Šta bi se desilo ukoliko bi Kancelarija međunarodnog visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) bila zatvorena?
"Ukoliko nema visokog predstavnika, naš garant mira jeste u stvari garant mira cjelokupne regije", kaže Adnan Huskić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
"Ja Bosnu i Hercegovinu ne mogu posmatrati u tom slučaju izdvojeno od ostatka regije. Dvije države su nužno kapilarno prisutne u BiH, govorim naravno o Srbiji i Hrvatskoj", objašnjava u nastavku.
Tanja Topić, iz Friedrich Ebert Fondacije u Banjaluci, međutim, navodi da bez obzira na spoljne uticaje u BiH postoje mnogi unutarnji destruktivni faktori.
"Ne moramo ulaziti u detalje ko vuče na svoju stranu. Jeste važan uticaj iz Hrvatske i Srbije, ali mene je strah da je taj uticaj negativan i da on samo još više produbljuje unutrašnje napetost, odnosno prilike unutar BiH. Mi od 2022. godine stojimo blokirani u procesu reformi i pridruživanja ka Evropskoj uniji. Zato što postoje političke snage unutar BiH koje blokiraju svaki progres i svaki mir", navodi Topić.
Kako se stiglo dovde?
Uspostavljena 1995. godine, institucija Visokog predstavnika u BiH, zadužena je za sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma postignutog posle tri i po godine rata koji je odneo više od stotinu hiljada života.
Od 1997. godine, visoki predstavnik je dobio i takozvana Bonska ovlašćenja, koja mu omogućavaju nametanje zakona i smenu zvaničnika ukoliko je to u interesu očuvanja mira.
Christhian Schmidt, odlazeći visoki predstavnik i nemački diplomata, to je uradio više puta, a možda se najčešće pominje suspenzija Ustava Federacije BiH, jednog od dva državna entiteta, iz 2023. godine.
Time je omogućio formiranje entiteske vlade, bez podrške njena oba potpredsednika, kako određuje entitetski ustav.
Pozivajući se na lične razloge Schmidt pre mesec dana najavio povlačenje. Odluka je nazvana potezom u "pravom momentu" u Vašingtonu, gde su se založili za prebacivanje odgovornosti na lokalne lidere.
Savet za sprovođenje mira (PIC), međunarodno telo koje bira visokog predstavnika, zasedalo je u Sarajevu, 4. juna sa namerom da odredi Schmidtovog naslednika. Dogovor nije postignut, a odluka je odložena za kraj juna.
U radu PIC-a učestvuju SAD, EU, Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Japan i Kanada, Turska koja predstavlje zemlje Organizacije islamske konferencije (OIC), uz još nekoliko evropskih zemalja.
Rusija je prestala da učestvuje u radu ovog tela još 2021. godine, osporavajući Schmidtov mandat koji nije potvrđen u Savetu bezbednosti.
U objavi na platformi X od 5. juna Ambasada SAD u BiH je konstatovala: "Evropska neodlučnost i odustajanje PIC-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini."
Zašto je stav SAD ključan?
"Pre svega što se tiče kapaciteta djelovanja visokog predstavnika, on u suštini ovisi o leđima. Ovisi o tome ko stoji iza visokog predstavnika. I ako pogledate čitavu genezu prisustva međunarodnog oličanog u osobi visokog predstavnika, on se u stvari pojavljuje istorijski kao jedna nužnost zbog permanentnih blokada koje su onemogućavale faktičku implementaciju mirovnog sporazuma", ocenjuje Huskić.
Tanja Topić sugeriše na, kako kaže, paradoks koji se ispoljava u američkom odnosu prema bh. prilikama.
"Mislim da je zaista u interesu SAD, odnosno (Donald) Traumpove administracije, stabilna Bosna i Hercegovina, ali stabilna u onom smislu s obzirom na one investicije i zamah koji su planirali sprovesti u Bosni i Hercegovini. Ja prije svega mislim i na Južnu interkonekciju, na investicije u energetskom sektoru i to je nešto što, možda donekle, može da nas smiri", kaže Topić.
Ipak, kako kaže, zabrinjavaju je problemi koji su se pojavili u realizaciji projekta gasnog povezivanja Bosne i Hercegovine s Hrvatskom, koji bi omogućio diverzifikaciju izvora snabdijevanja i smanjio zavisnost zemlje od ruskog gasa koji trenutno stiže preko susedne Srbije.
Koje kritike prate Južnu interkonekciju?
Sporazum između BiH i Hrvatske o povezivanju gasovoda od Dalmacije prema centralnoj Bosni, sa ograncima prema Hercegovini i sjeverozapadu zemlje, potpisan je u prisustvu američkog ministra energetike Chrisa Wrighta, u aprilu u Dubrovniku.
Hrvatski deo projekta vodi državni Plinacro, dok je u BiH kao nositelj određena privatna američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, čiji direktori su deo kruga ljudi oko predsednika SAD-a Donalda Trumpa.
Neposredno pre nego što je potpis na sporazum u ime Hrvatske, koja je članica EU, stavio premijer Andrej Plenković, na adresu projekta Južne interkonekcije stigle su kritike iz Brisela.
Uputili su ih Evropska komisija i EU kontrolno telo Energetska zajednica, čiji je BiH član.
Razlog je poseban (lex specialis) zakon donet u martu ove godine u Federaciji BiH, u koji je unesena američka privatna firma kao izvođač radova. Takođe je otvoreno pitanje usklađenosti s pravilima EU, jer BiH od decembra 2022. ima status kandidata i obavezu da usklađuje svoje zakonodavstvo s evropskim standardima.
Sporazum je potpisan, dok su iz SAD najavili planove za proširivanje projekta gradnje gasovoda koji bi mogao biti konkurencija onom kojim se nabavlja gas iz Rusije.
Gde su čiji interesi?
"Logika kojom se ovdje rukovodimo jeste da naprosto SAD predstavljaju još uvijek ključni faktor stabilnosti ili generator nestabilnosti, zavisi kako se sada u ovom momentu gleda. Tačnije, SAD, ukoliko se ne izađe u susret, mogu isto tako ili nama u BiH, napraviti brojne probleme", procenjuje Huskić govoreći o važnosti stava Vašingtona u izboru novog visokog predstavnika.
Međutim, Tanja Topić podvlači, da su unutar kreiranja američkog stava uočene tendencije koje nije lako tumačiti.
Tipičan primer je pitanje Milorada Dodika, koji je osuđen zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika, zbog čega je bio prisiljen da se povuče sa mesta predsednika entiteta Republika Srpska (RS). Izrečena mu je i šestogodišnja zabrana obavljanja javnih funkcija.
Dodik se povukao avgusta 2025. godine, da bi dva meseca kasnije bio skinut sa američke "crne liste" sankcija na kojoj se našao zbog podrivanja države BiH.
Sve to vreme Dodik nije odustao od održavanja veza sa Rusijom, koju su SAD i EU izložile strogim sankcijama nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine. Dodik se od tada sa Vladimirom Putinom devet puta.
"To je ona zagonetka koju još uvijek nismo uspjeli potpuno da rašlanimo. Kako uspijeva istovremeno da ostane u dobrim odnosima na obije strane?", pita se Topić.
U trenutnoj konstalaciji međunarodnih interesa, ona zaključuje da Dodiku jeste u interesu da na "mjesto visokog predstavnika dođe upravo čovjek po američkoj mjeri".
Šta ako se odgovornost prebaci na lokalne lidere?
"Sljedeći visoki predstavnik treba prenijeti odgovornosti na lokalne lidere", rekla je predstavnica SAD-a u UN Tammy Bruce, na poslednjoj raspravi o BiH u Savetu bezbednosti.
Adnan Huskić podseća da umanjenje aktivnosti Visokog predstavnika traje duže od deset godina.
I mada se oboje sagovornika slažu da međunarodna administracija ne može biti večna, konstatuju da institucionalna složenost BiH, podeljenost između centralizovanog entiteta RS, i na deset kantona podeljene Federacije BiH, čini nužnim međunarodno prisustvo.
"Godinama se Bosna I Hercegovina gurnula u vrlo kompleksnu političku situaciju. Razlog je bio to što se smanjivao međunarodni aktivizam i djelovanje visokog predstavnika, ali se nije radilo na izgradnji, osposobljavanju i na kapacitiranju domaćih institucija da dio odgovornost za rješavanje problema sa kojima se visoki predstavnici bavi. Nije se ništa uradilo da se te institucije učine nezavisnima, da se možda vežu za EU ili za Evropski sud pravde", kaže Huskić.
Emisiju "Uvid" pogledajte na ovom linku na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.