Institucije Kosova imaju zakonsku obavezu da u procesima, koji su od važnosti za zajednice kao što su decentralizacija i popis stanovništva, osiguraju učešće kosovskih Srba. Ali trenutni stav zvaničnog Beograda je da Srbi na Kosovu ne učestvuju u procesima koje sprovode institucije nezavisnog Kosova i koji su u skladu sa Planom Martija Ahtisatija.
Ako saradnja Albanaca sa predstavnicima Srba, bilo u Beogradu ili na Kosovvu, ne postoji, procesi su stali. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući priznaje da ima zastoja zbog neodlučnosti Srba.
“Radi se o blokadi, mi nećemo sprovoditi popis koji ne bi prikazao realno stanje. Takođe nismo zainteresovani da odbacimo srpsku zajednicu. Činimo napore da i oni budu deo procesa i ubeđen sam da će učestvovati”, rekao je Kući, dodavši da se procesi mogu odložiti ali ne i blokirati.
Ipak i čekanje ima granicu, dodaje on.
“Bićemo pažljivi kako bismo i Srbe uključili u naše procese, ali politička dešavanja i demokratski razvoj ne mogu biti taoci nikoga pa ni srpske zajednice”, kaže Kući.
Samo manji deo srpske zajednice učestvuje u radu kosovske Skupštine i Vlade. Većina Srba radi u institucijama Repiblike Srbije, koje se nalaze u srpskim sredinama širom Kosova. Tako se još uvek ne zna da li će Srbi učestvovati u decentralizaciji, popisu stanovništva te na predstojećim lokalnim izborima.
Ranđel Nojkić, predsednik SPO-a za Kosovo, kaže da Srbi ne smeju olako odbacivati procese, a naročito decentralizaciju jer su se sami zalagali za nove opštine.
“Srbi treba da daju svoje predloge i tek nakon toga ukoliko i predlozi budu prihvaćeni, odbačeni onda tek da donose odluke o tome da li treba da učestvuju ili ne. Gospodin Piter Fejt je rekao da ništa nije zacementirano i da zapravo postoji mogućnost i ima prostora za razgovor kako bi se naslo optimilano rešenje”, rekao je Nojkić.
Ali Srbi su podeljeni u pogledu učešća u procesima, što zavisi od njihovog političkog opredeljenja i u kom delu Kosova žive. To potvrđuje i Nojkić.
“Kada su u pitanju interesi Srba postoji podeljenost između Srba koji žive severno od reke Ibar i onih koji žive južno i tu ima suštinske razlike. No međutim ne bi smeli ljudi koji žive lagodno i kojima proces decentralizacije ne odgovara da sprečavaju Srbe kojima je taj proces neophodan da oni učestvuju u tome”, kaže Nojkić.
Nedavno je Međunarodna civilna kancelarija pokrenula dijalog sa predstavnicima kosovskih Srba kako bi počelo rešavanje svakodnevnih problema. Prema rečima političkog analitičara Ismajlja Hasanija, bojkot je ozbiljna pretnja institucijama i demokratskom razvoju, stoga je važno pokrenuti dijalog sa Srbima.
“Potrebno je insistirati na dijalogu i dogovorima među ljudima. Ali u isto vreme i međunarodne institucije treba da rade kako bi ubedile Srbe da budu kooperativniji”, rekao je Hasani.
Prema oceni Nojkića, dalja pozicija Srba u odnosu na decentralizaciju i druge procese, zavisi od odluka koje donosi Beograd. On ističe kako je veoma važno da se sagleda šta je interes Srba.
“Mislim da u ovom trenutku Beograd ne bi smeo da bude na ničijoj strani morao bi da bude neutralan u smislu pristrasnosti, a s druge strane mora da bude apsolutno racionalan u smislu donošenja rešenja koja su vrlo bitna za srpsku zajednicu. Kad to kažem ne mislim na Srbe koji žive na ovom ili onom prostoru Kosova, već Srbi koji žive na celom prostoru te prema tome rešenje mora da bude srazmerno onoj situaciji u kojoj se nalaze”, kaže Nojkić.
Ako saradnja Albanaca sa predstavnicima Srba, bilo u Beogradu ili na Kosovvu, ne postoji, procesi su stali. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući priznaje da ima zastoja zbog neodlučnosti Srba.
“Radi se o blokadi, mi nećemo sprovoditi popis koji ne bi prikazao realno stanje. Takođe nismo zainteresovani da odbacimo srpsku zajednicu. Činimo napore da i oni budu deo procesa i ubeđen sam da će učestvovati”, rekao je Kući, dodavši da se procesi mogu odložiti ali ne i blokirati.
Ipak i čekanje ima granicu, dodaje on.
“Bićemo pažljivi kako bismo i Srbe uključili u naše procese, ali politička dešavanja i demokratski razvoj ne mogu biti taoci nikoga pa ni srpske zajednice”, kaže Kući.
Samo manji deo srpske zajednice učestvuje u radu kosovske Skupštine i Vlade. Većina Srba radi u institucijama Repiblike Srbije, koje se nalaze u srpskim sredinama širom Kosova. Tako se još uvek ne zna da li će Srbi učestvovati u decentralizaciji, popisu stanovništva te na predstojećim lokalnim izborima.
Ranđel Nojkić, predsednik SPO-a za Kosovo, kaže da Srbi ne smeju olako odbacivati procese, a naročito decentralizaciju jer su se sami zalagali za nove opštine.
“Srbi treba da daju svoje predloge i tek nakon toga ukoliko i predlozi budu prihvaćeni, odbačeni onda tek da donose odluke o tome da li treba da učestvuju ili ne. Gospodin Piter Fejt je rekao da ništa nije zacementirano i da zapravo postoji mogućnost i ima prostora za razgovor kako bi se naslo optimilano rešenje”, rekao je Nojkić.
Ali Srbi su podeljeni u pogledu učešća u procesima, što zavisi od njihovog političkog opredeljenja i u kom delu Kosova žive. To potvrđuje i Nojkić.
“Kada su u pitanju interesi Srba postoji podeljenost između Srba koji žive severno od reke Ibar i onih koji žive južno i tu ima suštinske razlike. No međutim ne bi smeli ljudi koji žive lagodno i kojima proces decentralizacije ne odgovara da sprečavaju Srbe kojima je taj proces neophodan da oni učestvuju u tome”, kaže Nojkić.
Nedavno je Međunarodna civilna kancelarija pokrenula dijalog sa predstavnicima kosovskih Srba kako bi počelo rešavanje svakodnevnih problema. Prema rečima političkog analitičara Ismajlja Hasanija, bojkot je ozbiljna pretnja institucijama i demokratskom razvoju, stoga je važno pokrenuti dijalog sa Srbima.
“Potrebno je insistirati na dijalogu i dogovorima među ljudima. Ali u isto vreme i međunarodne institucije treba da rade kako bi ubedile Srbe da budu kooperativniji”, rekao je Hasani.
Prema oceni Nojkića, dalja pozicija Srba u odnosu na decentralizaciju i druge procese, zavisi od odluka koje donosi Beograd. On ističe kako je veoma važno da se sagleda šta je interes Srba.
“Mislim da u ovom trenutku Beograd ne bi smeo da bude na ničijoj strani morao bi da bude neutralan u smislu pristrasnosti, a s druge strane mora da bude apsolutno racionalan u smislu donošenja rešenja koja su vrlo bitna za srpsku zajednicu. Kad to kažem ne mislim na Srbe koji žive na ovom ili onom prostoru Kosova, već Srbi koji žive na celom prostoru te prema tome rešenje mora da bude srazmerno onoj situaciji u kojoj se nalaze”, kaže Nojkić.
