Dostupni linkovi

Valjevo čeka gasifikaciju i 'guši' se u smogu


Vazduh je u Valjevu (na fotografiji, 1. februar 2021.) kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje.

"Mi smo učili u školi da je vazduh bez boje, mirisa i ukusa, što sa Valjevom nije slučaj. Mi ovde jasno vidimo vazduh, jasno osećamo miris i jasno osećamo ukus".

Tako situaciju sa aerozagađenjem u Valjevu, gradu na oko 90 kilometara zapadno od Beogradu, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje Zoran Nikolić.

Valjevci, koji udišu godinama najlošiji vazduh, sada nadu polažu u najave moguće gasifikacije grada. To je nedavno najavio i predsednik države Aleksandar Vučić.

"Problem jeste veliki, to je problem i finansijske prirode, i jedini spas za grad je gasifikacija severnog i južnog dela grada jer tu je najveći broj individualnih ložišta koja za ogrev koriste sve i svašta, od drva, uglja, patika, sunđera, starih prozora, iverice… Boga molimo da vetar dune da bar malo prodišemo", dodao je Zoran Nikolić.

Zoran Nikolić (na fotografiji, 1. februar 2020.): Jedini spas za grad je gasifikacija severnog i južnog dela grada
Zoran Nikolić (na fotografiji, 1. februar 2020.): Jedini spas za grad je gasifikacija severnog i južnog dela grada

Zvanično prekomerno zagađen vazduh

Vazduh je u Valjevu, prema zvaničnim podacima, kategorisan u treću kategoriju, odnosno kao opasan po zdravlje.

Kako se navodi u poslednje objavljenom godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, građani Valjeva, uz Suboticu i Kraljevo, su u 2019. godini udisali "prekomerno zagađen vazduh".

U izveštaju se navodi i da je najveći broj dana sa prekoračenjem štetnih PM10 čestica u zimskim mesecima zabeležen upravo na stanici u Valjevu.

Valjevka Vesna Jakovljević smatra da uzroke lošeg kvaliteta vazduha u Valjevu, pre svega, treba tražiti u nerešenom grejanju individualnih stambenih jedinica.

Ona podseća da Valjevo ima Toplanu čiji kapaciteti nisu iskorišćeni i kaže da godinama pokušava da se priključi na Gradsku toplanu, ali da ljudi koji vode ovo javno preduzeće ne pokazuju interes da povećaju broj korisnika i ugase bar po još koji dimnjak.

"Moj otac je pre 43 godine instalirao centralni sistem u porodičnoj kući nadajući se da ćemo se jednog dana prikačiti na Toplanu. To se za 43 godine nije dogodilo bez obzira na to što se svet za to vreme pomerio u mnogo čemu. Ali u ovom gradu je to nemoguće", ispričala je Jakovljević za RSE.

Vesna Jakovljević (na fotografiji, 1. februar 2021.): Uzroke treba tražiti u nerešenom grejanju stambenih jedinica
Vesna Jakovljević (na fotografiji, 1. februar 2021.): Uzroke treba tražiti u nerešenom grejanju stambenih jedinica

Ona je dodala i da je pre par godina ceo grad prekopani da su tada postavljene toplovodne cevi, a da su sredstva obezbeđena iz donacije češke vlade, ali da je mali broj kuća priključen.

"Praktično, na kraju moje ulice, 80 metara od kuće, je nekakav izvod, priključak, i oni ne mogu da me priključe, nego traže da ja, ne oni, nagovorim komšije da se i oni priključe, da bi, navodno, Toplani jedino tada bilo isplativo", navodi Jakovljević.

Za godinu dana samo nekoliko priključenja na sistem

Jakovljević se pita kako to da njena koleginica, primera radi, iz Sremske Mitrovice 100 kilometara od Valjeva može svakog momenta da se priključi ili na gasovod ili toplovod, po želji.

"Predlažem da se ovi ljudi iz ‘Toplane Valjevo’ pošalju u Sremsku Mitrovicu, ne moraju u inostranstvo, da vide kako su oni tamo to rešili. Ja zaista ne znam, kako to da mi je kuća samo 80 metara od izvoda i da ne mogu da me priključe. To mi treba objasniti", ističe Jakovljević.

Inženjer Dragan Despotović, zadužen za investicije i razvoj u lokalnom javnom preduzeću "Toplana Valjevo" priznaje da su u prošloj godini na toplovodni sistem priključene samo tri individualne kuće i par stambenih zgrada.

