagu više nego bilo koji drugi sud ranije vodi računa o zaštiti svedoka, zaštitnim merama i osiguravanju da nema zastrašivanja.

"To je zato što znaju koliko je Kosovo složeno, i koliko je konflikt bio složen. I znaju da ukoliko žele da budu uspešni, oni moraju da osiguraju da postoje svedoci koji će svedočiti, iako će to biti veliki izazov i veoma složen proces", izjavio je Ellis.

Upoređujući ga sa Haškim tribunalom, Ellis kaže da je pitanje zaštite svedoka u tom sudu došlo sa zakašnjenjem, te da je zbog toga i bilo slučajeva zastrašivanja svedoka.

Po njegovim rečima, lekcije su naučene iz prošlosti, i svi sudovi do sada, kao što su Haški tirbunal za bivšu Jugoslaviju, Tribunal za Ruandu, te Kambodžu i Šri Lanku, bili su suočeni sa problemom zastrašivanja svedoka.

"Kosovski sud ima koristi od ranijih iskustava i bez sumnje će ovom pitanju pristupiti na drugačije načine, i mislim da je to veoma važno. Jer, bez rešavanja pitanja zaštite svedoka, bez osiguravanja da svedoci neće biti zastrašivani, da im se niko neće mešati... Ukoliko to ne možete da postignete, onda je nemoguće imati efikasan sudski proces", kaže Ellis.

Jedna od naučenih lekcija iz prošlosti jeste i ne govoriti puno o tome na koga je sud fokusirao svoju pažnju, dodaje on.

"Čim saopštite ciljane pojedince, svedoci koji mogu igrati ulogu na suđenju su ugroženi. Kada sud razmatra podizanje optužnice protiv pojedinca, sud će istovremeno voditi računa o tome kako zaštititi potencijalne svedoke, kada optužnica postane javna. Ukoliko tada ne zaštitite te svedoke, kasnije može biti prekasno. Drugo, bitno je da se osigura veća pažnja i veći resursi na zaštiti svedoka. Ranije to nije bio slučaj u međunarodnim sudovima i bilo je velikih problema na početku. Ali čak i danas, sa svim resursima sa kojima Međunarodni krivični sud raspolaže, postoje poteškoće i izazovi u osiguravanju da nema zastrašivanje svedoka. Dakle, veoma je važno da se pažnja i resursi fokusiraju na pitanje svedoka i to je ono što ovaj sud čini", ističe Ellis.

Kosovski sud ima koristi od ranijih iskustava: Dr Mark Ellis
Kosovski sud ima koristi od ranijih iskustava: Dr Mark Ellis

Iz Specijalnog suda potvrđuju da je zaštita i podrška svedocima "visok prioritet" ali ne mogu da daju operativne informacije. O ovom pitanju vodi računa posebna Kancelarija.

Kako za RSE u pismenom odgovoru ističe Angela Griep, portparolka Specijalizovanih veća, sudije mogu da izdaju nalog za uvođenje odgovarajućih mera za zaštitu, bezbednost, fizičko i duševno zdravlje, dostojanstvo i privatnost svedoka ili druge osobe koja je u riziku zbog svedočenja.

Ona dodaje da se zaštitne mere razlikuju i može ih zatražiti sam svedok, tužilac, branilac, a i sudija može sam da odluči bez da neko to traži.

Primera radi, zaštitne mere koje štite identitet ili mesto boravka svedoka predviđau brisanje imena i drugih informacija iz evidencije, određivanje nadimka, neobelodanjivanje javnosti informacije o identifikaciji, svedočenje uz korišćenje uređaja za izmenu slike i glasa, svedočenje putem dvosmerne internet televizije gde svedok može da vidi sudnicu i prisutni u sudnici mogu da vide svedoka, ali javnost ne može. Postoje i posebne zaštitne mere traumatizovanim ili osetljivim svedocima.

Zaštitne mere su inače naložene pre nego što svedok svedoči, kako bi se izvršila implementacija, a moguće je da se takve mere uvedu i tokom svedočenja radi zaštite određenih informacija. Kršenja sudskih zaštitnih mera mogu dovesti do krivičnog dela protiv sprovođenja pravde, kažnjivim pod kosovskim Krivičnim zakonikom koji se primenjuje u ovom sudu.

Zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu navodi da ova dva tela mogu da izdaju sudski poziv svedoku ukoliko postoji verovatnoća da poseduje informacije o krivičnom delu, izvršiocu krivičnog dela ili bitnim okolnostima koje su relevantne za krivični postupak.

Član 42 nalaže i da je svako lice koje se nalazi na Kosovu i bude pozvano u svojstvu svedoka, dužno da se odazove na poziv i svedoči, a u izvršenju sudskih poziva mogu pomoći i drugi sudovi i službenici na Kosovu.

Svedoci koji se ne pojave ili ne opravdaju svoj propust da se pojave, mogu biti primorani da dođu i budu novčano kažnjeni do 250 evra za svako neodazivanje.

Ako nakon što je kažnjen, svedok odbija da svedoči, može se lišiti slobode. Ovo lišavanje slobode traje onoliko dugo koliko svedok odbija da svedoči ili dok njegovo svedočenje ne postane nepotrebno, ili dok se ne okonča krivični postupak, ali ne duže od jednog meseca.

Pojedini na Kosovu ovaj sud smatraju nepravednim budući da će, kako kažu, suditi samo jednoj etničkoj grupi, dok će navodni zločini kosovskih Srba ostati nekažnjeni.

Mark Ellis smatra da je pre svega važno da svi narodi na Kosovu shvate da oni koji su počinili zločine najgnusnije prirode, bez obzira sa koje strane dolaze, trebaju da se suoče sa pravdom.

"Mislim da je odgovornost cele međunarodne zajednice da nastavi da podržava ovaj proces pred Većima i da osnaži princip da pojedinci koji su optuženi za zločine moraju da se suoče sa pravdom", dodao je on.

Kako će suditi Specijalni sud Kosova?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Specijalni sud je četvrti po redu koji se bavi istragom navodnih zločina pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Pre njega, ovim pitanjem bavio se i UNMIK, (misija UN-a na Kosovu) Haški tribunal i EULEX (Misija EU za vladavinu zakona).

U vezi sa tim, Ellis navodi da još uvek postoji jaz u odgovornosti, i da Kosovo ukoliko želi da bude deo međunarodne zajednice civilizovanih nacija, mora da osigura da se pojedinci suoče sa pravdom.

"Kosovo ne treba na ovaj proces da gleda negativno, već Kosovo treba da prihvati ovaj proces i kaže 'mi objektivno gledamo na svaki dokaz koji ukazuje da su zločini počinjeni tokom rata od strane našeg naroda i, kao deo međunarodne zajednice, naša je odgovornost da osiguramo da su ti pojedinci suočeni sa pravdom, radi žrtava, i zarad integriteta Kosova i međunarodne pravde'. Tako da, umesto kritikovanja ovog procesa, moj predlog je da se prihvati, jer time se stvara jača nacija", poručio je Ellis.

Od ove nedelje u Hagu su počela ispitivanja pojedinih bivših komandanata OVK-a. U ponedeljak i utorak ispitan je Rustem Mustafa, dok se od srede pred Specijalizovanim tužilaštvom ispituje Sami Ljuštaku.

Mustafa je rekao da je ispitan u svojstvu osumnjičenog svedoka.

Pre polaska za Hag, oni su se sastali sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajem koji je rekao da je borba OVK-a bila čista i sveta, i da će se to uvek i bilo gde dokazati.

Specijalni sud, odnosno kako se zvanično zove - Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova - zadužen je za istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine. U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.

Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. Sud finansira EU i u njemu radi međunarodno osoblje.

Do sada ni jedna optužnica nije podignuta.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG