Zvaničnici Srbije ušli su sa optimizmom u razgovore o završetku četvrte revizije kreditnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), iako su dobili jasne direktive da se mora nastaviti sa stezanjem kaiša. Istovremeno, građani više ne veruju obećanjima.
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović ocenio je da je šansa za povećanje plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara 2017. veoma velika, da je nakon prvih razgovora sa MMF-om bilo mnogo dobrih signala, ali da povećanje ne bi trebalo obećavati pre završetka analize, posebno zbog elementa rizika koji bi mogli da utiču na do sada postignut dobar rezultat.
"Naznaka da očekujemo stopu rasta društvenog proizvoda od 2,5 odsto, naznaka da smo na kraju maja meseca imali deficit od svega jedanaest milijardi na nivou centralne države, što je sve zajedno značajno bolje od onoga što smo planirali, te očekivanja da ćemo u fiskalnom delu ostvariti sve, nam govori da se nalazimo na dobrom putu. Da stvaramo dobar okvir da razgovaramo o svemu, pa i o platama i penzijama“, kazao je Vujović.
Ipak je dodao da tako nešto ne bi trebalo obećavati pre nego što se završi tekuća runda razgovara sa MMF-om, te dok se ne budu razmotrili elementi rizika.
"Strukturne reforme još nisu završene, a pojedini elementi rizika iz okruženja takođe mogu biti od uticaja“, naglasio je Vujović.
Optimizam zvaničnika naspram jasnih direktiva da se sa stezanjem kaiša mora nastaviti. To su pozicije sa kojih su u razgovore o završetku četvrte revizije kreditnog aranžmana ušli Srbija i Međunarodni monetarni fond.
Šta međutim kažu građani? Imaju li vere u obećanja da će ekonomski sunovrat zameniti boljitak i kada će se to dogoditi?
"Mi mu sad dođemo, znate, kao neka izdržavana osoba. Kao neka izdržavana nacija“, osvrt je Gordane Jaćimović, osamdesettrogodišnje doktorke-specijaliste koja je svoj četrdesetogodišnji radni vek provela lečeći ljude. Ova penzionerka, iako tvrdi da je optimista po prirodi, više ne veruje u obećanja. I kao laiku jasno joj je - preduslova za poboljšanja gotovo da nema.
"Čekajte, ne možete da mi povećate ono što ste mi uzeli. Treba prvo da se vrati na ono rešenje o penziji. Razumela bih kada bi rekli da će mi postepeno vratiti. A ne povećati!?!? To je jedno..... A drugo, nemamo privredu, industriju, poljoprivredu, dohodak.....Znate kad je štednja? Kad imate pa odvojite da uštedite. Ne može da se štedi kada vam nedostaje.... Kako da štediš od onoga što nemaš?“, pita se doktorka Jaćimović koju smo zatekli u šetnji beogradskim Tašmajdanskim parkom sa njenim psom.
Nedaleko od naše sagovornice, nešto bržim korakom, promiče Svetomir Milenković. Građevinski inženjer koji kaže da je službu u nekoliko državnih firmi počeo još davne 1955. U penziji je više od dve decenije.
Mesečno zbog državne politike stezanja kaiša ostaje bez 15 odsto penzije, pa sada sa suprugom deli oko 480 evra. Za pregovarače sa MMF-om i predstavnike te finansijske institucije ima samo jednu poruku.
"Vratite penzije kako su bile. Stežemo se da platimo sve dažbine pa šta ostane, ako ostane. Dok nam nije uzeto tih 15 odsto bilo je da se popuni – sada je jako slabo“, jada se Svetomir Milenković.
Šetnju parkom zamenjujemo podsećanjem na obaveze koje je Srbija preuzela na sebe ušavši u razgovore sa MMF-om. Glavne stavke su stanje u budžetu, reforma javnog sektora i preduzeća, ali i cena struje čije je poskupljenje izbegnuto za vreme grejne sezone. Najviše se kasni s otpuštanjem zaposlenih u javnom sektoru – taj proces gotovo da nije ni otpočeo.
Takođe, veoma su striktni uslovi, koji bi mogli dovesti do poboljšanja životnog standarda građana čije se penzije i zarade finasiraju iz budžeta, objašnjava ekonomski novinar Mijat Lakićević.
"Zavisi od proizvodnje i ušteda koje budu napravljene ove godine i planirane za sledeću. Ako se sve to poklopi MMF je ostavio prostor da se saglasi sa povećanjem plata i penzija iduće godine. Penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, bar veliki broj njih, ne mogu da se nadaju rastu standarda. Pa to bi zaista bilo i neodrživo. MMF će ovog puta biti blag, daće vremena do kraja godine da se počne smanjivanje zaposlenih u javnom sektoru. Prošle godine trebalo je da bude otupušteno 25 000 ljudi, ove godine još 25 000. Međutim, otišlo je samo 5000 i to uglavnom u penziju“, podvlači Lakićević.
Najgrublje procene ukazuju da u Srbiji iz budžeta platu prima oko pola miliona ljudi među kojima su lekari, profesori, nastavnici, činovnici, vozači gradskog prevoza i drugi.
Pred mnogima od njih je poput Miloša Pekića, nastavnika Istorije u jednoj beogradskoj osnovnoj školi narodski rečeno situacija duplo golo: osim plate, koja mu je već neko vreme umanjena za 10 odsto zbog štednje, sada preti i otkaz – kao i hiljadama drugih.
"Ničemu se ne nadamo, zato što sociološki znam šta znači večita tranzicija. Nema tu boljitka. Jedina motivacija mi je to što mi je zanimljivo na poslu, što se ipak radi o odgovornoj poziciji. Radimo sa decom mnogo više nego što je propisano, dodatne časove, akcije, projekte. Samo za čast i ugled“, zaključuje Miloš Pekić.
Do sada su najglasniji u izražavanju nezadovljstva zbog ekonomske politike Vlade Srbije i teškog materijalnog položaja bili upravo penzioneri i prosvetni radnici. Tim povodom su održavali proteste u centru Beograda i štrajkove upozorenja.
Facebook Forum