Dostupni linkovi

Uzmi, vrati, pa to nazovi povećanjem penzija i plata


Od novembra 2014. godine penzije veće od 25.000 dinara umanjene su po stopi od 22 odsto

„Sve su to prazna obećanja“, kaže penzioner Petar Jovanović iz Priboja na obećanje koje je došlo sa samog državnog vrha Srbije a o višim platama i penzijama do kraja godine.

Naime, na međunarodni praznik rada odlazeći premijer Srbije i izabrani predsednik države Aleksandar Vučić obećao je značajno povećanje zarada i penzija, najveće do sada, kako se izrazio, pri čemu se zapravo ne radi ni o kakvom povećanju, već o tranši vraćanja novca koji je Vlada, kroz smanjenje plata i penzija, uzela pre dve i po godine.

„Godinama i godinama unazad slušamo sve iste priče, možda i laži, teško je živeti u ovo sadašnje vreme“, nastavlja Petar Jovanović u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa veruje li Vučićevom obećanju.

Njegov sugrađanin Srećko Cvetković, takođe penzioner, izražava nešto više optimizma:

„Da, ubeđen sam da će doći do povećanja, doduše, povećanje od dva-tri procenta neka finansijska injekcija za penzionere i nije, ali, eto, nešto se dešava. To povećanje čovek može da oseti samo ako bi se povećanje vršilo svakih šest meseci“, kaže ovaj penzioner.

Pre kraja godine prosečna plata biće 430 do 440 evra: Aleksandar Vučić
Pre kraja godine prosečna plata biće 430 do 440 evra: Aleksandar Vučić

Uprkos obećanjima boljeg života kojima ih vladajuća elita već dugo zasipa, pet godina poklonjenog poverenja premijeru Aleksandru Vučiću i njegovim partnerima umesto boljeg standarda, donele su konstantno povećavanje nameta, poreza i taksi. Pri tome protivustavno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru vlast je pravdala time da bi država bankrotirala da to nije učinila.

Vučić sada najavljuje znatno povećanje plata u javnom sektoru i penzija i poručuje da će iduće godine ono biti još veće:

„Biće značajnije nego do sada, znači, iz našeg ugla veliko, a iz ugla našeg naroda nikako nije dovoljno, ali svakako najveće do sada.“

A ministar za rad u Vladi Srbije Aleksandar Vulin dodaje:

„Povećaće se ranije nego što smo očekivali, dakle, povećaće se već u ovoj godini, a ne po obračunu iduće godine.“

Odlazeći premijer nije precizirao procenat povećanja, rekao je samo da je u martu prosečna plata u Srbiji bila 391 evro, a da pre kraja godine treba da bude 430 do 440 evra.

Plate i penzije će se povećati ranije nego što smo očekivali, poručuje Vulin
Plate i penzije će se povećati ranije nego što smo očekivali, poručuje Vulin

Izjavio je da je suficit budžeta u prva četiri meseca ove godine iznosio 10,7 milijardi dinara, umesto, predviđenog deficita od 53,5 milijardi koji je bio dogovoren sa Međunarodnim montetarnim fondom (MMF), tako da, kako je rekao, "imamo bolje rezultate za 64,2 milijarde, ili za oko 520 miliona evra, od onoga što smo prihvatili u Skupštini, a što je pozdravio i MMF koji je učestvovao u pravljenju budžeta".

Napomenuo je i da se razmišlja o daljem povećanju minimalne cene rada, koja je, podsetio je, sa 121 povećana na 130 dinara po satu rada, a namera je da se još poveća, ali mora da se razgovara i sa poslodavcima, na Socijalno-ekonomskom savetu.

Povodom vraćanja dela plata i penzija najavljenoj za ovu godinu Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da resorno ministarstvo mora u tom pogledu igrati otvorenu igru sa jasnim računima:

„Ono što bi ekonomski, ali i u sociološkoj ravni, jedino bilo ispravno, jeste da Ministarsvo finansija na temelju realnog umanjenja prihoda i dohodaka građana koji su podneli teret stabilizacije, sada to sukcesivno i fazno vrati. To umanjenje plata i penzija bila je vrsta kupovine vremena da bi se izbegla najteža ekonomska situacija koja je mogla da snađe zemlju. Mislim da bi Vlada u tom smislu trebalo da igra potpuno otvorenu igru sa jasnim računicama – koliki je de fakto bio doprinos svih koji su trpeli od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru – a onda mora projektovati fazno povećanje, odnosno, vraćanje toga što je uzela, na način da to bude potpuno jasno i onima kojima novac treba vratiti, ali da budu jasne i reperkusije toga na budžet“, kaže Đukić.

Naš sagovornik insistira na jasnim projekcijama zato što je, kako navodi, do sada to rađeno na bazi onoga što je iza zavese zahtevao MMF. To nije ništa sporno, dodaje on, s obzirom na to da je MMF to zahtevao u kontekstu opšteg stanja u zemlji.

„Ako se sada već projektuje rast od tri odsto BDP-a, onda se mora naći mehanizam da ti koji su podneli glavni teret stabilizacije u narednom periodu dožive povećanje, odnosno, vraćanje plata koje neće biti linearno“, naglašava Đukić i objašnjava zašto je protiv lineralnog vraćanja plata.

„Postoji deo javnog sektora koji apsolutno nije trpeo. Uzmite, na primer, Elektroprivredu Srbije, koju ja takođe tretiram kao deo javnog sektora. To je vrlo neracionalna kompanija, sa prosekom plata od 80.000 dinara, u kojoj se sporo odvijaju strukturne promene. Svaka linearnost bi, kad ovakve slučajeve imate na umu, bila pogubna. Zato smatram da oni koji su podneli najveći teret moraju imati mnogo veći procenat povećanja, kako bi se tim ljudima vratilo to što im je uzeto, u odnosu na neke strukture kod kojih možda i ne treba da dođe do povećanja“, argumentuje Đukić.

Protest Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" 1. maja u Beogradu
Protest Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" 1. maja u Beogradu

Upitan da reaguje na stav Fiskalnog saveta Srbije koji je protiv najavljenog povećanja plata i penzija, on je donekle rezervisan:

„Ja ne želim da tumačim stavove Fiskalnog saveta, ali mogu da kažem da je njihova obazrivost prirodna s obzirom na to da dubinski poznaju kakvo je poslovanje javnih preduzeća. Mislim da ih na taj stav navodi pre svega strah u vezi sa tim šta se dešava u EPS-u, kao najvećem gigantu u javnom sektoru. Oni, preme tome, žele da izbegnu novi udar koji bi nastupio iz dubioza takvog jednog sektora“, kaže Đukić.

Podsetimo, od novembra 2014. godine, plate u javnom sektoru smanjene su linearno za 10 odsto, dok su penzije veće od 25.000 dinara umanjene po stopi od 22 odsto, a one veće od 40.000 dinara, čak za jednu četvrtinu.

Po računici Ministarstva finansija iz iste godine, smanjenje zarada u javnom sektoru u naredne tri godine doneće uštede od 60 milijardi dinara, odnosno 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Reprezentativni sindikati javnog sektora Srbije tada su oštro osudili tu odluku Vlade Srbije kojom se čitav teret ekonomske i finansijske krize prevaljuje na leđa zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, dok se istovremeno rebalansom budžeta za političke stranke izdvaja dodatnih 650 miliona dinara.

Mnogo veći efekti postigli bi se, kažu sindikati, uvođenjem 480 milijardi dinara godišnje iz sive ekonomije u legalne tokove, kao i povećanjem naplate poreza i doprinosa, naročito kad je reč o tajkunskim preduzećima, smanjenjem broja nepotrebnih agencija i prestankom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama.

Prva“ povišica“, tačnije, prva rata vraćanja onog što je vlast građanima, ne pitajući ih, uzela, usledila je u januaru 2016. godine kada su plate u javnom sektoru povećane do četiri odsto, a penzioneri dobili linearno povećanje od pukih 1,25 odsto.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG