Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da očekuje da Srbija nastavi ekonomski rast i napredak, uprkos pandemiji korona virusa i energetskoj krizi.
Brnabić je 5. novembra rekla da Srbija ima neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ali da će morati da ostvari još bolji i brži rast kako bi nadoknadila propušteno vreme.
Ona je na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), koja je okupila predstavnike organizacija civilnog društva, vlasti i EU, rekla da je Srbija 2020. godine imala pad BDP od 0,9 odsto, da će ove godine imati rast od najmanje sedam odsto, a da se za 2022. godinu prognozira rast od 4,5 odsto.
Brnabić je izrazila očekivanje da će se nastaviti sve reforme, posebno u oblasti vladavine prava, ali i životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji dodatno stimulisati ekonomski razvoj.
Dodala je da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti veća od 600 evra.
"Ekonomskom politikom za 2022. pokušaćemo da se fokusiramo na dodatno zapošljavanje mladih, jer je i dalje relativno visoka nezaposlenost mladih, oko 20 odsto", kazala je premijerka.
Brnabić je ocenila da je Vlada sa Nacionalnim konventom o EU uspostavila dobru saradnju i da se jednom mesečno održavaju sastanci o svim najvažnijim temama.
"Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku prepoznala nameru Vlade da poboljša komunikaciju sa organizacijama civilnog društva i da fokusiranije radi na reformama u oblasti vladavine prava, kao i da to radi na transparentan način", kazala je Brnabić.
Žofre: Nivo napretka varira od oblasti do oblasti
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je EU ubeđen da je civilno društvo ključni igrač u svakoj demokratiji i da ima važnu ulogu u nadzoru i jačanju odgovornosti vlasti.
Žofre je pohvalio redovne sastanke NKEU i Vlade, ocenivši da organizacije civilnog društva unapređuju politički dijalog i daju suštinske analize o svim oblastima koje koriste i vladi i institucijama EU.
Govoreći o Izveštaju EK o napretku Srbije u procesu evrointegracija, Žofre je naglasio da je primećena obnovljena posvećenost vlade reformama na evropskom putu, ali da je naglašena potreba da se te reforme sprovedu do kraja i donesu opipljive rezultate.
Dodao je da nivo napretka varira od oblasti do oblasti, a da nije bilo napretka u poglavljima 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge) i 28 (zaštita potrošača i zaštita zdravlja).
Žofre je istakao važnost završetka ustavne reforme u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa i primene izbornih reformi posle međupartijskog dijaloga i u saradnji sa ODIHR-om.
Dačić: Ustavne reforme do kraja mandata parlamenta
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da je uveren da će se proces ustavnih reformi u delu koji se tiče pravosuđa okončati u mandatu ovog saziva parlamenta.
"Uveren sam da ćemo uskoro u parlamentu, a posle i na referendumu, imati nova rešenja u vezi s pravosuđem oko kojih imamo najširi mogući stručni i politički konsenzus", rekao je Dačić.
Govoreći o međustranačkom dijalogu, Dačić je rekao da je zadovoljan onim što je urađeno, jer se došlo do rešenja oko kojih postoji najšira saglasnost.
"Zato sam uveren da ćemo naredne izbore, na proleće sledeće godine, organizovati uz najviše demokratske standarde, uz širok konsenzus svih učesnika oko njihove sadržine i kontrole", rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine je istakao da Srbija treba da otvori dva pregovaračka klastera do kraja ove godine jer je učinila veliki napredak u reformama i što odavno zaslužuje da se to i formalno konstatuje kroz veći broj otvorenih poglavlja, odnosno sada klastera.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila da to što prethodne dve godine nije otvoreno nijedno poglavlje ne znači da je proces za Srbiju stajao.
"Nismo stajali i nismo čekali da se nešto desi, već smo zaista radili", rekla je Joksimović.
'Otvoriti klastere'
Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović izjavila je da se ona zalaže za otvaranje svih klastera odjednom jer bi to doprinelo nacionalnom konsenzusu, komunikaciji evropskih vrednosti i ideja.
"Saglasni smo da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera, a o zatvaranju ćemo svi zajedno da razgovaramo kada se ovaj proces pomeri s mrtve tačke, jer dve god nismo imali nikakvih formalnih pomaka", kazala je Dragojlović.
Izveštajem o napretku za Srbiju, Evropska komisija (EK) je 19. oktobra preporučila otvaranje dva nova klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što će biti prvi put nakon dve godine da ċe se Srbiji otvoriti nova poglavlja.
EK ocenjuje da su ispunjena prelazna merila za klaster 3 - Konkurentnost i rast i klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost.