"Što se tiče Toplane Valjevo ona je stub rešenja ovog problema zagađenja Valjeva. Mi možemo da priključimo još od 600 do 700 hiljada metara kvadratnih prostora", kaže Despotović za RSE, ali pitanje zašto to ne čine i dalje ostaje bez odgovora.

Mlade u tom gradu zbog aerozagađenja muče drugi problemi. Aleksandra je učenica četvrte godine Valjevske Gimnazije.

"Ja sam osoba koja voli da trči i provodi vreme napolju i u prirodi i vodim računa o svom zdravlju. To je sada meni uskraćeno. Trčanjem i tom šetnjom više bih sebi nanela štete nego koristi. Takođe, da se provetri prostor, da se otvori soba, to je prosto nemoguće", rekla je Aleksandra za RSE.

Ona objašnjava da kada u svojoj sobi hoće da vežba, ne može da otvori prozor jer kada zadihana udiše vazduh koji uđe s polja, kako je objasnila, bukvalno se guši. To je nešto što je prisutno svakodnevno, ispričala je ova mlada Valjevka.

Za četiri godine samo obećanja

Novinarka Marija Petrović Marković, urednica portala "Valjevska posla" još 2017. godine pokrenula je medijski projekat "Da Valjevo prodiše". Ona za RSE kaže da se od tada ništa nije promenilo.

"Za ove četiri godine apsolutno se ništa nije promenilo, niti je kvalitet vazduha postao bolji, naprotiv, niti su lokalne vlasti, kao i resorno ministarstvo išta konkretno uradili da Valjevci bar malo prodišu. Gušimo se godinama u nazad", ocenila je Petrović Marković.

Marija Petrović Marković (na fotografiji, 28. februar 2021.): Godinama se gušimo
Marija Petrović Marković (na fotografiji, 28. februar 2021.): Godinama se gušimo

Ona je ocenila i da od onih koji treba da rade na rešavanju ovog dugogodišnjeg problema, stižu samo najave i obećanja.

Gradske vlasti u Valjevu su prethodnih godina usvojile važne akte - Plan kvaliteta vazduha od 2016. do 2021. godine, kao i set mera za smanjenje aerozagađenja. Iako se tada imao utisak da se sa rešavanjem tog problema krenulo sa mrtve tačke, svi akti su i dalje mrtvo slovo na papiru.

Fabrika "Krušik" u Valjevu, čija kotlarnica na dnevnom nivou potroši od 50 do 70 tona uglja, spade u najveće zagađivače vazduha u tom gradu. Direktor Vladan Lukić kaže da za rešavanje problema nedostaje novac.

"Ali, da bi smo došli do realizacije neophodno je prethodno uraditi čitav niz projekata. Plan je da u narednih godinu dana, naravno uz pomoć države, promenimo kotlarnicu i da pređemo na gas kao energent", najavljuje za RSE prvi čovek "Krušika".

Gradonačelnik za RSE: Uzdamo se u gasifikaciju

Novi gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, koji je na tu funkciju izabran sa liste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), priznaje da je i ova grejna sezona izgubljena i da ništa nije urađeno. On se takođe uzda u skoru gasifikaciju.

"Apsolutno je da je izgradnja transportnog gasovoda i gasifikacija grada jedino sigurno i pravo rešenje ovog višedecenijskog problema", rekao je Gojković za RSE.

On je podsetio i da je predsednik države, Aleksandar Vučić, najavio nedavno izgradnju gasovoda prema Valjevu prilikom nabrajanja budućih investicija.

Lazar Gojković (na fotografiji, fotoarhiv): Grejna sezona je izgubljena i da ništa nije urađeno
Lazar Gojković (na fotografiji, fotoarhiv): Grejna sezona je izgubljena i da ništa nije urađeno

"Uzdamo se da će to u nekom najkraćem mogućem roku doći do nas. Postoje stvari koje mi treba da uradimo dok gasovod ne dođe, i to čim se ova grejna sezona završi, a to je gašenje velikih kotlarnica u gradu na čvrsta goriva i njihov prelazak na neki drugi energent", kaže gradonačelnik Valjeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom puštanja novog gasovoda Turski tok u rad 1. januara 2021. rekao novinarima da ostaje da se radi na sekundarnoj gasifikaciji, odnosno da se gas sprovede do Vranja na jugu Srbije, Valjeva u centralnom i zapadnom delu, kao i do mesta na istoku i jugozapadu zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG